Порекло становништва села Љубава, град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село се налази више Коњуха, на последњем огранку једне косе а на ставама Зеременског и Комаранског Потока, од којих први тече са источне, а други са западне стране села. Један део села налази се преко Комаранског Потока, у једној страни окренутој истоку. Ови потоци о сушама пресушују а приликом изливања не чине велику штету селу, јер немају шљунка ни песка. Већи део села окренут југу. Сеоске су куће већим делом на пескуши а мањи на смоници.
Воде.
У селу се пије више бунарска а мање изворска вода. Од извора су најглавнији: Зеременац у Зеременском и Водице у Домишљевском Крају, који никада не пресушују.
Земље и шуме.
Сеоска земља је мешовита, више је има слабе него јаке родности. Атар је измешан са коњушким и коморанским, тако да до љубавских њива има испод Коњуха, у моравској долини, као што и коњушких забрана и њива има у Комаранској Планини, више Љубаве.
Већи део сеоске шуме, која је ситна и сва издељена, налази се на северној страни села.
Тип села.
Село је обичне збијености. Куће су на одстојању од 20 до 40 метара. Село је подељено на фамилије, међу којима су понајглавније: Смиљковицка, Црнчевицка, Мартићска, Зеременаска, Крцићска и Лукићска. Смиљковицка фамилија сасвим је одвојена од села и налази се јужно, између Коњуха и Љубаве. Она се зове још и Марицки Крај. Зереманци и Мартићи су у врху села.
У селу је 73 куће са 105 пореских глава.
Име селу.
По једном предању село се овако назвало с’тога што је Цар Лазар овде први пут Царицу Милицу назвао љубом. Друга прича да се некада Високи Стефан нешто наљутио на оца и отишао некуд. После неког времена нађе га Милош Обилић и поведе оцу, кога сретну овде, те Милоше рече Стевану:
-Љуби оца у руку.
Због чега је, веле, ово село добило свој назив.
По трећем предању село је добило назив јер је у њему некада живела нека царска отерана љуба.
По четвртом пак што су место прво населили двоје младих, који су се узели иу љубави.
Постанак села и порекло становништва.
Мада ово село не помињу ни Вук ни Вујић, нити га има у Уписнику села из 1818. године, ипак оно није ново, пошто има старинаца, изгледа да се рачунало под Коњухе, чему иде у прилог и то што је земља овога села измешана са коњушком, као један сеоски атар.
У селу су ове породице:
–Јеросимци, названи овако по некој баби Јеросими. Некада их је било више, па су изумрли. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Смиљковићи, славе зимски и летњи Стевањдан.
–Лукићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
Ове, горе поменуте, породице су старинци у селу.
Остале породице су се доселиле после Првог и Другог Устанка и то овим редом:
–Зереманци су досељеници из Зеремене са Косова. Славе Јовањдан.
–Крцићи су из истог места као и Зереманци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Домишљевци су из Жупе а тамо су досшли из Топлице. Има их у Течићу, Левач. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Бунтићи су из Топлице, славе Аранђеловдан и Велику Госпојину.
–Црнчевићи су се доселили из Црнче у Белици а старином су са Косова. Славе зимски и летњи Стевањдан.
–Миљојковићи су из Топлице. Славе Марковдан и Лучиндан.
–Мицићи (Пиперци) су дошли из Коњуха а тамо из Црне Горе. Славе Св. Ћирила и Методија.
–Мартићи и Ракићи су из крушевачког округа, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Има их у Крушевцу и Јагодини, по две куће.
–Петрићи су из крушевачког округа. Славе Савиндан.
Сеоска слава је Други дан Тројица. Заветине немају.
Гробље је једно и налази се на југозападној страни села, у Домошљевској Мали.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)