Poreklo prezimena, selo Parcane (Varvarin)

Poreklo stanovništva sela Parcane, opština Varvarin – Rasinski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Temnić“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Položaj sela.

Selo se nalazi na obema stranama Parcanskog Potoka i to mnogo više na desnoj osojnoj, koja je bliža od leve, prisojne. Veći deo sela je okrenut severu a manji jugu. Potok u selu ne nanosi nekakve štete, niti ga zasipa, jer mu je korito od ilovače i dovoljno duboko-ukopano.

Vode.

Pije se većinom bunarska voda. Postoji samo jedna česma, zvana Zmajevac sa dobrom vodom*.

*U okolini sa podsmehom kažu za slabiju rakiju da je od nje bolja parcanska voda.

Zemlje i šume.

Zemlja za obrađivanje različita; najjača je pored potoka i oko crkvine, ispod sela (obično kumsača, crnica i smonica); po stranama je slabija osim skorašnjih krčevina na kojima plodovi dobro rađaju.

Veći deo seoskog atara je pod šumom, koje je najviše na severnoj i zapadnoj strani a ima je i sitne i krupne. Nekada je selo imalo zajedničku planinu sa Ljubavom ali je danas izdeljena.

Tip sela.

Seoske su kuće dosta zbijene, naročito u sredini sela, gde je odstojanje između pojedinih kuća od 20 do 40 metara, ređe su po obodima sela, gde su na rastojanju od 60 do 80 metara. Selo se deli na familije.

U selu ima 78 kuća sa 115 poreskih glava.

Ime selu.

Neki vele da je selo ovo ime dobilo što su tu nekada pronađene velike pare. Za izvor Zmajevac vele da je tako nazvan što su se u njemu u staro vreme kupali zmajevi i kažu da je tu nalaženo krljušti od zmajeva (zmajotresina).

Starine u selu.

U dnu sela, na desnoj strani potoka, postoji jedna kapela posvećena Sv. Arhanđelu kad je tu na taj dan, 13. jula, veliki sabor. Ova kapela je podignuta na ruševinama neke stare crkve, u kojoj su nađeni presto, krst i ikona. Predanje priča da je to bila velika crkva i da se zvala Studenica i još se pripoveda da je malo niže od crkve bilo selo Dudovica, na mestu gde se i danas nalaze starine.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Ništa se ne priča kako je staro selo raseljeno, samo sadašnje selo nema nikakve veze sa njim, jer je postalo krajem 18. veka.

U selu su najstariji:

–Mojsići i Mojsilovići, koji su doseljeni pre 140 godina iz Batota u Župi, gde su im još kumovi. Ova porodica zahvata sredinu sela, slave Đurđic, Đurđevdan i Alimpijevdan.

Ostale porodice po redosledu doseljavanja:

–Curići su doseljeni iz Župe pre 110 godina, slave Stevanjdan, zimski i letnji.

–Ivanovići su doseljeni pre 100 godina iz Katuna kod Varvarina, slave Nikoljdan.

–Anđelkovići su doseljeni pre 100 godina iz Župe, slave Đurđic i Đurđevdan.

–Đurđanovići su se doselili pe 80 godina iz Ribarske Banje, gde su ostala dva brata a dva došla ovamo, slave Đurđic i Đurđevdan.

–Petrovići su se doselili pre 80 godina iz Crne Gore, slave Sv. Petku.

–Todorovići su se doselili iz kruševačkov okruga, slave Nikoljdan.

–Stanići su nepoznatog porekla, slave Sv. Petku a dve od 8 kuća Aranđelovdan.

Seoska slava je Drugi dan Vasrksa, a zavetina Sv. Car Konstantin i Carica Jelena – za zdravlje stoke.

Groblje je jedno i nalazi se nalevoj strani potoka, u prisojnoj strani.

IZVOR: Stanoje Mijatović – Temnić. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.