Порекло презимена, село Парцане (Варварин)

3. новембра 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Парцане, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Parcane

Положај села.

Село се налази на обема странама Парцанског Потока и то много више на десној осојној, која је ближа од леве, присојне. Већи део села је окренут северу а мањи југу. Поток у селу не наноси некакве штете, нити га засипа, јер му је корито од иловаче и довољно дубоко-укопано.

Воде.

Пије се већином бунарска вода. Постоји само једна чесма, звана Змајевац са добром водом*.

*У околини са подсмехом кажу за слабију ракију да је од ње боља парцанска вода.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање различита; најјача је поред потока и око црквине, испод села (обично кумсача, црница и смоница); по странама је слабија осим скорашњих крчевина на којима плодови добро рађају.

Већи део сеоског атара је под шумом, које је највише на северној и западној страни а има је и ситне и крупне. Некада је село имало заједничку планину са Љубавом али је данас издељена.

Тип села.

Сеоске су куће доста збијене, нарочито у средини села, где је одстојање између појединих кућа од 20 до 40 метара, ређе су по ободима села, где су на растојању од 60 до 80 метара. Село се дели на фамилије.

У селу има 78 кућа са 115 пореских глава.

Име селу.

Неки веле да је село ово име добило што су ту некада пронађене велике паре. За извор Змајевац веле да је тако назван што су се у њему у старо време купали змајеви и кажу да је ту налажено крљушти од змајева (змајотресина).

Старине у селу.

У дну села, на десној страни потока, постоји једна капела посвећена Св. Арханђелу кад је ту на тај дан, 13. јула, велики сабор. Ова капела је подигнута на рушевинама неке старе цркве, у којој су нађени престо, крст и икона. Предање прича да је то била велика црква и да се звала Студеница и још се приповеда да је мало ниже од цркве било село Дудовица, на месту где се и данас налазе старине.

 

Постанак села и порекло становништва.

Ништа се не прича како је старо село расељено, само садашње село нема никакве везе са њим, јер је постало крајем 18. века.

У селу су најстарији:

Мојсићи и Мојсиловићи, који су досељени пре 140 година из Батота у Жупи, где су им још кумови. Ова породица захвата средину села, славе Ђурђиц, Ђурђевдан и Алимпијевдан.

Остале породице по редоследу досељавања:

Цурићи су досељени из Жупе пре 110 година, славе Стевањдан, зимски и летњи.

Ивановићи су досељени пре 100 година из Катуна код Варварина, славе Никољдан.

Анђелковићи су досељени пре 100 година из Жупе, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Ђурђановићи су се доселили пе 80 година из Рибарске Бање, где су остала два брата а два дошла овамо, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Петровићи су се доселили пре 80 година из Црне Горе, славе Св. Петку.

Тодоровићи су се доселили из крушевачков округа, славе Никољдан.

Станићи су непознатог порекла, славе Св. Петку а две од 8 кућа Аранђеловдан.

Сеоска слава је Други дан Васркса, а заветина Св. Цар Константин и Царица Јелена – за здравље стоке.

Гробље је једно и налази се налевој страни потока, у присојној страни.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Bane

    Fale porodice Smiljković u Parcanu, postoje dugi niz decenija.