Порекло презимена, насеље Александрово (Суботица)

Порекло становништва насеља Александрово, град Суботица. Према књизи Гашпара Улмера “Властелинско насеље Александрово”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Александрово
Поглед из Александрова према Суботици

Насеље Александрово је настало на основу краљевске наредбе и споразума између бач-бодрошке Жупаније и града Суботице из 1785. године према којима ће град  колонизовати Александрово са највећим могућим бројем сесија. Колонизација је започела већ следеће године, а међу првим пријављеним колинистима било је 80 православних Срба и 11 католика Буњеваца с тим да породице из града које се населе у Александрову не могу задржати куће и земљу у граду Суботици.

Колонисти села Александрово, списак

Средином 1789. године, у Александрово долазе избеглице из Србије, зване ”раја” које бивају прихваћене међу сународницима у насељу. То су били:

Јанко Ђорђевић из Медрова; златар са 3 сина

Иван Марианковић из Селовца; са женом и 4 деце

Милан Ивановић из Ракинца; старац

– удова Марта из Лапова

Њихова даља судбина је непозната.

АЛЕКСАНДРОВО (ШАНДОР) – Land Census 1828.
Sandor, No. 84
LDS Microfilm #622,968

\
1. Mich.Takats
2. Joannes Iszakov
3. And. Pein
4. Triph. Mainszky
5. Joannes Miatov
6. Joannes Czvekits
7. Georg Miatov
8. Thom. Miatov
9. Steph. Lontsarszky
10. Petrus Vukovits
11. Theod. Miatov
12. Ant. Stulits
13. Paulus Varga
14. Jacob Kerits
15. Viduas Vitanov
16. Laz. Radits
17. Paul Borits
18. Sam. Borits
19. Joannes Kragnev
20. Laz. Kerlyakov
21. Petrus Hudorov
22. Dan. Szuvajtsits
23. Thimot. Szuvajtsits
24. Demet. Mirkov
25. Zaria Csamprag
26. Gaja Sesevits
27. Ignat. Brantsits
28. Jacob. Csamprag
29. Joan. Csamprag
30. Bazil. Csamprag
31. Paul Pilits
32. Joan. Tyorits
33. Naz. Vidovits
34. Jacob Kudurov
35. Lazar. Zvolits
36. Naz. Hersits
37. Jacob Drulin
38. Lazar. Aratzky
39. Petrus Rajakov
40. Lazarus Mitrits
41. Simon Vittanov
42. Elias Huderov
43. Basil. Lausev
44. Zaria Lontsarszky
45. Sophr. Lazitsits
46. Abrah. Aratzky
47. Jacob Lontsarszky
48. Maz. Ruszt
49. Paul Aratzky
50. Athan. Krlyakov
51. Bazil. Alozits
52. Joan. Pilits
53. And. Pilits
54. Steph. Zvekanov
55. Joan. Miatov
56. Elias Malogurszky
57. Joan. Lazitsits
58. Paul Gyurasev
59. Ladislaus Molnar
60. Joan. ?Klisztek – Vid.
61. And. Bartolov
62. And. Bartolov
63. Mich. Vlaovits
64. Ant. Vlaovits
65. Triph. ?Zvekits
66. Daniel Budutsev
67. Triph. Lontsarszky
68. Joseph Kubitsek
69. Georg Aratzky
70. Petrus Gyurasev
71. Bazil Kikovits
72. Elias Gyurasev
73. Isac. Zvekits
74. Mojzes Zvekits
75. Vidua Szuvajtsits
76. Thom. Kovatsev
77. Petrus Gyuresev
78. Maz. Zvekits
79. Arsenius Zvekits
80. Sam. Aratzky
81. Bazilius Iszakov
82. Jevrem. Mitrits
83. Tacza Pilits
84. Steph. Matits
85. Theop. Mitrits
86. Koszta Gertsky
87. Maz. Dungyerszky
88. Stanis Hersits
89. Paul Vaszilev
90. Jab. Iszakov
91. Ignatius Rakits
92. Stanis. Polyakov
93. And. Ivits
94. Arsz. Lazits
95. Steph. Barna
96. Adam Juhasz
97. Joan. Dobos
98. Mich. Penzits
99. Matth. Szebenyi
100. Steph. Szebenyi
101. Thom. Vukovits
102. Theod. Lazits
103. Georg. Jablanos
104. Mart. Major
105. Joseph Szikak
106. Joan. Varga
107. Joan. Kernyansky
108. Mich. Kernyansky
109. Triph. Lausev
110. Petrus Lausev
111. Athan. Miatov
112. Joan. Aratzky
113. Elias Lazar
114. Paul. Krakojev
115. Lucas Kernyanszky
116. Elias Lontsarsiky
117. Arsz. Vukovits
118. Abrah. Miatov
119. Joan. Miatov
120. Georg. Aratzky
121. Bazsilus Vukovits
122. Georg Pilits
123. David Mazim
124. Vidua Vlavoits
125. Georg Miatov
126. Maz. Tatits
127. And. Bartolov
128. Lazar. Darduszky
129. Bazil Szeftsits
130. Matth. Miatov
131. David Lazits
132. Nicef. Gajin
133. Steph. Kernyaszky
134. Lucas Lausev
135. Philip Duits
136. Bazil. Kerlyakov
137. Zach. Vidovits
138. Nicef. Lontsarsky
139. Ant. Kernyanszky
140. Joseph Laszlo
141. David Kerits
142. Timoth. Vitanov
143. Pauli Zuggvar
144. Gab. Duits
145. Steph. Szabo
146. Pauli Szebenyi
147. Joan. Szebenyi
148. Jab. Ivits
149. Mart. Martinov
150. Joseph Bartolov
151. Hart. Merkojev
152. Vidua Mattyasov
153. And. Sergits
154. Maz. Mirkov
155. Cirillus Lontsar
156. Mich. Ivanovits

Године 1804., Александрово је добило и статус села, а од 1904. припојено је граду Суботици. Црква Св. Димитрија изграђена је 1818. године и данас има статус споменика културе од великог значаја. Католичка црква Марије Мајке изграђена је 1982. године.

Према подацима из 1910. године, Александрово је имало 1.589 становника, од чега сускоро половину чинили Срби затим 323 Немца, 271 Мађар, 5 Словака и 741 припадник осталих етничких скупина (првенствено Буњеваца). Том приликом није било пописаних Хрвата, Украјинаца и Влаха.

Подаци из 1910.

Александрово се међу локалним живљем назива и Шандор (мађарски облик имена Александар).

 

ИЗВОР: Гашпар Улмер – ”Властелинско насеље Александрово”, Суботица 1999. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Владимир

    Поштовани, како доћи до података из ове књиге? Потребни су ми подаци о фамилији Лончарски!

    • Александар Маринковић

      Неке податке о породици Лончарски су доступни преко линка који је објављен у самом чланку. Да кренемо редом:
      1) Међу 80 Срба који ће населити Александрово, били су и: Која Лончарски (1 глава), Роман Лончарски (2 гл.) и Сава Лончарски (1 гл.);
      2) 1788. године – Која Лончарски (5 глава) имао је 2 коња и 4 вола, Прока Лончарски (3 гл.) имао је 3 коња и 4 вола и Роман Лончарски (5 глава) са 4 коња и 4 вола;
      3) 1800. године на списку становника Александрова који су се изјаснили да ће остати у селу, налазе се и Захарија Лончарски (нема ништа, хоће да остане), Прока Лончарски (купиће 2 коња, остаће) и Роман Лончарски (већ има 2 коња);
      4) 13.03.1802. године, у сумарном приказу старих и нових кућа као и сесионалне земље у Александрову, наводе се: Зарија Лончарски, Прока Лончарски, Роман Лончарски и Сава Лончарски;
      5) 16.11.1804. године, у Попису становника Александрова са величином поседа и бројем коња, налазе се: Зарија Лончарски (треба да набави још 1 коња) са 1/2 сесије и 1 коњем, Проко Лончарски са 2 коња (без сесионалне земље), Роман Лончарски (довољно) са 1/2 сесије и 4 коња као и Сава Лончарски (уручитељ, набавиће 2 коња) са 1/2 сесије и 2 коња;
      6) 04.02.1809. године, на Попису кућа и сесија села које по властелинском праву придају слободном краљ. граду Суботици, наводе се: кућни бр. 46 – Зарија Лончарски, кућа 1, сесија 1/2, затим кућни бр. 8 Проко Лончарски, кућа 1, сесија 1/4, кућни бр. 62 Роман Лончарски, кућа 1, сесија 1/2, кућни бр. 126 Ћиро Лончарски, кућа 1, сесија 1/4;
      7) 07.06.1813. године, у Спецификацији стан. села Александрова који су у несташици и моле да им се доделе житарице, су и: Проко Лончарски (4 душе), Роман Лончарски (5 душа) и Ћиро Лончарски (7 душа);
      8) У Александрову су живели: ТРИФУН ЛОНЧАРСКИ (ул. Јована Пачуа 8), ЗАХАРИЈЕ ЛОНЧАРСКИ (ул. Југословенска 47, поред Основне школе и Општинске куће), ЈОВАН ЛОНЧАРСКИ (ул. Југословенска 51), НИЋИФОР ЛОНЧАРСКИ (ул. Југословенска 70, а 1/2 имања је делио са Милорадом Мијатовим), ИЛИЈА ЛОНЧАРСКИ (ул. Војислава Илића 117, задњи део имања се граничио са Нићифором), и ЋИРИЛ ЛОНЧАРСКИ (ул. Војислава Илића 156, имање на углу ул. В.Илића и Плате Добројевића) – улице именоване према плану из књиге Гашпара Улмера;
      9) 01.05.1823. године, у Уговорној табели села Александрова које по властелинском праву припада слободном краљ. граду Суботици, а присаједињено је Бачкој жупанији, помињу се: Захарија Лончарски, Илија Лончарски, Јован Лончарски, Нићифор Лончарски, Трифун Лончарски и Ћирило Лончарски;
      10) Према Попису становника из 1828., у Александрову су живели: Лончар Кирил (кућни бр. 155), Лончарски (к.бр. 138), Лончарски З. (к.бр. 44), Лончарски Ил. (к.бр. 116), Лончарски Ј. (к.бр. 47), Лончарски Ст. (к.бр. 9), Лончарски Трифун (к.бр. 67);
      11) 08.10.1851. године, у Попису становника Александрова са бројем запрега, не наводи се породица Лончарски.

  2. Андреа

    Поштовани, потребни су ми подаци о породици Огњанов из књиге – Гашпар Улмер – “Властелинско насеље Александрово“. Како могу доћи до истих?

  3. Djordje

    Pozz interesuje me poreklo prezimena čamprag

  4. Војислав Ананић

    чампрага … од комада лима направљена навлака за обућу с избијеним шиљцима на доњу страну, која се везивала шпагом, а служила је да се не клиже зими на леду; у неким засеоцима се те навлаке зову ребатине