Poreklo prezimena, selo Bresje (Kosovo Polje)

Poreklo stanovništva sela Bresje, opština Kosovo Polje (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo je u ravnici, na reci Prištevki, koja protiče kroza nj, na 1 km jugoistočno od žel. stanice „Kosovo polje”. Kroz selo prolazi put Priština-Orahovac- Đakovica.

Tipa je zbijenog. Deli se na Gornju i Donju mahalu, koje deli Pripggevka.

U tursko doba, svakako za neuspelih austrijskih pohoda krajem 17. i u prvoj polovini 18. veka, selo je zapustelo, jer je nanovo osnovano krajem 18. veka.

Rodovi:

– Čorpani (8 k., Mitrovdan). Starinom su iz Malesije, odakle su se iselili u okolinu Peći. Potom su živeli u Nakaradu (sada mahala sela Kruševca), pa u Motičanu, odakle su se preselili krajem 18. veka. Pri tom preseljenju nisu zatekli selo. Staro prezime im je, kažu, bilo Rakić, pa su ga zamenili da ih ne pronađu osvetnici, jer su iz Metohije izbegli „od krvi”. Pojasevi u 1933. od doseljenja u Bresje: Jova, Rista, Miloš, Stanoja (80 godina).

– Ripčići ili Lazići (5 k., Sv. Stefan). Preseljeni iz Crvene vodice posle Čorpana. Potiču od Lazića u Čaglavici, čija je starina u Peći.

– Veljčići (6 k., Sv. Nikola). Dve kuće ovog roda su došle oko 1830. iz Glavotine, a ostale oko 1870. iz Lipljana. Starina im je nepoznata.

– Babići (6 k., Sv. Jovan Krstitelj). Preselili se iz Dobrog Duba u doba poslednje čume (oko 1830).

– Muljčići (5 k., Sv. Arhanđeo, 26 jula). Izbegli iz Lapušnika (Drenica) oko 1830. da se ne „poturče” kao što su to uradili njihovi rođaci koji se sada zovu Musli Čauševi.

– Bakšićani (2 k., Sv. Toma). Preseljeni iz Bakšije oko 1895.

– Đursanovi (5 k., Sv. Đorđe Alimpije). Preseljeni iz Gračanice oko 1905. na zemlju koju je napustio jedan čifčija Srbin, popggo je ubio nekog kačaka.

– Perelić (1 k.,Sv. Nikola). Preseljen 1913. iz istoimenog roda u Ugljaru. Starinom je iz M. Slatine.

Arbanaški rod je Bogojevc (1 k.), od fisa Klimenata. Muhadžir je iz Bogujevca u Toplici.

U selu su 1933. živele i 4 kuće muslimanskih Cigana, koje su se bavile kovaštvom. Jedna kuća od njih je odavno u selu, a druge tri su došle iz Kuzmina, Preoca i Plemetine.

Zasebno od tih Cigana živi Ciganin Veličko Krstić. Bio je muslimanski Ciganin i živeo u M. Belaćevcu. Zvao se Ramadan. Tu je 1913. prešao u pravoslavlje. Za vreme bugarske okupacije u prvom svetskom ratu izbegao je zbog toga iz svoga muslimanskog sela. Srbi iz Bresja ga prihvatili, pomogli mu da podigne kuću i postavili za poljaka.

IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić

_______________

DODATAK: Sa foruma portala Poreklo (član Gille) objavio vredan prilog o stanovništvu sela Bresje:

Selo BRESJE (okolina Prištine), izveštaj učitelja Vukadina Popovića:

Srpskih domaćinstava u ovom selu bilo je 19, a albanskih 22,muhadžiri, od pre aneksije. Od ukupne površine dva domaćinstva su obrađivala pola svoje zemlje, a pola tuđe zemlje. Bili su to Bojko i Mita Grujić.Prvi je imao 15 članova svoje porodice i 10 dana oranja svoje zemlje, a drugi 19 članova i 5 dana oranja. Tuđe zemlje obrađivali su 30 dana oranja. Ostalih 17 srpskih domaćinstava bili su potpune čifčije. Selo je bilo čifluk Avdi-paše iz Peći i Ibrahim-bega iz Đakovice. Čifčije prvog bili su: Vukadin Mitić 7 članova i 10 dana oranja, Branko Miljković 8/6, Lazić Dana 10/10, Živko 13/10, Sima Dimić 5/8, Traja Milosavljević 8/4 i Bora Mirković 7/10. A Ibrahim-begove: Deka Veličković 5/15, Zaka 3/15, Toma Trajković 5/10, Milošević Mitar 10/10, Stanoje 8/10, Miljići – Maksim 9/12, Miladin 9/12, Stanko Miljković 4/12, Stajko Mirković 5/10 i Vitko Bursanović 10/15.Niko od domaćina čifčija nije pamtio od kada obrađuju aginu zemlju. Godine 1909. agalari su počeli da plaćaju porez i da uzimaju čifčijama četvrtinu umesto petine. Age su bile dobrog imovnog stanja. U njihovim kućama živele su ove čifčije: Branko Miljković, Dana i Živko Lazić.Trajko Milosavljević i toma Trajković, a sva ostala domaćinstva imala su svoje kuće i dvorišta. Čifčije albanci radili su pod istim uslovima kao i Srbi. Između čifčija i aga nije bilo ugovora niti su age pomagale čifčije.

Za vojsku su upisani:Živko Lazić, Dana Lazić, Mita St. gGujić, Branko Mil. Muljača, Vukadin Mil. Muljača, Traja Čarpan, Sima Čarpan, Rora Mirković, Deka Veličković, Zeka Veličković, Toma Trajković, Mitar Milošević, Stanoje Milošević, Vitko Bursanović, Stojko Mirković, Branko Mirković, Miladin Milić i Maksim Milić.