Порекло становништва села Маскаре, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село се налази у равници поред Голи(ј)ске Мораве а недалеко од њеног уливања у Велику Мораву. Пружа се у правцу тока реке. Морава га не плави, јер је на уздигнутој обали као и скоро сва села поред Мораве, али плави поља-кључ. Кућа има поред саме Мораве.
Воде.
Мештани пију бунарску воду.
Земље и шуме.
Сеоски атар је веома скучен, тако да износи око 600 хектара, те је скоро најмањи од свих сеоских атара у овом крају. Поред тога земља је неродна и слаба (полњача), осим једног дела који је у моравској равници.
Шуме има мало у западном крају сеоског атара, у месту званом Брестарац.
Тип села.
Село је збијено али није ушорено. Дели се на Горњу – уз Мораву и Доњу Малу низ Мораву, које дели друм што спаја друмове Јасика –Варварин и Крушевац – Сталаћ.
У селу има 150 кућа и 195 порексих глава.
Име селу.
По јеном народном причању село је овим именом названо због маскараде, коју су ту Турци извршили над мртвим телом госпође Иконије, жене Тодора из Сталаћа. По другом пак име селу је дошло због многих масака, којих је ту некада доста било.
Старине у селу.
Више села, баш наспрам куле Тодора од Сталаћа, налазе се развалине неког града, који је, по причању, још из римског доба. Озидан је од истог камена као и Тодорова Кула. Облика је четвртастог и данас је разрушен скоро до темеља. У овом граду и око њега налазе се стари новци и комади оружја и посуђа. У Доњој Мали, до Мораве, постоје неке старе пећине у којима су, изгледа, некада печени земљани судови. То је и некакво старо гробље.
Постанак села и порекло становништва.
Село је, по свој прилици, насељено пре 100 година. Већи део досељеника је из села Ушевца у Пољаници – околина Врања. Они и данас говоре дијалектом краја одакле су дошли, као и они из Велике Крушевице. Отуда су их раселили Анаути.
У Горњој Мали су:
–Илијашевићи (Илићи) су из околине Лесковца, из кога су се прво доселили у Мокри Луг а отуда овде пре 100 година, славе Никољдан, летњи и зимски.
–Стојковићи су из села Комарице код Лесковца, славе Никољдан.
–Крстићи су из Лесковца, славе Никољдан.
–Стојковци и Пешићи су из села Пољанице у околине Лесковца. Преци су им били ужари, славе Никољдан.
–Врањанци су се доселили из околине Врања, славе Никољдан.
–Павловићи су из околине Лесковца, славе Јовањдан, зимски и летњи.
У Доњој Мали су:
–Газдићи су из околине Лесковца, слвае Јовањдан, летњи и зимски.
–Недељковићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
–Бећаровићи су из околине Лесковца, као и Илијашевићи, најпре су дошли у Мокри Луг, па отуда у ово село, славе Ђурђевдан.
–Воденичаревићи и Мијаиловићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
–Маринковићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
–Тувегџићи и Стевановићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
–Зорници су из села Модрице код Крушевца, славе Ђурђевдан.
–Грковићи и Кулаковићи су из околине Лесковца, славе Никољдан. Овде се доселио Стојиљко пре 110 година.
–Матејићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
–Привуновићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
–Пејчићи су из околине Пирота, славе Аранђеловдан, летњи и јесењи.
–Нешићи су из села Драшковца код Лесковца одакле је овде дошао пре 120 година Стојко Нешић, не каже се коју славу славе.
–Чичаковићи су из Куманова у Старој Србији, славе Никољдан.
–Ужаревићи су из села Собина код Врања одакле је овде дошао пре 100 година неки старац Никола Ужар. Једна кућа је била тада и једна кућа је и данас, не каже се коју славу славе.
–Ивановићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
–Цветковићи и Булкићи су пребегли из Старе Србије у Лесковац а отуда у ово село, славе Аранђеловдан, летњи и јесењи.
–Тодоровићи су из села Мелне код Трна, одакле су дошли пре 20 година, не каже се коју славу славе.
–Марковићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
–Зајковићи су из околине Врања, славе Никољдан.
–Цуканићи су из Старе Србије, славе Ђурђевдан.
У селу постоји школа, механа, дућан и ковачница.
Сеоска слава је Други дан Тројица (Духова), а заветине 9 децембра – за здравље стоке и Пољобранија – ради одбране усева од временских непогода.
Гробље је једно и налази се у Доњој Мали.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)