Порекло презимена, село Велико Рибаре (Липљан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Велико Рибаре, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војис Порекло становништва села Велико Рибаре, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војис Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Велико Рибаре (Липљан)

Порекло презимена, село Велико Рибаре (Липљан)

Порекло становништва села Велико Рибаре, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село лежи у подножју Липовице на излазу Злокућанске реке у поље.

Збијеног је типа. Дели се на Кожанску, Рамовића, Дурића и Трашупчића махалу.

Село је старо и до оснивања садашњег Малог Рибара (1864) звало се само Рибаре. У њему има неколико стариначких родова, од којих су неки сада у исламу. Поред старинаца који су имали своју земљу, као сопственик једног дела сеоске земље био је неки бег из суседног села В. Добрање и звао се Рибарол, по овом селу где је имао чифлик, или Ђаковац, по месту (Ђаковица) одакле се доселио на Косово. Кула му је била на месту званом Сарај. Од њега су куповали земљу први арбанашки досељеници.

Српски род су Нешићи (6 к., Св. Никола), старинци.

Поисламљени и поарбанашени Срби:

Кожанци (14 к.),старинци. На ислам су прешли крајем 18. века. Појасеви су им у 1932. од поисламљивања били: Арслан, Бећир, Авдуљ, Рамадан, Рамон, Рамадан (30 година). Ушли су у фис Краснић.

Дурић (9 к.), старинци. На ислам су прешли кад и Кожанци. Појасеви су им у 1932. од поисламљивања били: Авдуљ, Алил, Даут, Авдуљ, Даут (50 година). Ушли су у фис Соп.

Трашупчићи (9 к.), старинци. На ислам су препши кад и Кожанци. Појасеви су им у 1932. од поисламљивања били: Зејнел, Зумбер, Сали, Селман, Ибрахим (60 година). Ушли у фис Хот.

Гогићи (6 к.). Предак им је пресељен из Лабљана и по пресељењу (око 1830) прешао на ислам. Сродници су Срба Гогића у Смолуши. Појасеви су им у 1932. од поисламљивања били: Смаил, Шабан, Малић, Рахим (50 година). Ушли су у фис Хот.

Зећировић (1 к.). Предак му је око 1830. досељен из неког косовског села и по досељењу прешао на ислам. Појасеви у 1932. од поисламљивања: Фазли, Бајрам, Зећир, Селим (40 г.). Ушао је у фис Краснић.

Бошњак (2 к.). Доселио се у исламу око 1830. од Новог Пазара. Појасеви су му у 1932. од досељења били: Исмаил, Суља, Шабан, Бануш (40 година).

Арбанашки родови:

Рамовић (10 к.), од фиса Краснића. Пресељен из Заскока око 1800.

Оџовић (3 к.), од фиса Кастрата. Предак (Нуредин-хоџа), доселио се за имама из Нековца у Дреници.

Трпез (6 к.), од фиса Краснића. Доселио се око 1820. из Трпеза (Сува Река).

Грајчевц (7 к.), од фиса Сопа. Досељен из Грајчевца (Подрима) кад и род Трпез.

Брбат (2 к.), од фиса Хота. Доселио се из Брбата у Скадарској Малесији почетком 19. века.

Блацали (2 к.), од фиса Тсача. Доселио се из Блаца у Подрим око 1880. Појасеви су му у 1932. од досељења били: Шабан, Мисин, Арслан (35 година).

Шаћировић (1 к.), од фиса Гаша. Досељен из Будакова у Подрими 1913. у Магуру, а 1930. у В. Рибаре на куповицу.

Мисиновић (1 к.), од фиса Тсача. Преселио се из Петрова 1917.

Алиловић (1 к.), од фиса Тсача. Пресељен 1931. из Ада на куповицу.

У селу су 1932. биле 3 куће муслиманских Цигана ковача и надничара које су се ту преселиле из В. Добрање око 1900. и 6 кућа Цигана чергара које су се ту 1931. доселиле из Лаба.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 


Коментари (1)

  • Војислав Ананић

    ВЕЛИКО РИБАРЕ

    Ниже села Малог Рибара, на десној страни реке Расине је село Велико Рибаре, с кућама на странама долине Попићког потока, на Гочманском брегу и Михаиловском брду на левој; на Козићкој Чуки и Орловици, на десној страни долине потока. Око села су: Ждрела, Медни рт, Пржевина, Каменита глава, ајдучка вода, Смакићко брдо и Богданово брдо. Река је Расина а потоци су: Козићки, Барски, Јасиковачки, Гајићки и Трлићки поток. Воде се називају: Водице, Рајковићки точак, Лукин извор и Извор у Долова. Делови атара носе називе: Арсенијевићки брег, Симићки брег, Кујићки брег. Попићи, Црквиште, Јеримуша, Лазине, Ђуркин брег, Гробљиште, Рајковица, Миленковићко присоје. Бачије су на Лукинцу и на Старој кући.
    Село је разбијено на кућне групе по родовима и све су међусобно на малом одстојању. У селу је једно гробље.
    На Старој кући испод Лукинца виде се нека улегнућа и неравнине; кажу рупе од кућа. У Рајковици код Рајковићког точка виде се иста таква улегнућа. Има предање да је на Попићима стајала кућа неког попа који је имао девет синова свештеника по занимању. Сви ови свештеници опслуживали су стару цркву Св. апостола Петра и Павла у селу Јелакцу у Јошаници. Попићи, попови потомци сахрањивали су на месту званом Гробља, али тамо нема никаквог трага од гробља. На црквишту, па Гочманском брегу била је црква, храм посвећен Св. Роману, али овде од ње нема трага. По предању оскрнављена црква склизила је – „смуљила се“ преко ноћи и зауставила се у равни крај реке Расине. Овде је подигнут манастир с црквом посвећен Св. Роману. Манастир су порушили Турци. После рата 1914/18. године на манастиришту подигнута је црква, храм Св. Романа.
    Родови: Попићи одселили су се „Преко Расине“ у село Малу Врбницу, у Александровачкој Жупи.
    Козићи, Клепићи, Вучковићи, Живановићи, Чешљари, Алексићи, Миленковићи, Симићи, Кујићи и Урошевићu (22 куће, Св. Алимпије Столпник и Св. Ђурђе) издају се за старинце.
    После 1750. године доселили су се Московљевићи (4 куће, Св. апост. Тома) из Јелакца у Јошаници, а старином су Бушете од Ђаковице. Њихови многобројни сроднкци су: Прибановићи и остали томинчани у Јелакцу; Прибаковићи у Виткову и у Доњем Злегињу у Александровачкој Жупи и у Блацу у Топлици; Прибановићи у Вељој Глави и Виткову; Јанковићи у Врњцима у Западноморавском Поморављу.
    Гочманци (7 кућа, Св. Мина и Св Ђорђе-Ђурђиц) на Гочманском Брегу су дошли из Гочманца на Копаонику, од Николића.
    Бекрићи (3 куће, Св. Никола зимски и Св. апост. Лука) из Бзенице, од Луковића.
    Похимице – Михаиловићи (4 куће, Св. Архангел и Св. Александар Невски) прешли из Мелентије.
    После рата 1914/18. године дошли су на мираз: Ћурчић (1 кућа, Св. Алимпије Столпник) из Осредака у Кујиће; Ђукић (1 кућа, Св. Алимпије) из Плоче у Гочманце.

    Извор: Радослав Љ. Павловић – КОПАОНИК, Брус, 2012.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top