Порекло презимена, село Бресје (Косово Поље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бресје, општина Косово Поље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војисла Порекло становништва села Бресје, општина Косово Поље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војисла Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Бресје (Косово Поље)

Порекло презимена, село Бресје (Косово Поље)

Порекло становништва села Бресје, општина Косово Поље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Црква Св. Катарине у Бресју

Црква Св. Катарине у Бресју

Село је у равници, на реци Приштевки, која протиче кроза њ, на 1 км југоисточно од жел. станице „Косово поље“. Кроз село пролази пут Приштина-Ораховац- Ђаковица.

Типа је збијеног. Дели се на Горњу и Доњу махалу, које дели Припггевка.

У турско доба, свакако за неуспелих аустријских похода крајем 17. и у првој половини 18. века, село је запустело, јер је наново основано крајем 18. века.

 

Родови:

Чорпани (8 к., Митровдан). Старином су из Малесије, одакле су се иселили у околину Пећи. Потом су живели у Накараду (сада махала села Крушевца), па у Мотичану, одакле су се преселили крајем 18. века. При том пресељењу нису затекли село. Старо презиме им је, кажу, било Ракић, па су га заменили да их не пронађу осветници, јер су из Метохије избегли „од крви“. Појасеви у 1933. од досељења у Бресје: Јова, Риста, Милош, Станоја (80 година).

Рипчићи или Лазићи (5 к., Св. Стефан). Пресељени из Црвене водице после Чорпана. Потичу од Лазића у Чаглавици, чија је старина у Пећи.

Вељчићи (6 к., Св. Никола). Две куће овог рода су дошле око 1830. из Главотине, а остале око 1870. из Липљана. Старина им је непозната.

Бабићи (6 к., Св. Јован Крститељ). Преселили се из Доброг Дуба у доба последње чуме (око 1830).

Муљчићи (5 к., Св. Арханђео, 26 јула). Избегли из Лапушника (Дреница) око 1830. да се не „потурче“ као што су то урадили њихови рођаци који се сада зову Мусли Чаушеви.

Бакшићани (2 к., Св. Тома). Пресељени из Бакшије око 1895.

Ђурсанови (5 к., Св. Ђорђе Алимпије). Пресељени из Грачанице око 1905. на земљу коју је напустио један чифчија Србин, попгго је убио неког качака.

Перелић (1 к.,Св. Никола). Пресељен 1913. из истоименог рода у Угљару. Старином је из М. Слатине.

 

Арбанашки род је Богојевц (1 к.), од фиса Климената. Мухаџир је из Богујевца у Топлици.

 

У селу су 1933. живеле и 4 куће муслиманских Цигана, које су се бавиле коваштвом. Једна кућа од њих је одавно у селу, а друге три су дошле из Кузмина, Преоца и Племетине.

Засебно од тих Цигана живи Циганин Величко Крстић. Био је муслимански Циганин и живео у М. Белаћевцу. Звао се Рамадан. Ту је 1913. прешао у православље. За време бугарске окупације у првом светском рату избегао је због тога из свога муслиманског села. Срби из Бресја га прихватили, помогли му да подигне кућу и поставили за пољака.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

_______________

ДОДАТАК: Са форума портала Порекло (члан Gille) објавио вредан прилог о становништву села Бресје:

Село БРЕСЈЕ (околина Приштине), извештај учитеља Вукадина Поповића:

Српских домаћинстава у овом селу било је 19, а албанских 22,мухаџири, од пре анексије. Од укупне површине два домаћинства су обрађивала пола своје земље, а пола туђе земље. Били су то Бојко и Мита Грујић.Први је имао 15 чланова своје породице и 10 дана орања своје земље, а други 19 чланова и 5 дана орања. Туђе земље обрађивали су 30 дана орања. Осталих 17 српских домаћинстава били су потпуне чифчије. Село је било чифлук Авди-паше из Пећи и Ибрахим-бега из Ђаковице. Чифчије првог били су: Вукадин Митић 7 чланова и 10 дана орања, Бранко Миљковић 8/6, Лазић Дана 10/10, Живко 13/10, Сима Димић 5/8, Траја Милосављевић 8/4 и Бора Мирковић 7/10. А Ибрахим-бегове: Дека Величковић 5/15, Зака 3/15, Тома Трајковић 5/10, Милошевић Митар 10/10, Станоје 8/10, Миљићи – Максим 9/12, Миладин 9/12, Станко Миљковић 4/12, Стајко Мирковић 5/10 и Витко Бурсановић 10/15.Нико од домаћина чифчија није памтио од када обрађују агину земљу. Године 1909. агалари су почели да плаћају порез и да узимају чифчијама четвртину уместо петине. Аге су биле доброг имовног стања. У њиховим кућама живеле су ове чифчије: Бранко Миљковић, Дана и Живко Лазић.Трајко Милосављевић и тома Трајковић, а сва остала домаћинства имала су своје куће и дворишта. Чифчије албанци радили су под истим условима као и Срби. Између чифчија и ага није било уговора нити су аге помагале чифчије.

За војску су уписани: Живко Лазић, Дана Лазић, Мита Ст. гГујић, Бранко Мил. Муљача, Вукадин Мил. Муљача, Траја Чарпан, Сима Чарпан, Рора Мирковић, Дека Величковић, Зека Величковић, Тома Трајковић, Митар Милошевић, Станоје Милошевић, Витко Бурсановић, Стојко Мирковић, Бранко Мирковић, Миладин Милић и Максим Милић.


Коментари (7)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top