Порекло презимена, село Ојковица (Нова Варош)

Порекло становништва села Ојковица, општина Нова Варош – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Положај села.

Ојковица се пружа поред реке Тисовице и Увца и веома је брдовита. Навећа су брда: Црни Врх, Станојев Врх, Писковића Врх и Радмиловка. Село се дели на Брђане и Лучане. Брђани су на источној страни села и деле се на Пећане у којима су Чоловићи, Писковићи, Вићовићи и Рибовићи; и Копривну у којој су Батаци, Поповићи, Јоцовићи, Марковићи, Петровићи, Матовићи и Марјановићи. Лучани се деле на Горње Долове у којима су Лисице, Тимотијевићи и Тановићи; Доње Долове у којима су Томићи, Роговићи, Алексићи, Гароњићи, Маслари и Чолани; Брезет у којима су Пантовићи и Тошићи у којима су Тошићи, Смиљанићи, Шуњеварићи и Бјекићи.

Воде.

Главни извори су: Батачко Врело, Врело под Чоловића Стенама, у Милавин Долу од кога је Табов Поток, под Матовића Кућама од кога су Масларски Поток и Точковица, у Масларском Пољу, Шушина Чесма, Попов Поток, Студено Врело, Шећерово и Маџовића Врело.

Земље и шуме.

Земља слабе родности и називи су: Колибиште, Спасојевина, Стране, Пећи, Забој, Брегови Врх, Клековита и Сињац. Испаше су: Караулчина, Вис, Букови До и Палеж а шуме су у Зачијаку и Дубоком Долу.

Име селу.

До Увца, крај Сињца, је Ојкова Пећина, која се зове по неком Ојку, који се у њој сломио вадећи мед од дивљих ројева пчела и по њему се доцније назвало село.

Старине у селу.

Крај Сињца, где је до скора била погранична караула, постоји Грчко Гробље у коме је дупке побијено камење са турским сликама и Црквина, стара црква коју су запалили Турци у време Првог Устанка.

 

Порекло становништва и оснивање села.

–Мунигузи су досељени пре 200 година из Матаруга код Пљеваља као велика задруга идући за стоком, који од пре 100 година имају споредна-нова презимена:

–Чоловићи, Вићовићи, Рибовићи, Батаци, Писковићи, Поповићи, Јоцовићи, Петровићи, Шећеровићи, Марковићи и Милошевићи. Од њих су и Аничићи у Дебељи код Нове Вароши, Александровићи у Чајетини, Спасојевићи у Белој Реци, Љешевићи, Чоловићи и Удбинићи у Бурађи, Мраковићи у Сјеништима, Варнице у Доброселици, Росићи у Негбини, Вукићи у Чајетини и Ковачевићи (Мунићи) у Годовику. Славе Никољдан.

Пре 200 година досељени су и:

–Маслари (Гароњићи) су од Новог Пазара. Од њих су Луковићи у Крушчици, славе Никољдан.

–Вуковићи (Алексићи, Томићи, Матовићи, Тановићи и Тимотијевићи) су из Пиве, славе Игњатијевдан.

–Тошићи су из Штиткова где их још има као и у Трнави и Семегњеву, славе Никољдан.

У 19. веку досељени су:

–Роговићи су од Никшића, славе Лучиндан.

–Чолани (Церовићи) су из Трудова где их још има, славе Стевањдан.

–Шуњеварићи су из Радојне (има их у Бурађи)***.

–Лисице (Стевановићи) су из Мочиоца, дошли као уљези у Тановиће, њиховом славим Игњатијевдан заменили своју бившу славу Ђурђиц.

–Пантовићи су из Вранеша, славе Ђурђевдан.

Пре 40-60 година досељени су:

–Марјановићи су из Кривог Дола код Нове Вароши, славе Ђурђевдан.

–Бјекићи су из Мочиоца, славе Никољдан.

 

Напомена:

***Не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: Љубомир Мићић – Златибор. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.