Порекло презимена, село Велики Кичић (Косовска Митровица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Велико Кичиће (данас Велики Кичић), општина Косовска Митровица (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приред Порекло становништва села Велико Кичиће (данас Велики Кичић), општина Косовска Митровица (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приред Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Велики Кичић (Косовска Митровица)

Порекло презимена, село Велики Кичић (Косовска Митровица)

Порекло становништва села Велико Кичиће (данас Велики Кичић), општина Косовска Митровица (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на подножју Копаоника, делом у проширеној долини Крчевинског потока при његовом излазу у поље, делом с десне стране потока, на језерској тераси од 620 м.

Разбијеног је типа. Дели се на махале Преловца, Маљока, Ћамарата, Ватића и Бангела. Куће у махалама су збијене.

Најстарији род у селу су Сеферовићи или Бангели (15 к.). Турског су порекла. У В. Кичиће су досељени из Трепче по њеном запуштењу. Исти су род с Бангама у Вучитрну, чије је порекло такође турско и који су ту такође сишли из Трепче. Своје господарство над трећином села стечено ко зна на који начин продали су Хаџи Исенагинима из Вучитрна, који су као чифлик имали друге две трећине села, тако да су од средине прошлога века и они били чифчије као и цело село. Појасеви су им у 1934. од досељења из Трепче били: Заим, Назми, Реџа, Бећир, Сефер, Селим, Абдула, Мусли, Мурат (42 године).

Арбанашки родови:

Ћамарат (22 к.), од фиса Бериша. Досељени из Ћамарата у Скадарској Малесији у другој половини 18. века пре Арбанаса села Смрековнице, јер су Ћамарати живели у Смрековници пре њиховог досељења.

Маљок (19 к.), од фиса Бериша. Досељени из Малесије заједно с Ћамаратима.

Ватић (9 к.), од фиса Бериша. Досељени из Малесије крајем 18. века заједно са Арбанасима из Смрековнице као њихови рођаци.

Планали (6 к.), од фиса Тсача. Досељен је 1878. као мухаџир из В. Плане у Топлици.

Поисламљени и поарбанашени српски родови:

Преловц (24 к.). Потиче од двојице браће Османа и Бехрама и њихове браће од стричева Фејзе и Брахима досељених крајем 18. века из Преловца у Дреници. Њихови преци, православни Срби, како то њихови садашњи потомци истичу, у ислам су прешли у селу своје старине, у Преловцу. Појасеви су им у 1934. од досељења били: Осман, Ајредин, Осман, Фејзула, Ајрула (70 година). Ушли су у фис Бериш.

Асановић (3 к.). Потичу од двојице браће, Асана и Зејнуле, који су се средином 19. века доселили из Бистрице (К. Митровица). Поменута двојица браће су прешла у ислам у Бистрици. Отац им се звао Стојан, а њихова српска имена њихови садашњи потомци као да не знају. Појасеви у 1934: Стојан, Асан, Даут, Реџеп (60 година). И они ушли у фис Бериш.

Бошњак (1 к.). Досељен из града Новог Пазара око 1880. При досељењу су његови чланови говорили само српски; сад српски не знају.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 

 

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top