Порекло презимена, село Горњи Крчин (Варварин) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горњи Крчин (по књизи Горњи и Средњи Крчин*), општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сар Порекло становништва села Горњи Крчин (по књизи Горњи и Средњи Крчин*), општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сар Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Горњи Крчин (Варварин)

Порекло презимена, село Горњи Крчин (Варварин)

Порекло становништва села Горњи Крчин (по књизи Горњи и Средњи Крчин*), општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Gornji Krcin

*Село Средњи Крчин се као засебно село помиње само у Уписнику села од 1818. године а после тога нигде се више не помиње – ни код Вука, ни Вујића ни Милићевића (написао Станоје Мијатовић), из чега произилази да је село спојено пре са Горњим него са Доњим Крчином или је међусобно подељено, што у смислу порекла становништва није толико ни битно, оп. Милодан.

Положај села.

На 5-6 километара од Доњег а на 2-3 километра од Средњег Крчина, уз Калинићску Реку, а у једном кланцу, близу границе Темнића и Левча налази се село Горњи Крчин. Село је на левој страни Калинићске реке у сплету огранака Јухора. Сеоске куће су у странама потока Црквенца, који протиче кроз село и улива се у Калинићску реку. Нешто мало кућа је изван села, поред друма Варварин – манастир Каленић. Поток не чини селу велику штету али му наноси река када се излије.

Воде.

Село пије бунарску воду. Извора има два, од којих је један, звани Слатина, у Рамњаванској Мали а други, Бучјак, у Буразерској фамилији. Извори не пресушују.

Земље и шуме.

Земља је посебно слаба – каменита прљуша – те на њој једва ако добро роди овас и „рженица“. Око Калинићске Реке скоро и нема равнице, јер је јако притешњена.

Шуме су сатрвене (искрчене), те су на свим странама око села голети. Само на десној страни Калинићске реке, у Благотину, има по мало букове шуме.

Ово село поседује 25 хектара утрине око црквине, у потоку Црквенцу.

Тип села.

Село се разликује од осталих темнићских села тиме што су му поједини крајеви јасно подељени и што си сеоске куће доста разбијене, чему је узрок незгодан терен на коме је село. Крајеви су међусобно удаљени за више од 500 метара а између појединих кућа је размак преко 200 метара. Село се дели на: Бучјански, Рамњански – која дели поток Црквенац – и Станковићски Крај, који је поред друма Варварин – Каленић, а ближе реци.

У Бучјанском крају су: Величковићи – Бучјани; у Рамњанском су Радовановићи, Николићи и Стојановићи док су у Станковићском само Станковићи. У Бучјанском је 5 кућа, Рамњанском 22 а у Станковићском Крају 8 кућа.

Свега је у селу 35 кућа и 58 пореских глава.

Име селу.

Име селу је детаљно описано у тексту села Средњи Крчин.

Старине у селу.

Мало даље од села, уз поток, постоје развалине неке цркве, на којима је подигнута нова црквица, која слави Преображење када је тога дана велики сабор.

Постанак села и порекло становништва.

Село је постало тек пре 150 година. Населили су га тројица, и то два брата – Никола и Радован – који су дошли из Рамна у Топлици. Од ових су данас Николићи и Радовановићи. Трећи насељеник је био неки Величко из Вучја у Жупи, од кога су данашњи Величковићи. Мног доцније од ових доселио се неки Станко из Жупе, од кога су Станковићи.

У селу су ове породице:

Величковићи – Бучјани, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Радовановићи и Николићи, славе Лазаревдан.

Стојановићи и Буразерићи су из Топлице, славе Никољдан.

Станковићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан.

Село слави Петрове Покладе; заветине немају.

Гробља имају два, од којих се у једном сахрањују Бучјани а у другом остали.

Средњи Крчин.

Положај села.

Село се налази између Горњег и Доњег Крчина, са о бе стране Калинћске реке а међу брдима, те је планинско. Река се често излива те наноси велику штету оближњим њивама и ливадама.

Воде.

У селу се пије највише бунарска вода. Постоји само један извор, у осоју.

Земље и шуме.

Земља је слаба и неродна, понајвише је каменита прљуша. Шуме има доста, али су већином ситне. У осоју је буковина а у присоју храстовина, горуновина, бељиковина и др.

Тип села.

Сеоске куће су доста разређене, мада их има местимично по неколко у групи. Село се дели на: Горњи, ближе Горњем Крчину и Доњи Крај, око ушћа Крушевичког Потока у Калинићску Реку. Ови су крајеви међусобно удаени више од 500 метара.

У селу је 20 кућа и 30 пореских глава.

Име селу.

О постанку имена овога села постоје два предања. По једноме пре 150 година доселио се у Средњи Крчин из Топлице неки Мина, па пошто је ту била много гора (шума), морао је да је крчи, због чега је село и први мах звало Минин Крчин или Минина Крчевина. Како су имали велику задругу, то је захватио цео атар сва три села тадашњих Крчина. Од тога Мине су данас Мијатовићи или Минићи у Средњем Крчину.

По другом тумачењу село је овако названо због неког великог и тешког кулука од кога су крчала црева код кулучара, па чак и детиња у утроби материној.

Старине у селу.

На десној обали Калинићске Реке, мало даље од ушћа Крушевичког Потока, а у једној стрмој страни, постоје развалине неке старе цркве од које је сачуван престони и гробнички камен. На том месту је скоро подигнута црквица, посвећена Св. Ђорђу, када је ту велики сабор. Око ове црквице налазе се старински, обично римски, новци.

Постанак села и порекло становништва.

Држи се да је ово село постало када и Доњи Крчин.

У Горњем Крају су:

Ђаволовићи су се доселили из Топлице. Има их у Медвеђи код Трстеника, славе Митровдан и Јеремијевдан.

Мијатовићи су из Топлице, славе Никољдан.

У Доњем Крају су:

Спасићи су се доселили из Жупе, славе Аранђеловдан и Велику Госпојину.

Шукићи су из Коњуха а тамо су дошли из околине Крушевца, славе Св. Петку.

Ђокићи су се доселили пре 25 година из Коњуха, славе Јовањдан, зимски и летњи.

Сеоска слава је Бела Субота по Тројицама; заветина немају.

Гробље је једно и налазе се у Доњем Крајем.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top