Порекло презимена, села Горња Бела Река и Доња Бела Река (Нова Варош)

19. марта 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Горња Бела Река и Доња Бела Река (по књизи Бјела Рјека), општина Нова Варош – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Бучје - Горња Бела Река
Бучје – Горња Бела Река

Положај села.

Бела Река је испод Муртенице до ариљских села, Високе и Клекове. Кроз њу тече Бјела Рјека, чије су стране стрмените и разривене потоцима. Већи део села је по кречњаком, нарочито земљиште Чанак, Питомине и Дуковићи Кршеви. Најузвишенија места у селу су: Зечево Брдо, Јанково Поље, Црни Врх, Џамбаска и Виторска Брда и Трештене Стјена а изнад села: Плеће, Градац, Ђунатовац и Присоје.

По току реке село се дели на Горње и Доње. У Горњем Селу су засеоци Зечево Брдо у коме живе Спасојевићи, Поповићи, Миричићи, Милојевићи, Џамбаси; Виторовића Мала у којој живе Виторовићи и Градац у коме су Поповићи.

У Доњем селу су Жунићи, Џелебџићи, Чоловићи, Дробњаци и на дну села Дуковићи. У средини села под Клисуром, преко које води пут за Јасенову и Ојковицу је школа, црква, судница, бакалница, две механе, једна кућа Поповића и две куће Варагића.

Воде.

Извори су: Врела, Гора, Средња Чесма, Врело Црквено, Суво Врело, Ђенадина Овда, Водице, Стублина, Содом и Ичковац. Од ових вреле притиче Бјелој Рјеци Гудурски Поток, Мартин Поток, Чисти Поток, Саставци, Дубоки Поток, Средњи Поток и Тмајевац.

Земље и шуме.

Земљишта се зову: Шумска Брда, Дуковића, Џелебџића и Чоловића Њиве и Дробњачка Раван.

Шуме се зову: Џамбаско и Милојевића Осоје, Меко До и Зебин Лаз.

Старине у селу.

На Градцу је био „неки град“ а у оближњој пећини под називом Пећи вадила се шалитра. На Зечеву Брду, где се зове место Кућиште, близу Милојевића Кућа на 20 места се познају остаци од кућа, ископавали су копља и сабље, имају закопине од цркве, велике надгробне плоче а прича се да је то све „од Грка“, који су одавде некуда одсељени. Овде су раније становали неки Зечевићи, имали овде „љетнице“ а „зимнице“ у Зечевој Превији на Златибору под Малом Чиготом. Од њих су Дацовићи у Љубишу и Зечевићи у Сирогојну. Селиште има у Змињаку, Џамбасима и Доњем Селу.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Пре 300 година досељени су:

Виторовићи су из Матаруга код Пљеваља, дошли овде идући за стоком и има их у Јасенови и ариљској Латвици (Крчевинци), славе Аранђеловдан.

Џамбаси* (Луковићи, Бумбовићи, Думоњићи, Костићи, Милинковићи и Поповићи) су из Дробњака и има их у Јасенови (Недовићи), Кућанима и Семегњеву, славе Ђурђевдан.

*Предак им јахао добре коње, те га Турци звали Џамбас.

Пре 200 година досељени су:

Жунићи су из Хаса код Берана, одавде одсељени у Љубиш, Високу (Шаптовићи), Криву Реку, Никојевиће и Ужице, славе Ђурђевдан.

Џелебџићи (Миленковићи, Нешковићи и Маринковићи), предак им чувао турске „џелепе“ (волове), дошли из Пиве и једна породица са Миленковићима у Никојевићима од којих су Томашевићи у Рожанству, славе Срђевдан.

Чоловићи су из Сивчине више Ивањице, славе Никољдан.

Поповићи су из Кућана***.

Крајем 18. века досељени су:

Зебићи, њихова прабаба Каракасија је из Бабина, од њих су Јеремићи у Чајетини, славе Лазаревдан.

Почетком 19. века досељени су:

Спасојевићи су из Ојковице од Мунигуза***.

Дуковићи су из Штиткова код Нове Вароши, славе Јовањдан.

Маричићи су из Гостиља од Туцовића***.

Дробњаци су из Трудова код Ариља и одавде их има исељених у Грабовицу код Ваљева, славе Ђурђевдан.

Варагићи су из Сјеништа, због Турака селили се у Негбину, Љубиш и драгачевски Граб.

***Не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: Љубомир Мићић – Златибор. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. kostic ljiljana

    Moja baba Vida, rodjena Bralusic, udata Kostic, iz Bele Reke, i sahranjena na groblju Bele Rreke, secam se kao malo dete kad sam cuvala krave u Murtenici, pa sada pisem porodicno stablo, ali mi nedostaju informacije,, ja sam se rodila 2 juna 1947 godine u Beogradu, a zivim u Parizu od 1967, suprug francuskog porekla je preminuo pre 4 godine, , pa imam sada vremena za pisanje, hvala na pomoci. Moj pokojni otac se zvao Radenko Kostic, i treba da proverim tacan datum i mesto rodjenja, april 1917 ili 1918 g.u Beloj Reci, ali Gornjoj ili Donjoj, mozda bi pop mogao da mi kaze kako da dobijem krstenicu, ako ovo moje pismo stigne, unapred vam zahvaljujem, Ljiljana Kostic, udovica Colet Claude, u Villemomble, 93250, Fr. Tel. 06 89 90 67 18.