Poreklo stanovništva sela Ljubava, grad Kruševac – Rasinski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Temnić“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj sela.
Selo se nalazi više Konjuha, na poslednjem ogranku jedne kose a na stavama Zeremenskog i Komaranskog Potoka, od kojih prvi teče sa istočne, a drugi sa zapadne strane sela. Jedan deo sela nalazi se preko Komaranskog Potoka, u jednoj strani okrenutoj istoku. Ovi potoci o sušama presušuju a prilikom izlivanja ne čine veliku štetu selu, jer nemaju šljunka ni peska. Veći deo sela okrenut jugu. Seoske su kuće većim delom na peskuši a manji na smonici.
Vode.
U selu se pije više bunarska a manje izvorska voda. Od izvora su najglavniji: Zeremenac u Zeremenskom i Vodice u Domišljevskom Kraju, koji nikada ne presušuju.
Zemlje i šume.
Seoska zemlja je mešovita, više je ima slabe nego jake rodnosti. Atar je izmešan sa konjuškim i komoranskim, tako da do ljubavskih njiva ima ispod Konjuha, u moravskoj dolini, kao što i konjuških zabrana i njiva ima u Komaranskoj Planini, više Ljubave.
Veći deo seoske šume, koja je sitna i sva izdeljena, nalazi se na severnoj strani sela.
Tip sela.
Selo je obične zbijenosti. Kuće su na odstojanju od 20 do 40 metara. Selo je podeljeno na familije, među kojima su ponajglavnije: Smiljkovicka, Crnčevicka, Martićska, Zeremenaska, Krcićska i Lukićska. Smiljkovicka familija sasvim je odvojena od sela i nalazi se južno, između Konjuha i Ljubave. Ona se zove još i Maricki Kraj. Zeremanci i Martići su u vrhu sela.
U selu je 73 kuće sa 105 poreskih glava.
Ime selu.
Po jednom predanju selo se ovako nazvalo s’toga što je Car Lazar ovde prvi put Caricu Milicu nazvao ljubom. Druga priča da se nekada Visoki Stefan nešto naljutio na oca i otišao nekud. Posle nekog vremena nađe ga Miloš Obilić i povede ocu, koga sretnu ovde, te Miloše reče Stevanu:
-Ljubi oca u ruku.
Zbog čega je, vele, ovo selo dobilo svoj naziv.
Po trećem predanju selo je dobilo naziv jer je u njemu nekada živela neka carska oterana ljuba.
Po četvrtom pak što su mesto prvo naselili dvoje mladih, koji su se uzeli iu ljubavi.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Mada ovo selo ne pominju ni Vuk ni Vujić, niti ga ima u Upisniku sela iz 1818. godine, ipak ono nije novo, pošto ima starinaca, izgleda da se računalo pod Konjuhe, čemu ide u prilog i to što je zemlja ovoga sela izmešana sa konjuškom, kao jedan seoski atar.
U selu su ove porodice:
–Jerosimci, nazvani ovako po nekoj babi Jerosimi. Nekada ih je bilo više, pa su izumrli. Slave Đurđic i Đurđevdan.
–Smiljkovići, slave zimski i letnji Stevanjdan.
–Lukići, slave Đurđic i Đurđevdan.
Ove, gore pomenute, porodice su starinci u selu.
Ostale porodice su se doselile posle Prvog i Drugog Ustanka i to ovim redom:
–Zeremanci su doseljenici iz Zeremene sa Kosova. Slave Jovanjdan.
–Krcići su iz istog mesta kao i Zeremanci, slave Đurđic i Đurđevdan.
–Domišljevci su iz Župe a tamo su dosšli iz Toplice. Ima ih u Tečiću, Levač. Slave Đurđic i Đurđevdan.
–Buntići su iz Toplice, slave Aranđelovdan i Veliku Gospojinu.
–Crnčevići su se doselili iz Crnče u Belici a starinom su sa Kosova. Slave zimski i letnji Stevanjdan.
–Miljojkovići su iz Toplice. Slave Markovdan i Lučindan.
–Micići (Piperci) su došli iz Konjuha a tamo iz Crne Gore. Slave Sv. Ćirila i Metodija.
–Martići i Rakići su iz kruševačkog okruga, slave Đurđic i Đurđevdan. Ima ih u Kruševcu i Jagodini, po dve kuće.
–Petrići su iz kruševačkog okruga. Slave Savindan.
Seoska slava je Drugi dan Trojica. Zavetine nemaju.
Groblje je jedno i nalazi se na jugozapadnoj strani sela, u Domošljevskoj Mali.
IZVOR: Stanoje Mijatović – Temnić. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Komentari (0)