Порекло презимена, село Брестово (Деспотовац)

3. новембра 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Брестово, општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село је на ниској висоравни у коју је удубљен Брестовачки Поток. Крајем села протиче Кованлук и испод села са састаје са Брестовачким Потоком и чине Клењар, који се улива у Ресааву.

Воде.

Главни извори су: Чесма, Марићски и Влашки Извор.

Земље и шуме.

Заједничких имања нема. Делови атара су: Краково (поток), Орашје, Циганска Вода, Кованлук, Млака, Присаде, Лазин Поток, Јазвина, Дрењар (где су били виногради), Доња Шума, Међа, Барица и Облагар.

 

Постанак села, старине у њему и порекло становништва.

Старо село је било одмах више Медвеђе, одакле се преселило за време боја на Миливи. У то време имало је, кажу, само седам кућа кровињара и папрадњача (покривених папратом). Место на коме је било старо село и данас се зове Селиште. Ту постоји каденац са студеном водом а налазе се и комади посуђа, оружја и новац. Када је село засновано, не зна се, али судећи по старинцима, оно је на данашњем месту одавно.

Станоовници су православни Срби.

У сели је око 125 кућа и 6 родова.

По харачком списку села, који је објавио Вук Караџић у Даници за 1828. годину Брестово је имало 1819. године 16 кућа и 17 пореских глава. Године 1870. имало је 69 поресских глава.

Родови су:

Додићи, славе Никољдан. Они су дошли Ломнице за време боја на Миливи а у Ломницу су дошли са „Малог Косова“ пре сто година.

Марићи су старници, славе Аранђеловдан.

Арнаутовићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се пре 150 година из Старе Србије и били су у старом селу.

Бугарчићи, славе Никољдан. Доселили су се из Тимиочке Крајине „пре 100 и више година“.

Кумрићи или Кумбрићи су Власи, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи. Доселили су се из ресавске Суботице пре 100 година и до сада су се скоро сасвим посрбили. Са Кумрићима из Суботице сматрају се као један род.

Маџаревићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили су се из Срема пре 100 година.

Занимање становништва.

Осим земљорадњом и сточарством раније су се много занимали пчеларством. Причају, да је некада у Кованлуку било више од 6000 трмака.

Биће да ове из Кованлука помиње Јоаким Вујић као засебно насеље у овој околини.

Сеоска слава је Млади Св. Никола а заветине су Младенци, Богородични Покров – за здравље деце; Бели Четвтак по Васкрсу – за винограде и Ристово Сретење – за здравље стоке.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Ресава. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.