Poreklo prezimena, selo Gornji Račnik (Jagodina)

18. oktobra 2014.

komentara: 1

Poreklo stanovništva Gornji Račnik, grad Jagodina – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Belica“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Gornji Racnik

Položaj sela.

Selo je u klisuri na obema stranama Račničke Reke, zaklonjeno visokim i strmim kosama. Okrenuto je viš jugoistoku.

Vode.

Pije se bunarska voda. Postoji jedna izvor od proste građe bez imena.

Zemlje i šume.

Njive i senokosi su na mestima: Reka, Ornice, Polje, Vinogradište, Poljanica, Stara Trla, Staro Selo, Zbegovište i Potočar. Šume, pašnjaci i njive pomešani su namestima: Trnovita Kosa, Grujina Čukara, Ošljanska Kosa, Šibovita Kosa, Dragićeva Kosa, Dugačka Kosa i Šiljata Čuka. Šuma je namestima: Veliko Polje i Osoje.

Tip sela.

Selo je dolinskog tipa; kuće su češće zbijenije nego kod kuća timočkog tipa. Deli se na Gornju i Donju Malu. Mahale su podvojene. Donja Mala je prema Donjem Račniku, niz reku.

Ime selu.

Po jednima selo je dobilo ime što je u reci, pa se nekada zvalo „Rečnik“, potom Račnik; po drugima se selo zove po nekom Ratku (Rači), koji se tu prvi doselio. Oba ova tumačenja su nepouzdana, pošto i Donji Račnik nosi isto ime.

Starine u selu.

U sredini sela ima ostataka od starog „džidovskog“ groblja.

 

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Ne zna se kada je selo zasnovano, ali je očuvano pedanje da je nekada bilo u Starom Selu, više današnjeg sela, pa je odatle premešteno. Kad su Turci, posle pogibije kapetana Koče Anđelkovića, zašlo da poubijaju sve viđenije Srbe, tada se celo selo sklonilo iz Starog Sela u Zbegovište a potom na današnje mesto. U to vreme, kažu, da jeu selu bilo svega sedam kuća i to šest krovinjara i jedna šindrača.

Gornji Račnik ima 75 kuća, 10 rodova i 530 stanovnika.

Rodovi su:

Rašići i Ignjatovići, slave Jovanjdan. Doselili su se iz Toplice pre 150 godina.

Nešići, Živanovići i Bogdanovići – slave Sv. Vrače. Doselili su se iz kruševačke Župe pre 130 godina. Ima ih u Resavi i Župi (Parčinu i Trnavcima).

Kostići i Grujići, slave Ignjatijevdan. Doselili su se „od svrljiško, od Kopaj-Košare“ pre 120 godina.

Todorovići, slave Nikoljdan. Doselili su se iz Babušnice u Lužnici pre sto godina.

Kostići, slave Nikoljdan. Doselili su se iz Malče u okolini Niša pre sto godina.

Stambolići, slave Jovanjdan. Doselili su se iz Toplice, preko kruševačke Župe pre sto godina. Neki njihov predak služio je u Stambolu (Carigradu), pa se otuda povratio u mesto rođenja, gde su ga prozvali „Stambolija“. Ima ih u Aleksandrovcu, Župa.

Radosavljevići, slave Nikoljdan. Doselili su se pre 80 godina iz Sladaje u Gornjoj Resavi.

Jevtići, slave Sv. Petku. Doselili se pre 80 godina iz Cernice u Temniću.

Petrovići, slave Jovanjdan. Doselili su se pre 70 godina „otkude niševačko“.

Ivanovići, slave Nikoljdan. Ne zna se odakle su se i kada doselili.

Seoska slava je Prvi dan Trojica a zavetina Tomindan – 19 oktobra po n.k. za zdravlje čeljadi.

Groblje je više sela, u strani.

 

IZVORStanoje Mijatović – Belica. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Komentari (1)

Odgovorite

Jedan komentar

  1. Slavoljub Mitić

    Sela Račnik, po priči mog dede, a opet po priči njegovog oca, ime je dobilo po nekom čoveku, čije je ime bilo Rača, koji je svoju porodicu i ostale svoje ljude, bežeći pred Turcima doveo u mesto gde se sada nalazi Gornji Račnik. Naložili su velike vatre i poslali ljude na stari carigradski drum, kuda su prolazili Turci, da vide da li se vidi dim, i da li mogu tu da se sakriju, a da su relativno blizu druma. Kako se dim sa carigradskog druma nije video, odlučili su da se tu nastane. Ime tog naselja je dobilo po Rači-Račnik.Kako se opasnost od Turaka smanjivala pojedine porodice su prilazile bliže carigradskom drumu i tamo se naseljavale. Tako su postala dva sela Gornji i Donji Račnik. Znači da je Gornji Račnik staariji od Donjeg Račnika,