Порекло презимена, село Остриковац (Ћуприја)

25. септембра 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Остриковац, општина Ћуприја – Поморавски округ. Прем књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Остриковац (фото Милан Милошевић)
Остриковац (фото Милан Милошевић)

Положај села.

Село је између Горњег Јовца, Рамнова и Андровице. Више кућа има у страни окренутој североистоку, а мање у равници и поред железничке пруге Јагодина – Ћуприја. И ово село је на прелазу између долинских и брдских села.

Воде.

Кроз село протичу Митачки Поток и Божинац који чине Остриковачки Поток. Пије се бунарска и изворска вода. Главнији су извори: Јовандилски Кладенац (у потоку Божинцу), Митачки Кладенац (у Митачком Потоку) и Ћосицки Кладенац.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су у равници на местима: Поток, Прилеп, Церница, Острво, Старе Њиве и Црна Бара. Шуме и пашњаци су у странама и о брдима на местима: Угљарица, Андревица (Андрејевица), Горње Брдо и Равница.

Тип села.

Село је тимочког типа и дели се на Горњу у Доњу Малу. Горња Мала је у брду и у страни а Доња Мала је у равници.

Име селу.

Село је добило име по острику (врста траве) која ту у изобиљу расте.

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да је ово село постало од рамновачких појата („трла“ и колиба), које је после расељавањем и насељавањем порасло, умножило се и тако постало село. По малом, незнатном броју старинаца изгледа да је новијег порекла.

Остриковац има 70 кућа, 11 родова и 400 становника.

Родови старинци:

Митаковићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан.

Досељеници:

Николићи, славе Јовањдан. Доселили се са Косова из села Каменара пре 130 година. Најпре су били у Рамнову, па се овде преселили због поплаве. Зову их Бурдељцима због тога што су у прво веме живели у „бурдељима“ – земуницама.

Николићи други, славе Ваведење. Доселили се из околине Врања пре 130 година.

Миладиновићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Мајура, одакле је стари Миладин дошао пре 120 година, призетивши се у овом селу.

Стојановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Лесковца пре сто и више година..

Станојловићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из околине Лесковца пре сто и више година.

Стојановићи други (Јовандолци), славе Митровдан. Доселили се из Топлице пре сто и више година. Мисли се да су арбанашког порекла, али се не зна поуздано.

Милосављевићи и Мусићи, славе Св. Петку. Доселили се из Топлице пре сто и више година.

Голубовићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Ћупреије пре 80 година.

Милошевићи, славе Никољдан. Предак се доселио из околине Врања пре 80 година, као мутавџија.

Љубисављевићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Не зна се њихово порекло.

Сеоска слава је Други дан Тројица. Заветине су: Задушни понедељак, пред зимске задушнице (за здравље чељади), Св. Вартомолеј за винограде (да их „хала“ не убије) и трећи април по новом календару за здравље стоке.

Гробље је на брегу више села. Најстарији писани надгробни „белег“ је из 1832. године.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Jovana

    Da li se zna nesto o selu Andrevici, koje se 1930-ih godina nalazilo na Ostrikovackom brdu?

    Srdacan pozdrav