Порекло презимена, село Завлака (Крупањ)

19. април 2014.

коментара: 6

Порекло становништва села Завлака, општина Крупањ – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село Завлака је у области Рађевине, округ подрињски, срез рађевски, општина завлачка.

Село лежи на малим брежуљцима и косама које раздвајају мали поточићи, који не преве кућама никакве штете.

Воде.

Кроз село протиче река Завлачица и то по средини села. Она, ипак, прави штету људима, јер када надође излива се из корита и засипа камењем имања сељацима по дну села, утиче у реку Церницу.

У селу се пије изворска вода, бунара (ђермова) нема. Најглавнији извори у селу су: Секулина вода а зову је и Точак, Јездимировића Точак – који је поред пута Шабац – Крупањ, километар далеко од кафане на Јадру. Код тог извора-чесме-точка је раскрсница путева Шабац-Крупањ и Ваљево-Лозница. Још су главнији извори Златна вода или Златиновац. У овом селу има доста извора а да није тих извора село не би могло опстати, јер су куће веома раштркане по брдима и косама, па у том случају не би имало воде, пресушила би речица Завлачица а село је удаљено од реке Цернице и главне реке Јадра. Минералних вода у селу нема. Сеоске куће нису прикупљене у групе око извора, јер скоро свака кућа има свој извор.

Клима.

Клима је у овом селу као и у околним селима. Кишу им доноси Дрињак или Доњак.

Земље и шуме.

Село има доста земље за обрађивање, која је у селу и око села, јер је село раштркано. Имају мало земље и око Јадра.

Најглавнија места где су њиве зову се: Орловац, Рељића брдо, Влашић, Марјановића брдо, Марића брдо, Златиновац – где је и Златина вода и Мићиновац.

Заједничке шуме имају на планини Влашићу а тако и заједничке испаше. Половина је под шумом док половина служи за напасање стоке. За испашу ништа не плаћају. Заједничка шума и утрина (испаша) је око 50 хектара. Заједничка је још од турског времена а село на њу плаћа државни порез.

Земља у Завлаци није таквог квалитета као у селима Јадра, због тога скоро сви сељаци Рађевине иду у Лозничко поље (Дринско поље) и тамо раде земљу, коју им издају поједини имаоци земље „на пола“. Већина Рађеваца купује по један комад земље у Дринском пољу и ту начини себи колибу, па после мало-помало купују још земље око своје њиве. После тога, када се породица издели у Рађевини, онда један или више чланова се стално настањује у Лозничком пољу на своје имање. Тако су се многи Рађевци и Азбуковчани населили у селима Шору, Стражи, Руњанима, Грнчари, Козјаку, Клупцима и Новом Селу а и данас у Дринском Пољу има доста колиба (трла) рађевских. У овим колибама по један члан породице задржава се преко целе године док остали долазе када су радови око орања, окопавања кукуруза, брања и жетве летине.

Чим наступи време орању и сетви кукуруза и других пољопривредних култура виде се путем, који води у Лозницу кроз Јаребичко поље, обично недељеом или празником, велике групе људи (60-80), жена и деце где иду у Дринско поље а за њима, на одстојању од један километар, наилази понова таква група – и тако цео дан пролазе Рађевци, Азбуковчани па и Подгорци-Ваљевци, да у Дрињском пољу сеју кукуруз и остале културе.

Земље једној породици у овом селу потребно је 20 плуга да би, према овдашњим приликама, могли осредње живети.

Тип села.

Село Завлака је, као и сва села у Јадру, изузев Шора и Новог Села, и Рађевини је разбијеног типа и подељено је на ма(ха)ле, Горњу и Доњу малу. Те мале се зову Горња и Доња Завлака, али нису два засебна села, већ две мале.

Када се задруга у овом селу дели, онда одељени чланови махом граде кућу близу старе окућнице. У Доњој Завлаци има и једна породична мала – која се зове Мијатовића мала.

Растојање појединих кућа, као и мала је исто као и у Јадру. У селу Завлаци има више презимена и то, по малама:

У Горњој Завлаци: Ђермановићи, Брајићи, Марјановићи, Рељићи, Божићи, Перишићи, Џагићи (Андрићи и Ђукановићи), Матићи, Крстићи, Марковићи (Гуњачани), Грујићи, Пуљезовићи, Љубичићи, Кесеровићи, Марковићи, Јанковићи, Јаковљевићи, Мијаиловићи, Богићевићи и Јовићи, укупно 79 кућа.

У Доњој Завлаци: Перићи, Крстићи, Лукићи, Гајићи, Симићи (Љубинковићи) и Петровићи, свега 28 кућа.

У Доњу малу или Доњу Завлаку долази и мала породична мала – Мијатовићи у којој живе ове фамилије: Јездимировићи (Мијатовићи), Станимировићи, Јевтићи, Гргуровићи, Симићи, Илићи и Андрићи.

У целом селу има 107 кућа.

Име селу.

Прича којом се тумачи име селу Завлака написана је у опису села Сипуље и Великог Села.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Џагићи, Перишићи, Симићи и Гајићи: Мисли се да је најстарија породица Џагића и Перишића у Горњој мали и Симића и Гајића у Доњој мали. За време Турака ова задруга је била велика, јер је седморица браће било ожењено у њиховој кући. Једнога дана дође 12 Турака њиховој кући да поубијају одрасле људе а жене и децу поробе. Један Турчин им то каже и саветова им да беже од куће. Један од седморице укућана Џагића, знајући за то, испонапија Турке а остала шесторица опале из пушака те свих 12 Турака на месту убију, због тога цела фамилија пребегне у Срем да би се након неколико година вратили и саграде куће где су им данашње а прва-пређашња им је била близу механе у Јадру. Прича се да се и данас познаје место где је прва кућа била.

Дакле, постоји веровање да је ова фамилија у овом селу од пре 200 година. Неки од ове фамилије кажу да су из Срема због тога што су у Срему живели неколико година. Славе Аранђеловдан.

Мијатовићи (Јездимировићи, Станимировићи, Јевтићи, Гргуровићи и Симићи) у Доњој мали и;

Љубичићи у Горњој мали су, као и Џагићи, старе породице, не зна се одакле су им преци досељени али знају да су у Завлаци преко 200 година, славе Ђурђевдан.

Већина осталих становника села Завлака доселили су се из Царине и царинске општине (Гуњака и Драгодола), тако су:

Ђермановићи су из Скадра (махала села Царина –Азбуковица), славе Јовањдан.

Брајићи у Горњој мали и;

Крстићи, Лукићи и Перишићи у Доњој мали су из су из Царине. Род су Брајићима у Штитару и они су од једне фамилије, које има и данас у Царини, славе Степањдан-Стевањдан.

Судећи, како су запамтили, „Катанску буну“, све су, горе поменуте породице, досељене из царинске општине почетком Првог Устанка или неколико година раније а може бити и читавих 50 година раније.

Пуљезевићи су из Царине, дошли када и горе поменути, славе Алимпијевдан.

Грујићи, Крстићи и Марковићи (Гуњачани) доселили су се из Гуњака, славе Алимпијецдан.

Марјановићи кажу да су из Јакља – округ ужички али нису сигурни, само тврде да су досељеници, славе Јовањдан.

Кесеровићи су из округа ужичког, од Бајине Баште. Кажу да су била три брата, те је један остао у Бајиној Башти, други се досели у Завлаку а трећи у Пироман у Тамнави, мисли се да су се раселили због сиромаштине. Уколико су тамо трпели сиротињу – утолико овде боље живе од осталих сељака, славе Јовањдан*.

Будући да познајем фамилију Кесеровић у Пироману, из које је породице Драгутин Кесеровић, четнички командант, ни ова фамилија више није сиромашна, с’том разликом што ова породица слави Ђурђиц, оп. Милодан.

Рељићи и Божићи славе Јовањдан.

Мијаиловићи, Марковићи, Јанковићи и Јаковљевићи у Горњој мали не знају за своје порекло, славе Никољдан.

Богићевићи, такође не знају за своје порекло, славе Лучиндан.

Андрићи у Доњој мали су из Корените (Јадар), славе Ђурђевдан.

Илићи су из Церове – Рађевина, славе Ђурђевдан.

Перовићи су из Криваје-Поцерина, славе Ђурђевдан.

Јовићи, предак је уљез из Јаребица, славе Срђевдан.

Остали подаци о селу.

У овом селу не познају се нигде стара селишта а исто тако у близини нема никаквих развалина.

Маџарско гробље постоји на брду званом Јездимировића камен.

У Селу Завлаци земља, која се спушта од Мијатовића ка Јадру, на два места је веома стрма и завршавају се са стеном. Једна таква стена зове се Лисина а друга Мијатовића или Курјачка стена. Прича се да је пре 25 година курјак-вук нагнао козу на ту стену и да је коза скочила Јадру те да је остала жива, курјак је скачући за њом на месту страдао па од тог времена ово место се зове Курјачка стена а она је наспрам завлачке општине и моста, који је преко Јадра.

Руда у селу има у изобиљу. Наша држава експлоатисала је један мајдан 1885-1886. године, који се налазио у Џагићима – Горња Завлака где је вађено олово, цинк и бакар.

Такву исту врсту руда вадило је „Француско друштво“ године 1888-1889. у Грујићчима – Горња Завлака. Таквих руда има и на другим местима у овом селу.

Када су рудници радили онда су околни сељаци долазили и у рудницима радили, пошто рудници више не раде они не иду на друга места да раде као рудари.

Када су рудници радили, прича се, дневница је била добра, просечно 1,60 динара дневно.

Калдрме од старих путева нема.

18. децембар 1903. године, Драгинац.

Описао Љуб. М. Шопаловић, учитељ.

ИЗВОР: Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. PV

    Jel Dżagići pored Arandjelovdana slave i Svetu Anu ? Ako ima neki Dzagić koji ovo vidi neka javi . Pozdrav .

    • слободан тошковић

      Џагићи су пореклом из Завлаке и славе Св,Арханђела Михаила. Има их раселјених у Лозници, Шапцу, Београду, Зрењанину, Зајечару и сви славе Св,Арханђела Михаила. Нема ма теротији бивше Југославије других Џагића. Постоје у Црној Гори АЏАГИЧИЋИ и исти досељени око Мостара ХАЏАГИЋИ-
      Џагићи из Завлаке су сродници Тошковићимa iz Zavlake i imaju istu YU halogrupu R1a (Z280).

  2. Mladen

    da li Markovici sa Gunjace slave Arandjelovdan? jer na stranici Markovica iz Kozjaka stoji da su se doselili sredinom 18og veka iz Zavlake. A ovde stoji da starosedeoci Markovici slave Nikoljdan respektivno Alimpijevdan.

    • слободан тошковић

      Марковићи гуњачани су се у Завлаци населили у шуму код фамилије Гајић, славе СВ,Алимпија. Живели су је их дана 2021.г. нема у Завлаци и доживели процват фанилије на падини Марковића брда у Г.Завлаци где их населио теча……..Поделили су се око 1900.г и раселили у Д.Завлаку на Шабачки пут мало пре садашње варошице Завлаке а друга група у тадашњу Завлаку на Јадру данас варошица Мојковић и ту су били добри обућари и кројачи. Марковићи из Мојковића се иселили у Шабац. У мојковићу постоје и други Марјовић досељени из Брезовица од којих је народни херој Жића Марковић- Марковићи гуњачани из завлаке су се иселили и у ГЗ их више нема,У Завлаци постоје Марковићи на венцу уз Шабачки пут али нису род славе Св,Николу.
      МАРКОВИЋИ у Козјаку и у Д.Сипуљи су рођаци Тошковићима и Џагићима из Г.Завлаке и зато славе Св.Арханђела Михаила.

  3. Перишић С

    Поздрав свима.
    Моји родитељи су пореклом из овог села.
    Презивам се Перишић и захвалан сам на свим информацијама које постоје о мојим прецима.