Порекло презимена, село Липница (Чачак) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Липница, град Чачак. Истраживање Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављено у Чачанском гласу 8.априла 1983. годин Порекло становништва села Липница, град Чачак. Истраживање Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављено у Чачанском гласу 8.априла 1983. годин Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Липница (Чачак)

Порекло презимена, село Липница (Чачак)

Порекло становништва села Липница, град Чачак. Истраживање Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављено у Чачанском гласу 8.априла 1983. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.

Бележимо најпре легенду о називу села:

Иконија, супруга бана Милутина, имала је, крај овећег извора, летњиковац, око кога су биле засађене дивље липе. Кажу да је у време цветања липа доводила целу дворску свиту да осети опојне мирисе и заволи ово дрво. Иконијине (баничине) липе дуго су се одржале и после њене смрти. По њима, село је добило име Липница.

Историјски извори помињу Липницу 1476. године. Налазила се у кнежини кнеза Ђурђа и припадала је брвеничком кадилуку, са 13 кућа и још 10 одраслих мушких глава.

У попису из 1820/21. године овде је евидентирано 25 кућа, 34 ожењене и 80 арачких глава. Године 1948. пописано је 908 житеља, а 1981. 739.

Становништво Липнице је досељеничко…

Шићевићи (2 куће) су досељени под крај XVII века однекуд из Црне Горе.

Лазовићи (6 кућа) су стигли из Милаковића код Сјенице 1809. године. Они, међутим, тврде да је ово било кудикамо раније – у време досељавања Шићевића.

Срејовићи (3 куће) су, уз Лазовиће и Шићевиће, најстарији у селу. Досељеници су из Црне Горе.

Шушићи (14 кућа) су дошљаци из Придворице на тромеђи Црне Горе, Херцеговине и Санџака. Досељени су у XVIII веку. Јован Ердељановић је забележио да су стигли из предела Колашина, а Радомир Илић каже: „Шуше су старином из Будожеље (ср. моравички), но прво су се населили у Којиновиће, па се одатле због куге раселе и сад их има у Лађевцима, Цветкама, Тамнику, Гучи и Бијелом Пољу.“.

Пропадовићи (8 кућа) су, по записима Ердељановићевим, досељени из Страњана код Сјенице средином XVIII века у Рогачу код Гуче и Липницу.

Радосављевићи (3 куће) су из Ососнице (Драгачево) дошли под крај XVIII века. Дошао је Радосав, чији су они потомци.

Сокићи (16 кућа) су стигли из Гостиља на Златибору под крај XVIII века.

Властелице (3 куће) су из Властељица у Драгачеву. Босиљка, супруга кнеза Аврама Лукића из Рајца, довела је овде 1804. године своју браћу. Презиме им је од назива родног села.

Делићи (9 кућа) су стигли однекуд из Санџака у време Карађорђевог устанка.

Салемовићи (4 куће) су од Сјенице. Приповедају да је један Алексић код Сјенице убио неког Салем-пашу, па побегао са Карађорђевом војском „у Мораву“. На споменику Стефану Алексићу у Липничком гробљу пише да је умро 1820. Садашње презиме образовано је, кажу, по оном Салем-паши, кога су убили. Николи Алексићу, који је умро 1879. године, поред презимена, на споменику пише „иначе Салем“.

Гостиљци (23 куће) су досељени из Гостиља 1809.

Јанковићи – Радуловићи (1 кућа) су такође из Гостиља стигли у исто време.

Кнежевићи (2 куће) су дошљаци из Вапе код Сјенице – 1809. године.

Тутуновићи (4 куће) су давни досељеници, вероватно из Македоније.

Миловићи (8 кућа) су у Карађорђево доба дошли као пинтери из Црне Горе преко Санџака.

Петровићи (5 кућа) су досељени из Косовице почетком XIX века.

Доловићи (5 кућа) су досељени после другог српског устанка из Котраже (Драгачево). Најпре су дошла браћа Павле и Драгић.

Јоксићи (11 кућа) су досељени око 1830. из Радаљева. Презивали су се Мојсиловићи. Први се помиње неки Јоксим Мојсиловић, који је у 96. години умро 1853. године. Зову их и Јоксовићи.

Максовићи (1 кућа) су такође из Радаљева. Стигли су кад и Јоксовићи.

Милетићи – Гучани (4 куће) су досељени из Гуче после 1820. године. Презивали су се Петровић. На споменику Милети Петровићу, који је умро 1852. године пише „иначе Гучанин“. Године 1885. у Липници је умро Милоје Милетић Гучанин, који је рођен у Гучи 1820.

Савићевићи (2 куће) су досељени средином XIX века из Рашчића Шуме код Ивањице.

Тимотијевићи (1 кућа) су дошли из Кривача (Драгачево) 1878. У Липници је 1889. умро Сретен Тимотијевић (45) који је рођен у Кривачи.

Драмлићи (1 кућа) су досељени у другој половини XIX века. Матице у Јежевици кажу да је у Липници 1893. умро Аврам Драмлић (28), рођен у Котражи (Драгачево).

Вујовићи (7 кућа) су стигли из Смиљевца, у другој половини XIX века. Матице умрлих бележе да је 1890. у Липници умро Сретен Вујовић (38), који је рођен у Смиљевцу (моравички крај).

Ђокићи (2 куће) су у селу од пре 90 година. Матице умрлих у Јежевици казују да је 1898. умро у Липници Андрија Ђокић (7,5 година), који је рођен у Косовици. Међутим, 1916. умро је у Липници Милија Ђокић (60) рођен у Глеђици.

Гавриловићи (5 кућа) су досељени из Рајца крајем XIX века.

Ћендићи (2 куће) су из Губереваца. У Липници је 1904. умро Видосав Ћендић, стар 58 година, рођен у Губеревцима.

Павловићи (3 куће) су из Драгачева. У Липници је 1902. умро Радисав Павловић (40), рођен у селу Лиси.

Јовановићи (1 кућа) су такође Драгачевци. У Липници је 1904. умро Владимир Јовановић (50), рођен у Вучковици.

Стојковићи (1 кућа) су из Брекова. У Липници је 1914. умро Добривоје Стојковић (15), рођен у Брекову.

Остојићи (1 кућа) су око 1900. године привенчани из Бјелуше у Пајовиће.

Калајџићи (3 куће) су дошли почетком XX века из Милатовића у Драгачеву.

Славковићи (2 куће) су досељени пре 80 година. У Липници је 1915. умро Филип Славковић (30), рођен у Ртима (Драгачево).

Томићи (1 кућа); Дошао је Михаило из Милатовића пре првог светског рата.

Милекићи (1 кућа); Доселио се Исидор из Брезовица између два светска рата.

Караклајићи (1 кућа) су од Ариља. Матице бележе да је 1915. умро Љубисав Караклајић (68), родом из Шареника.

Пејовићи (1 кућа); Из Мршинаца после другог светског рата.

Вучковићи (1 кућа); Из Заблаћа после 1950. године.

Смиљанићи (1 кућа); Из Ојковице после 1945.

Матовићи (1 кућа); Из Ојковице после 1945.

Пупавица (1 кућа); Из Мршинаца у исто време.

Милошевићи (1 кућа); Из Босне после 1960. Занимљиво је да матице умрлих бележе да је 1910. године у Липници умро Јован Милошевић (70), рођен у Комаранима, али он није род садашњим Милошевићима.

Пешићи (1 кућа); Из Ерчега после 1965.

Шарићи (1 кућа); Из Горњег Дубца око 1965.

Михаиловићи (1 кућа); Од Бајине Баште после 1960. године.

Марјановићи (1 кућа); Из Јабланице (Златибор) после 1960.

Филиповићи (1 кућа); Из околине Бајине Баште после 1960.

Крстонијевићи (1 кућа); Из околине Пљеваља после 1960.

Шибалићи (1 кућа); Привенчани у Шушиће после 1970. Иначе из Пријевора код Чачка.

Матичне књиге и остала документа помињу и већи број родова који су у Липници живели у XIX веку, али су изумрли или одсељени.

ИЗВОР: Истраживање Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављено у Чачанском гласу 8.априла 1983. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.


Коментари (3)

  • Biljana Ilić

    Ima li podataka o meštaninu Kuzmanu Kruniću, koji je živeo u Lipnici od 1939. god. poreklom iz Mršinaca, a došao je na tetkino imanje?

    Одговори
  • Ljubodrag Stojkovic

    Postovani administratore,zeleo bih da kazem nesto vezano za familiju Stojkovic.U selu Lipnici kod Cacka,postoji jedna kuca familije Stojkovic,i ona je poreklom iz sela Katici,zaseok Brezova kod Ivanjice,a ne iz Brekova kod Arilja.Godine 1900.,Vidosav Stojkovic,moj cukundeda se sa svoja dva brata Vojinom i Dragutinom doselio u selo Kukice,da bi ubrzo se odselio u susedno selo Lipnicu.Vidosav je poginuo u prvom svetskom ratu,na Mackovom kamenu kao i njegov najstariji sin iz prvog braka Dragoljub,moj pradeda stric,polubrat mog pradede Miloja Stojkovica 1909.-2006.Dva njegova rodjena brata,Dragutin ciji su sinovi bili pradede stricevi,Timotije i Vilotije su takodje poginuli u prvom svetskom ratu,a Dobrivoje 1899.-1914. je preminuo kao decak od 15.godina posle krace bolesti!Takodje,moj pradeda Miloje je imao i rodjenu bracu Kuzmana i Jezdimira koji su preminuli,kao bebe,kao i sestru po ocu Draginju,i rodjenu sestru Ljubinku 1912.-1970.udatu za Mila Radosavljevica!Takodje Dragutin Stojkovic je imao i kcer Milevu,udatu za Rada Joksica,dok je Vojin Stojkovic imao kcer Katu,udatu za Tadiju Vuckovica.Krsna slava moje porodice je Sveti Nikola,tako da su moji preci kada su se doselili u novi kraj,sacuvali krsnu slavu koju slave i Stojkovici u Brezovi kod Ivanjice.

    Одговори
  • Ненад Тутуновић

    Veliki broj netačnih tekstova o familijama…ovde se Tutunovići, tako ispada, doselili iz Makedonije, a u Rajac, Kukiće, Slatinu, Trnavu iz Radaljeva kod Ivanjice. Nešto tu ne štima. Prema crkvenim knjigama zablaćke crkve, ježevičke crkve Tutuni a zatim i Tutunovići radjaju se 1837.godine, dakle tu su početkom XIX veka…a zna se , došli iz Radaljeva, Tutunovića ima i dalje na ovim lokacijama, a najviše u Radaljevu, i neki još uzgajaju duvan. Dakle, ili su trgovali ilii uzgajali, pa otuda i prezime. Napominjem, Radovan M.Marinković je veliki publicista ali ova čačanska sela je zaista „s brda-s dola“ uradio, pitajući obično starije stanovnike sela o familijama. Tako je i moj otac na groblju našao spomenik Radojičić Milan zvani Tutun, pa meni pričao priče da smo poreklom od Radojičića…a u stvari, Tutuni starija familija, a Milan radio kod Tutuna i samo on od Radojičića sahranjen na mršinačkom groblju, a drugi radojičići u tzv.baščanskom groblju u Kukićima. moguće i da su ga usvojili. Dakle, jedno su priče a drugo je uvid u crkvene knjige.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top