Порекло презимена, село Горњи Рачник (Јагодина)

18. октобар 2014.

коментара: 1

Порекло становништва Горњи Рачник, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Gornji Racnik

Положај села.

Село је у клисури на обема странама Рачничке Реке, заклоњено високим и стрмим косама. Окренуто је виш југоистоку.

Воде.

Пије се бунарска вода. Постоји једна извор од просте грађе без имена.

Земље и шуме.

Њиве и сенокоси су на местима: Река, Орнице, Поље, Виноградиште, Пољаница, Стара Трла, Старо Село, Збеговиште и Поточар. Шуме, пашњаци и њиве помешани су наместима: Трновита Коса, Грујина Чукара, Ошљанска Коса, Шибовита Коса, Драгићева Коса, Дугачка Коса и Шиљата Чука. Шума је наместима: Велико Поље и Осоје.

Тип села.

Село је долинског типа; куће су чешће збијеније него код кућа тимочког типа. Дели се на Горњу и Доњу Малу. Махале су подвојене. Доња Мала је према Доњем Рачнику, низ реку.

Име селу.

По једнима село је добило име што је у реци, па се некада звало „Речник“, потом Рачник; по другима се село зове по неком Ратку (Рачи), који се ту први доселио. Оба ова тумачења су непоуздана, пошто и Доњи Рачник носи исто име.

Старине у селу.

У средини села има остатака од старог „џидовског“ гробља.

 

Постанак села и порекло становништва.

Не зна се када је село засновано, али је очувано педање да је некада било у Старом Селу, више данашњег села, па је одатле премештено. Кад су Турци, после погибије капетана Коче Анђелковића, зашло да поубијају све виђеније Србе, тада се цело село склонило из Старог Села у Збеговиште а потом на данашње место. У то време, кажу, да јеу селу било свега седам кућа и то шест кровињара и једна шиндрача.

Горњи Рачник има 75 кућа, 10 родова и 530 становника.

Родови су:

Рашићи и Игњатовићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Топлице пре 150 година.

Нешићи, Живановићи и Богдановићи – славе Св. Враче. Доселили су се из крушевачке Жупе пре 130 година. Има их у Ресави и Жупи (Парчину и Трнавцима).

Костићи и Грујићи, славе Игњатијевдан. Доселили су се „од сврљишко, од Копај-Кошаре“ пре 120 година.

Тодоровићи, славе Никољдан. Доселили су се из Бабушнице у Лужници пре сто година.

Костићи, славе Никољдан. Доселили су се из Малче у околини Ниша пре сто година.

Стамболићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Топлице, преко крушевачке Жупе пре сто година. Неки њихов предак служио је у Стамболу (Цариграду), па се отуда повратио у место рођења, где су га прозвали „Стамболија“. Има их у Александровцу, Жупа.

Радосављевићи, славе Никољдан. Доселили су се пре 80 година из Сладаје у Горњој Ресави.

Јевтићи, славе Св. Петку. Доселили се пре 80 година из Цернице у Темнићу.

Петровићи, славе Јовањдан. Доселили су се пре 70 година „откуде нишевачко“.

Ивановићи, славе Никољдан. Не зна се одакле су се и када доселили.

Сеоска слава је Први дан Тројица а заветина Томиндан – 19 октобра по н.к. за здравље чељади.

Гробље је више села, у страни.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Slavoljub Mitić

    Sela Račnik, po priči mog dede, a opet po priči njegovog oca, ime je dobilo po nekom čoveku, čije je ime bilo Rača, koji je svoju porodicu i ostale svoje ljude, bežeći pred Turcima doveo u mesto gde se sada nalazi Gornji Račnik. Naložili su velike vatre i poslali ljude na stari carigradski drum, kuda su prolazili Turci, da vide da li se vidi dim, i da li mogu tu da se sakriju, a da su relativno blizu druma. Kako se dim sa carigradskog druma nije video, odlučili su da se tu nastane. Ime tog naselja je dobilo po Rači-Račnik.Kako se opasnost od Turaka smanjivala pojedine porodice su prilazile bliže carigradskom drumu i tamo se naseljavale. Tako su postala dva sela Gornji i Donji Račnik. Znači da je Gornji Račnik staariji od Donjeg Račnika,