Порекло презимена, село Липница (Чачак) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Липница, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку. Приредио сарадник портал Порекло становништва села Липница, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку. Приредио сарадник портал Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Липница (Чачак)

Порекло презимена, село Липница (Чачак)

Порекло становништва села Липница, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.

Липница, село у општини Чачак, на северним падинима планине Јелице, убраја се – ако се суди по остацима материјалне културе из прошлости – у веома стара насеља. Северно је, иначе, Јежевице, јужно Слатина, западно Рајац, а источно Заблаће и Кукићи.

Насеље је, каже легенда, добило име по липама које су расле око летњиковца Иконије, супруге бана Милутина.

Најстарији помен Липнице је из 1476. године. Насеље се тада налазило у кнежини кнеза Ђурђа, у брвеничком кадилуку: имало је 18 кућа и још 10 одраслих мушких глава. Потом се помиње 1528. године под називом Доња Липница (у пожешкој нахији) – са осам влашких кућа и 35 одраслих мушких глава, уз једну ратајску кућу са три одрасле мушке главе. Турски катастарски пописи из тог времена „знају“ и за Горњу Липницу као пусто село. Касније све до XVII века Липница се не помиње као насеље у овом делу Србије.

Хронике првог и другог српског устанка, ипак, не заборављају ратнике из Липнице, не само Симу Драгица, који је учествовао и у Кочиној крајини.

Још даљу прошлост овог насеља сведочи средњовековно гробље код Кнежевића, затим Црквина на потесу Змајевац, где се налазила црква брвнара (славила Немитне врачи), коју су Турци запалили 1814. године, у време Хаџи-Проданове буне.

Поједини потеси у селу углавном носе имена по људима или нечему што је везано за људе – Вигњиште, Пуношевац, Змајевац, реке и потоци – такође, као и гробља (Ковачевића гробље, Гвозденово гробље, Кнежевића гробље, Ђокића гробље).

Сеоска обетина је на трећи дан светих Тројица.

Данашње становништво села у целини је досељеничко. Истина, многи родови доста рано су овде досељени. Неки су у Липници живели и пре првог српског устанка. Село је, примера ради, 1820/21. године имало 25. кућа, 34 ожењена и 80 арачких глава. Годину дана касније: 26 кућа, 32 пореске и 78 арачких глава. Налазећи се, све до после другог светског рата, у трнавском срезу, Липница је најчешће улазила у састав општине Јежевица.

Порекло становништва Липнице нико није проучавао. Посебно се нико није бавио одсељевањем са овог подручја, па су и наша сазнања о томе, и у овом раду, доста оскудна, тим пре што садашњи житељи Липнице углавном знају за своје сроднике који су се одселили после другог светског рата.

Сви родови у селу досељенички су. Неки – веома стари.

Шићевићи (2 к, Ђурђевдан) досељени су под крај XVII века однекуд из Црне Горе. Неки кажу да су Дробњаци. Није јасно порекло овог презимена, нити где су се раније селили. Зна се, тек, да их има у оближњим Кукићима, а било их је и у чачанским Кулиновцима.

Срејовићи (3 к, Никољдан) су убрајају, уз Шићевиће и Лазовиће, међу најстарије у селу. Досељени су из Црне Горе у XVIII веку. Порекло овог презимена упућује на име некаквог претка.

Лазовићи (6 к, Ђурђевдан) су досељени пред први устанак из Милаковића код Сјенице. Презименом чувају успомену на неког претка Лазара.

Шушићи (14 к, Јовањдан – 20. јануар) су из Придворице на тромеђи Црне Горе, Херцеговине и Санџака, досељени под крај XVIII века. Јован Ердељановић је забележио да су стигли из предела Колашина, а Радомир Илић: „Шуше су старином из Будожеље (срез моравички), но прво су се доселили у Којиновиће, па се одатле због куге раселе и сад их има у Лађевцима, Цветкама, Тамнику, Гучи и Бијелом Пољу.“ Учестовали су (Милоје Шуша) у првом српском устанку. Није јасно порекло овог презимена. Има их расељених у више места (Чачак, Београд).

Пропадовићи (8 к, Стевањдан) су у XVIII веку досељени из Страњана у Санџаку у Рогачу (Драгачево) и Липницу. Ердељановић тврди да су, крајем XVIII века, најпре стигли у Липницу, одакле су неки отишли у Рогачу. Није јасно порекло овог презимена (ако не упућује на некакав надимак). Има их и у Чачку (4 к) и Краљеву.

Радосављевићи (3 к, Никољдан) су насељени из села Ососнице код Ивањице под крај XVIII века. Дошао је неки Радосав, од чијег им је имена образовано презиме. Тај Радосав се, са презименом Богићевић, помиње у тевтеру чибука за 1822. годину. Има их и у оближњој Слатини, али и Београду (4 к).

Сокићи (16 к, Ђурђевдан) су под крај XVIII века досељени из Гостиља на Златибору. Презиме им је изведено из женског имена Сока. Има их у оближњим Мршинцима, Чачку и Београду.

Властелице (3 к, Врачеви): Босиљка, супруга кнеза Аврама Лукића из Рајца, довела је овде 1804. године своју браћу из села Властељице у Драгачеву (отуда им је презиме). Доста су се селили. Има их у Чачку (3 к), Нишу (1 к), Крагујевцу (1 к), Београду (5 к), Крушевцу (1 к), Горичанима (3 к), Милатовићима (1 к), Губеревцима (2 к), Западној Немачкој и Аустралији.

Делићи (9 к, Ђурђиц) су из правца Санџака дошли у Карађорђеве доба. Није јасно порекло овог презимена. Има их и у Чачку (7 к), Нишу и Смедеревској Паланци.

Салемовићи (4 к, Ђурђевдан) из околине Сјенице. Приповеда се да је један Алексић код Сјенице убио некаквог Салем-пашу и са Карађорђевом војском 1809. године побегао „у Мораву“. На споменику Стефану Алексићу у Липници, који је умро 1820. године, пише да је био „бињбаша при владенију Карађорђија.“ Садашње презиме упућује на реченог Салем-пашу. Уосталом, и на споменику Николи Алексићу, који је умро 1879. године, пише „иначе Салем“. После другог светског рата образовали су домаћинства и у суседној Јежевици, Београду и Велењу.

Гостиљци (23 к, Ђурђевдан) су досељени 1809. године из Гостиља на Златибору. Презименом чувају успомену на завичај. Има их одсељених из Липнице у Слатини, Јежевици, Чачку, Београду и Краљеву.

Јанковићи – Радуловићи (1 к, Ђурђевдан) су такође 1809. године дошли из Гостиља. Оба презимена њихова упућују на неке претке.

Кнежевићи (2 к, Јовањдан – 20 јануар) су дошли 1809. године из села Вапе код Сјенице и настанили се код „Грчког гробља“ (српско средњовековно гробље). Њихово презиме упућује на чињеницу да им је неки предак био кнез. Истовремено су насељени у суседна села Рајац и Јежевицу, а има их и одсељених и у Чачак и Београд.

Тутуновићи (4 к, Аранђеловдан) су Силистрићи. Досељени су из Црне Горе у XVIII веку у трнавска села, а у Липници су се настанили почетком XIX века. Шверцовали су дуван – тутун, па им отуда и презиме. У Липницу су стигли из Радаљева код Ивањице. Два њихова домаћинства постоје у Чачку, а једно и у Београду.

Миловићи (8 к, Ђурђевдан) су као пинтери дошли у Карађорђево доба однекуд из Црне Горе преко Санџака. Њихово презиме упућује на неког претка. Има их и у Чачку и Београду.

Петровићи (5 к, Ђурђевдан) су дошли почетком XIX века из Косовице. Презименом чувају успомену на неког претка.

Доловићи (5 к, Ђурђевдан) су после другог српског устанка досељени из Котраже (Драгачево). Овде су стигла браћа Драгић и Нешо. Њихово презиме упућује на некакву долину, у којој су живели, или на неког претка Дола.

Јоксићи (11 к, Никољдан) су после 1820. године досељени из Радаљева као Мојсиловићи (како су пописани у тевтеру чибука за 1822. годину). Изгледа да је досељен Јоксим Мојсиловић, од чијег им је имена образовано презиме (умро 1833. у 96 години живота). Зову их и Јоксимовићи. Има их и у оближњој Слатини, али и у више домова у Чачку.

Максимовићи (1 к, Никољдан): дошли кад и Јоксићи из Радаљева код Ивањице. Презименом чувају успомену на претка Макса.

Милетићи – Гучани (4 к, Аранђеловдан) су после 1820. године досељени из Гуче (Драгачево) као Петровићи. На споменику Милети Петровићу, који је умро 1852. године пише „иначе Гучанин“. Године 1885. умро је Милоје Милетић, рођен 1820. у Гучи. На споменицима у гробљу такође се сазнаје да су рођени у Гучи, а умрли у Липници: Милутин – 1861, Обрад – 1866, и Јован – 1867. године. Презиме им је изведено из имена претка Милете, а надимак, друго презиме, од топонима Гуча. Има их и у оближњим Кукићима, али и у Београду и Паризу.

Савићевићи (2 к, Ђурђиц) су средином XIX века досељени из Шума – Рашчићи код Ивањице. Презиме им је образовано од имена неког претка.

Тимотијевићи (1 к, Аранђеловдан) су дошли 1878. године из Криваче (Драгачево). Протокол умрлих сведочи да је, примера ради, 1889. умро Сретен (40), рођен у Кривачи. Презиме им је изведено из имена неког претка Тимотија.

Драмлићи (1 к, Стевањдан) су после 1870. године досељени из Драгачева. Матице умрлих кажу да је 1893. године у Липници умро Аврам Драмлић (28), рођен у Котражи (Драгачево). Презиме им потиче од речи „драмлија“ (гмизла) и упућује на надимак некаквог вредног (живахног) претка. Има их одсељених и у Београд.

Вујовићи (7 к, Ђурђиц) су после 1881. године досељени из Смиљевца (моравички крај, Ивањица). Протокол умрлих бележи да је 1890. године у Липници умро Сретен Вујовић (38), рођен у Смиљевцу. Њихово презиме упућује на име неког претка. Има их и у Мрчајевцима, Чачку и Војводини.

Ђокићи (4 к, Стевањдан) су после 1876. године досељени из моравичког краја. Протокол умрлих бележи да је 1898. године умро у Липници Андрија Ђокић (7,5 година), рођен у Косовици, а 1916. године Милија Ђокић (60), рођен у Глеђици. Неки су и из Братљева. У суштини, ради се о једном роду. Презименом чувају успомену на неког претка. Има их и у Чачку.

Гавриловићи (5 к, Никољдан) су прешли из оближњег Рајца крајем XIX века. Од имена претка Гаврила, о коме ништа не знају, узели су презиме. Неки су се пре другог светског рата одселили у Кукиће (Чачак), а касније у и Чачак.

Ћендићи (2 к, Мратиндан) су Драгачевци. Протокол умрлих бележи да је 1904. године умро у Липници Ћендић (68) година, рођен у Губеревцима (Драгачево). Није јасно порекло овог презимена. Има их и у Чачку и Кукићима (Чачак).

Павловићи (3 к, Ђурђевдан) су Драгачевци. Матице умрлих сведоче да је у Липници 1902. године умро Радисав Павловић (40), рођен у Лиси. Презименом чувају успомену на неког претка Павла.

Јовановићи (1 к, Ђурђевдан) су из Вучковице (Драгачево). Протокол умрлих каже да је у Липници 1904. године умро Радомир (50), рођен у Вучковици. Презиме им је образовано од имена неког претка.

Стојковићи (1 к, Никољдан) су из моравичког краја. Матице кажу да је у Липници је 1914. године умро Добривоје (15), рођен у Брезови (моравички крај, Ивањица). Презименом чувају успомену на претка Стојка.

Остојићи (1 к, Никољдан) су домазети у Пајовићима (којих више нема) из Бјелуше код Ариља од почетка XX века. Презиме им је изведено од имена неког претка Остоје.

Калајџићи (3 к, Аранђеловдан) су почетком XX века дошли из Милатовића (Драгачево). Неко од њихових предака био је калајџија, па им отуда „мајсторско“ презиме.

Славковићи (2 к, Митровдан) су Драгачевци. Матице умрлих кажу да је у Липници 1915. године умро Филип (30), рођен у Ртима (Драгачево). Презиме им је образовано од имена неког претка. Има их и у Чачку.

Томићи (1 к, Лучиндан) су 1886. године досељени из Вучака (моравички крај). Дошао је Михаило. Од имена неког претка Томе образовано им је презиме.

Ковачевићи (1 к, Никољдан) су као ковачи дошли из Виче (Драгачево). Потес Вигњиште сведочи где се налазила њихова ковачница. Иначе, и презиме им је образовано од занимања предака.

Грујанци (1 к, Аранђеловдан): Михаило се из Јежевице (Чачак) привенчао 1939. године у Ковачевиће. Није јасно порекло овог презимена.

Милекићи (1 к, Ђурђевдан): Исидор се доселио 1925. године из Брезовица (Чачак). Презименом чувају успомену на претка Милеку.

Караклајићи (1 к, Никољдан) су из околине Ивањице. Матице умрлих кажу да је 1915. године у Липници умро Љубисав (65), рођен у Шаренику. Он је, иначе, живео и у Паковраћу (Чачак). Има их и у Чачку (2 к) и Београду (1 к). Иначе, није јасно порекло овог презимена.

Досељавња у Липницу трају и после другог светског рата. Отуда и није чудно што пописи становника из 1971. и 1981. године указују на раст броја домова. Нови досељеници носе презимена углавном образована од имена предака, њиховог занимања или надимака.

Пејовићи (1 к, Ђурђевдан) су после 1945. године дошли из оближњих Мршинаца.

Вучковићи (1 к, Мратиндан) су из Заблаћа 1950. године призећени у Ћендиће. Има их и у Београду.

Смиљанићи (1 к) су из Санџачке Ојковице дошли после рата.

Матовићи (1 к, слави Ђурђевдан) су у исто време стигли из Ојковице – Кокин Брод.

Пупавице (1 к, слави Петровдан) су прешли из оближњих Мршинаца после рата.

Милошевићи (1 к) су досељени из Босне 1960. године. Нису род са старим Милошевићима, досељеним после 1876. године из Комарана.

Пешићи (1 к, Петровдан) су дошли 1965. године из Ерчега (моравички срез).

Грујовићи (1 к, Михољдан) су дошли из суседног Рајца после 1950. године.

Веселиновићи (1 к, Ђурђиц): Жарко је из оближње Јежевице дошао на мираз после 1950. године у Цогољевиће (родом из Губераваца – Драгачево, којих више нема). Има их и у Београду.

Сарићи (1 к, Никољдан): дошли из Горњег Дубца (Драгачево) 1965 године.

Михаиловићи (1 к, Никољдан) су стигли после 1960. године из Бајине Баште.

Марјановићи (1 к) су у исто време приспели из Јабланице на Златибору.

Филиповићи (1 к, Никољдан) су досељени у исто време из околине Бајине Баште.

Крстонијевићи (1 к, Јовањдан) су дошли у исто време из Пљеваља.

Шибалићи (1 к) су призећени из Пријевора (Чачак) у Шушиће пре 20 година. Није јасно порекло овог презимена.

Томашевићи (1 к, Никољдан) су 1975. године досељени из Добриња код Бијелог Поља.

Карактеристичан је случај Савића: Драгослав се из Вапе (среза трнавског) привенчао у Властелице пред други светски рат, а његов син се вратио у Вапу.

Документи из XIX века помињу и неке друге родове у Липници, којих више нема у селу (одсељени су, променили презиме или изумрли). Такви су, примера ради, били Бугарчићи, Косовци (Радовићи) досељени из Мратиња (Пива), Копуновићи (1901. године умро је Танасије, рођен у Косовици), Милошевићи (1909. године умро Јован, рођен у Комаранима), Пајовићи (1915. године умро Милоје, рођен у Бјелуши код Ариља), Луковићи (1916. године умро Јован, рођен у Равној Гори), Совронијевићи, Рајковићи (из Дубраве код Ивањице). Чибучки тевтер из 1822. године „зна“ и за: Топаловиће, Мојсиловиће, Радуловиће, Шућовиће (ако нису Шићевићи), Зариће, Јевлођиће (Јевлођевиће), Чакајце, Глишовиће и Чоловиће, а касније документа и за Михајловиће, Таловиће, Пејовиће, Радоњиће. Матичне књиге венчаних, после 1881. године, и Богдановиће (родом из Кушића код Ивањице), Маџаревиће (из Лисе код Ивањице), Круниће (из Косовице), Виторовиће (из Беле Реке моравичке), Јелиће (из Косовице).

ИЗВОР: Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку, XIX, Чачак 1990, стр 157-163. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.


Коментари (5)

  • Biljana Ilić

    Ima li podataka o meštaninu Kuzmanu Kruniću, koji je živeo u Lipnici od 1939. god. poreklom iz Mršinaca, a došao je na tetkino imanje?

    Одговори
  • Ljubodrag Stojkovic

    Postovani administratore,zeleo bih da kazem nesto vezano za familiju Stojkovic.U selu Lipnici kod Cacka,postoji jedna kuca familije Stojkovic,i ona je poreklom iz sela Katici,zaseok Brezova kod Ivanjice,a ne iz Brekova kod Arilja.Godine 1900.,Vidosav Stojkovic,moj cukundeda se sa svoja dva brata Vojinom i Dragutinom doselio u selo Kukice,da bi ubrzo se odselio u susedno selo Lipnicu.Vidosav je poginuo u prvom svetskom ratu,na Mackovom kamenu kao i njegov najstariji sin iz prvog braka Dragoljub,moj pradeda stric,polubrat mog pradede Miloja Stojkovica 1909.-2006.Dva njegova rodjena brata,Dragutin ciji su sinovi bili pradede stricevi,Timotije i Vilotije su takodje poginuli u prvom svetskom ratu,a Dobrivoje 1899.-1914. je preminuo kao decak od 15.godina posle krace bolesti!Takodje,moj pradeda Miloje je imao i rodjenu bracu Kuzmana i Jezdimira koji su preminuli,kao bebe,kao i sestru po ocu Draginju,i rodjenu sestru Ljubinku 1912.-1970.udatu za Mila Radosavljevica!Takodje Dragutin Stojkovic je imao i kcer Milevu,udatu za Rada Joksica,dok je Vojin Stojkovic imao kcer Katu,udatu za Tadiju Vuckovica.Krsna slava moje porodice je Sveti Nikola,tako da su moji preci kada su se doselili u novi kraj,sacuvali krsnu slavu koju slave i Stojkovici u Brezovi kod Ivanjice.

    Одговори
  • Ненад Тутуновић

    Veliki broj netačnih tekstova o familijama…ovde se Tutunovići, tako ispada, doselili iz Makedonije, a u Rajac, Kukiće, Slatinu, Trnavu iz Radaljeva kod Ivanjice. Nešto tu ne štima. Prema crkvenim knjigama zablaćke crkve, ježevičke crkve Tutuni a zatim i Tutunovići radjaju se 1837.godine, dakle tu su početkom XIX veka…a zna se , došli iz Radaljeva, Tutunovića ima i dalje na ovim lokacijama, a najviše u Radaljevu, i neki još uzgajaju duvan. Dakle, ili su trgovali ilii uzgajali, pa otuda i prezime. Napominjem, Radovan M.Marinković je veliki publicista ali ova čačanska sela je zaista „s brda-s dola“ uradio, pitajući obično starije stanovnike sela o familijama. Tako je i moj otac na groblju našao spomenik Radojičić Milan zvani Tutun, pa meni pričao priče da smo poreklom od Radojičića…a u stvari, Tutuni starija familija, a Milan radio kod Tutuna i samo on od Radojičića sahranjen na mršinačkom groblju, a drugi radojičići u tzv.baščanskom groblju u Kukićima. moguće i da su ga usvojili. Dakle, jedno su priče a drugo je uvid u crkvene knjige.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top