Порекло презимена, село Јовац (Ћуприја) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Јовац (по књизи Доњи и Горњи Јовац), општина Ћуприја – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник по Порекло становништва села Јовац (по књизи Доњи и Горњи Јовац), општина Ћуприја – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник по Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Јовац (Ћуприја)

Порекло презимена, село Јовац (Ћуприја)

Порекло становништва села Јовац (по књизи Доњи и Горњи Јовац), општина Ћуприја – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Село Јовац, 1915, из збирке Душана Напијала

Село Јовац, 1915, из збирке Душана Напијала

Доњи Јовац:

Положај села.

Ово село је на подножју огранака планине Јухора, који ссе у правцу тока Велике Мораве пружају ка северу, према Јагодини. Кроз село протиче поток Врањевац који силази са брда Врањевца, од Градишта. Кроз село пролазиу пут Јагодина – Варварин. Више кућа има са леве стране пута, ка Великој Морави, а мањи на десној, у страни. Село спада у ред моравских села на ивици моравске равнице, чинећи тако прелаз између равних и брдских насеља.

Воде.

Пије се бунарска вода.

Земље.

У моравској равници су њиве и ливаде на местима званим: Орнице, Окно, Кључ, Луг, Ковачевица, Орашјак, Бегов Кључ, Моравиште и Медвеђиште. У страни више села су њиве, виногради, шуме и пашњаци на местима познатим по именима: Свињци, Виноградско Место, Жито или Житиште, Грабовац, Илин Поток, Рашинац, Крстатак, Туторови Свињци, Гмитровићевица, Орлово Гнездо (чукара), Водица, Козара, Ђотинац, Селиште, Добитњак, Мандрдина Бусија, Некрштено, Беговица, Велика Обала, Преко Баре, Велико Божинче, Мало Божинче, Велико Косиче и Мало Косиче. Брда су (сва обрасла ситном шумом) су: Врањевац, Градиште, Две Границе и Два Гроба.

Тип села.

Село је долинског типа; не дели се на крајеве, већ само на родове. Ј. Мишковић наводи да се ово село дели на Ужарску, Плањанску и Некрштену Махалу. Данас су те махале тако измештене да их је тешко разликовати. Некрштена Махала данас не постоји, већ се тако зове један део сеоског атара.

 

Постанак села и порекло становништва.

Доњи Јовац је старије насеље. Године 1837. помиње се у аустријском војном списку јагодинског дистрикта као хајдучко насеље (Jehovac). Ото Дубислав Пирх га назива Велики Јовац за разлику од Малог или Горњег Јовца. Пирх помиње и село Врањевац у потоко Врањевцу. Данас нема трагова од тога насеља.

Старо Село било је у Селишту, код Ковачевице, па се отуда овамо поместило пре 150 година, јер га је Морава подривала („опачувала“) и плавила.

Доњи Јовац има 180 кућа, 24 рода и 1850 становника.

Стариначки родови:

Вићићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Овамо су се доселили из Старог Села.

Випићи – Никољдан.

Вучићи – Ђурђиц* и Алимпијевдан.

*Писац, за разлику од осталих писаца, Св. Ђорђе назива Ђурђиц, остали Ђурђевдан, оп. Милодан.

Петровићи – Св. Врачи.

Стаменковићи – Митровдан.

Јанковићи – Стевањдан.

Чивутани или Чивутарци – Митровдан.

Новији родови:

Буљанци, славе Св. Петку. Преци су им се доселили пре 130 година из села Буљана код Ћуприје, зову их „Власима“.

Лазићи и Бусиловци, славе Јовањдан. Доселили се пе 130 година из села Бусилова, Ћуприја.

Миљојковци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из околине Врања пре 130 година.

Миладиновићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се са Косова кад’ и Миљојковићи.

Плањани, славе Никољдан. Доселили се пре 120 година из Плане код Параћина.

Бабастанићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Алексинца. Довела их баба Стана пре 120 година, када је отуда побегла од Турака.

Глувићи, славе Митровдан.. Доселили се са Косова пре 120 година.

Ивановићи, славе Илиндан, Андријевдан и Ђурђевдан. Предак се доселио пре 100 и више година из околине Параћина, призетио се у род Миленковића.

Ужарци, славе Св. Петку. Доселили се из Мајура пре 100 и више година а тамо из околине Параћина.

Миленковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из околине Параћина пре 100 и више година.

Тобошаревићи, славе Митровдан. Доселили се из Трешњевице пре 80 година а тамо се доселили из околине Трна, Бугарска. Сматрају се да су род Миладиновићима и Ратковићима из (Велике) Трешњевице.

Савићи, Св. Врачи. Предак се доселио из Рамнова пре 60 година призетивши се у род Петровића.

Не знају своје порекло нити када су се и одакле доселили:

Симићи – Митровдан.

Тодосијевићи – Лазаревдан.

Аврамовићи – Ђурђиц и Ђурђевдан.

Праћинци, славе Св. Атанасије „Настаћије“. Они су из Параћина.

Камберовићи и Усејиновићи, славе Св. Василије и Ђурђевдан. Они су Цигани-Роми и баве се ковачким занатом. Било их је четири кућа од којих су се две преселиле у Рашевицу – Темнић.

Гробље је у средини села, са десне стране пута из смера од Јагодине. У њему се сахрањују и из Горњег Јовца и из Доњег Краја Дворице.

Сеоска слава је Други дан Тројица (Духова) а заветине су: Младенци – за здравље чељади, Св. Софроније – за ораче и копаче и Јаков исповедник за здравље домаће стоке.

 

Горњи Јовац:

Положај села.

Ово село је испод Доњег Јовца у страни окренутој истоку. Од пута Јагодина – Варварин удаљено је око килиометар и по. Има неколико кућа у равници поред пута. Према току Велике Мораве требало би данашњи Доњи Јовац да се зове Горњи Јовац и обратно. Ови називи су из времена када је Доњи Јовац био ближи Великој Морави у линији исток-запад.

Воде.

У селу се пије изворска вода. Извори се зову: Божинац, Точурак, Укицки, Кладенац и Ћирички Кладенац.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су у моравској долини на местима која се зову: Поток, Прилеп, Церница, Острво, Старе Новине, Црна Бара, Угљарница, Врањевац и Горње Брдо. Њиве, шуме и пашњаци су у странама и по брдима а на местима под именима: Равница, (зараван), Говеђарник (Говедарник), Градиште (брдо), Томинац, Велико Брдо, Карбин Поток, Шарбановац, Дугачка Коса и Андровица (утрина).

Земље и шуме.

Куће су према положају земљишта збијеније и ређе. Село се дели на Горњу Махалу и Доњу Махалу, или Горњи Крај и Доњи Крај. Горња Махала (Крај) је у страни и знатно је већи; старије насеље и са чешћим кућама. Доња Махала (Крај) је у равници и знатно мања, са ређим кућама новијег постанка. Махале су одвојене једна од друге око пола километра.

Име селу.

Име Јовац дошло је, по једном предању, због многе јове (иве) која је ту некада расла (у Старом-Доњем Јовцу), а по другом (као и по Ј. Мишковићу) место је тако названо по неком Јови, који се ту први доселио.

 

Постанак села и порекло становништва.

Горњи Јовац је млађе насеље од Доњег Јовца. Прича се да је Горњи Јовац насељен на појатама („трлима“) Доњег Јовца. Тоје, кажу, било пре сто и више година. Изгледа да се већи број старинаца иселио из Доњег Јовца у Горњи Јовац.

Горњи Јовац има 60 кућа, 18 родова и 205 становника.

Родови –старинци:

Костићи, славе Никољдан. Они су из Доњег Јовцџа.

Ђурићи, славе Никољдан. Сматрају се да су са Костићима један род.

Ћирићи, славе Митровдан. Они су из Доњег Јовца.

Пешићи;

Лалићи;

Ђорђевићи;

Миловановићи и;

Илићи –сви славе Јовањдан и сви су из Доњег Јовца (Старог Села).

Досељеници су:

Бурмазевићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Забреге код Параћина пре 140 година.

Јовићи, славе Митровдан. Доселили се из околине Лесковца пре 130 година.

Стојановићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Предак се доселио из Рибара призетивши се у род Укића пе 80 година.

Павловићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из Рашевице – Темнић, пре 80 година.

Гргићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из Старог Рамнова пре 80 година.

Симићи, славе Никољдан.. Доселили се из Остриковца пре 70 година.

Анђелковићи, славе Аранђеловдан. Дослили се из Бунара пре 70 година.

Никодијевићи, славе Часне Вериге. Доселили се из Рибара пре 70 година.

Јелкићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц. Доселили се из Рамнова пре 70 година.

Савићи, славе Св. Врачи. Досели се из Рамнова пре 90 година.

Новаковићи, славе Јовањдан. Доселили се из Рамнова пре 60 година.

Не знају за порекло, а новији су досељеници:

Укићи – Митровдан.

Миленковићи – Митровдан.

Литија и сеоске заветине су када и у Доњем Јовцу.

Гробље је заједничко са доњејовачким.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top