Порекло презимена, село Криви Дел (Црна Трава) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Криви Дел, општина Црна Трава. Истраживање „Црна Трава и околна села“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалн Порекло становништва села Криви Дел, општина Црна Трава. Истраживање „Црна Трава и околна села“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалн Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Криви Дел (Црна Трава)

Порекло презимена, село Криви Дел (Црна Трава)

Порекло становништва села Криви Дел, општина Црна Трава. Истраживање „Црна Трава и околна села“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Krivi Del

Село Криви Дел је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 198 становника (према попису из 1991. било је 277 становника).

У насељу Криви Дел живи 159 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (43,2 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 82 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,41.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002 . године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографска слика становништва становништва после Другог светског рата (1945.г.) је изгледала овако: 1948.године(766 становника), 1953.(772), 1961. (766), 1971.(603), 1981.(384), 1991.(277) и 2002.г.(198 становника).

Село Криви Дел се налази на надморској висини од 721 метара.

*

Горње и Доње Гаре су остаци Кривог Дела. Мештани мисле да је Криви Дел настао од Горњег Гара.

Ту има истине само уколико што је Криви Дел задржао своје првобитно име, док су га Горње и Доње гаре променили.

Р. Николић каже: „Гаре се дели на три дела: Горње Гаре (…), Доње Гаре (…) и Криви Дел,,,“.

Прво насеље које је постојало на месту данашњег Г. и Д. Гара било је Криви Дел (стр.302). Према овим подацима, данашњи Криви Дел је настао од некадашњег Кривог Дела.

Након исељавања дела становништва из некадашњег Кривог Дела ови становници су задржали старо име, док део становништва који је остао променио је име у „Горње и Доње Гаре“.

Тако се ова тдрдња може поткрепити да су стари становници некадашњег Кривог Дела због неког турског зулума или „чуме“(куге)-болештина, напусатили своја огњишта и поново се преко-Г.Гара вратили у свој завичај.

То се може увидети да велики број „горњогарчана“(што значи да су били некада „криводелчани“) имају велики број потеса храстове и букове шуме у атару садашњег села Криви Дел (Подвукао истраживач М.М., 2014.г., Власотинце).

Село је било дербеџијско, а то показује назив потеса СТРАЖА, где су стражариле „страже“ од хришћанског становништва; чувајући кланце за несметан пролаз Турака ка Цариграду, од напада хајдука у времену под Турском влашћу.

*

Предање које се чује о оснивању Гара је да су досељеници из Србије дошли у свом старом завичају у сукобу са Турским властима, па убивши Турчина понесу мали иметак и поведу белу кравицу и зауставе се на шумаком пропланку на месту где је данас Горње Гаре.

Ту су „иземкињу“ кућу себи саградили, растурили нешто букове шуме којом је био обрастао тада Гарски Рид и ову површину назову Горње Гарине.

У жељи да повећају обрадиву површину растрсили су и други део шуме и назову то земљиште Доње Гарине.

Како су се становници Гара најпре бавили сточарством то су у потражњи за стоочном храном прешли реку Власину и заузели данашње подручје села Криви Дел, где су наишли на храстову шуму веома погодну за зимску сточну храну.

Како је Горњогарски терен ерозиван и без пашњака и ливада, а букова шума није могла служити као зимска храна, то су лисници („нарасници“) који су сечом храстове шуме на Криводелском терену добијани били као одлична зимска храна за говеда, овце и козе-тако су Гарчани у жељи да дођу до сточне хране освајали не само Доње Гаре на подручју Кривог Дела.

Овај део Гаре је скоро добио име Криви Дел. Редуковањем назива Горње Гарине и Доње Гарине постало је Гаре.

Постоји предање о томе како је пре данашњег становништва у „латинско време“ у Кривом Делу, постојало насеље, на месту где је данашње Селиште.

Становници тога села „ишли далеко“ и „украли девојку“.Кад турци то дознаду нападну их и принуде на расељавање. Од тих становника данас нема потомака.

Постоји предање да су досељеници тражили место где да се населе. Заставши код Горње Гаре виде своју децу како у игри колибе праве.

Примивши то као божју наклоност да остану и сретни буду, ту населе се у Горње Гаре, а одатле у Доње Гаре и Криви Дел.

Под називом Гари помиње се 1516.године (30 домаћинства и 15 неожењених). Основано је на месту Криви Дел, одакле је премештено на данашњу локацију, а током првих деценија XX века помиње се као Г а р е (1884- 202 куће и 1.476 житеља).

Првобитно представља једно насеље, са сада посебним селима Горње Гаре и Криви Дел, у општини Црна Трава.

У Кривом Делу су махале (1964.г. према Р.Костадиновићу):

– Махала Меланци,

– Махала Друмци.

*

Родови-Махале села Криви Дел (крајем 20. века):– Центар, Стража, Миљковци, Марковци, Зузарци, Златковци, Анђелковци, Тазинци, Камењарци, Друм, Ђоринци, Тамњи Криви Дел, Меланци, Тегошница,Криводелско Крачинове…

Становништво је српско (слави Петровдан, Св. Аранђел, Св. Ђорђа, Св. Николу, Св. Јован, Св. Сава, Петковица и др.), пореклом из околине Трна, Мелне, Власине, Црне Траве,Копаоника, Врања, Знепоља, околних црнотравских села и др.

Село Криви Дел има основну школу, продавницу. Криводелчани у прошлости су били познати као качари-бачвари-пинтери. Постојачле су групе које су одлазиле у печалбу.

Печалбарско прво писмо су стекли 1911.године у Лесковцу.

Данас на почетку 21. века миграција становништва је учинила своје. Многи су се орјентисали на зидарски занат-као печалбари.

У село се гаје пчеле, потом сади кромпир и често гаји воће у здравој природи, без икаквих пестицида.

Велика је штета да некада ово место познато по сточарству данас као и остала околна села су остала без стоке у шталама-које су негде и у распадању као и запуштене куће.

Ко зна можда ће оном истом некадашњом „цадом“-друмом (постоји чак и махала ДРУМ), где се кретали кириџије и турски каравани од Власотинце, преко села: Крушевица, дејан, Свође, Тегошнице-преко кривог дела и Тумбе према Цариграду-опет заживети живот.

Село је повезано макадамским путем до село Тегошница (асфалтна саобраћјница Свође-Црна Трава-Власинско језеро), а има и прилаза ка састав реци, где су некада ученици 80.г. 20. века похађали осмогодишњу школу.

Много је њих добрих мајстора зидара-печалбара и образовних Криводелчана напустило родни крај и „одлетело“ негде тамо далеко као печалбари, да често сањају снове о свом повратку у завичај.

* * *

Сеоска слава (Литије):- Спасовдан

Крсне славе: Петровдан, Св. Аранђел, Св. Ђорђа, Св. Николу, Св. Јован, Св. Сава, Петковица и др.

* * *

Становништво

За време робовања под Турцима од преко 400 година, црнотравску планинску област су постепено насељавале избеглице са свих страна: Косова и Метохије , Рашке, знепољске области, лужнице, Бугарске, Власинске области, заплањске области, динарске области, Херцеговине, Копаоника и Македоније.

Насељавање у непроходне планинске крајеве, обрасло густом буковом шумом, било је спас за многе „бежаније“ становништва из свих крајева од турског зулума.

Највеће насељавање становништва у црнотравском крају је било пред крај XVII века, када је српски народ под Арсенијем Чарнојевићем бежао у Јужну Угарску (1690.) и Арсенијем IV Шакабентом (1739.), па се тада један део народа уместо у Угарску, склонио у Црну Tраву.

После првог насељавања Црна Трава је имала 400 кућа и око 2000 становника. Тада су куће биле грађене од земље и дрвета, покривене сламом, ређе шиндром, нису биле кречене, нису имале стакла на прозорима (пенџерима), већ хартију.

Пре IX века овде су живели староседеоци, који су изумрли, а једино према причању старијих постоје гробови Џидова, великих људи и то на Поповој Чуки, а други гроб на Станићеву изнад Горње Козарице.

Постојала је унутрашња миграција и спољашња миграција становништва. Унутрашња миграциона струја се може поделити на крајишку, знепољско-крајишку и власинску.

Из крајишке миграције у Црну Траву су се доселиле три породице: из Божице једна породица у Добро Поље и две породице у Рупље.

Из Ћустендислког краја доселиле су се четири породице и настаниле се у Броду и Црној Трави, а једна у Гару и две у Битврђу.

Један број досељеника из Знепољске миграционе зоне доселио се на Власину, затим у у горњи слив реке Власине, потом у сливу Каланско-Градске реке и Тегошнице, према Дарковцу, Преслапу,Кални, Грделичкој клисури.

Била је миграција из планинског ка равничарском делу. Од власинске миграције насељена су места попут Крушевице, село Батуловце између Лесковца и Власотинца, потом пусторечки крај-Пуста река негде под крај XVII. века и после ослобођења од турака 1878. године.

Спољна миграција потиче делом из ближњих а делом из даљих области. Досељавање се вршило из Македоније. Та миграциона струја је доспела до Власинског блата (данас Власинског језера), даље на север није ишла.

Један крак ове струје ишао је до Грделичку клисуру и ту стао. Из Кратова, Тиквеша, Струмице – населила су места у Црној Трави, Градској и Власини.

Са Косова су се доселиле неке породице у:- Добро Поље, Црну Траву, Руље и Гаре. У време рудовања под Турцима, многе рударске породице са Копаоника су се насељавале у црнотравском крају, пре неких 300 година, под крај XVII века, као из Кратовских рудника из Источне Македоније. Сматра се да су први досељеници Црне Траве били са Копаоника и из Македоније.

Скоро читав век касније после првог насељавања, уследило је друго насељавање изазвано појавом бандитских чета званих Крџалија (1792-1806).

Ове банде су све живо пљачкале, па се народ селио ван друмова у област Власине. Тако су у време Крџалија настала села: Јармилова, Сајина, Читаћи и друга.

Досељавања је било и ради крвне освете и због бежања од судске одговорности, јер у време турског доба, ко убије Турчина и пребегне у другу област, избегао је одговорност за убиство, па тада престаје судско гоњење и крвна освета.

Првенствено је било досељавање због рудовања-досељавали су се рудари и ковачи. Мањи број се касније бавио и сточарством у планини.

А било је и насилног насељавања, пошто је Црна Трава била дербејџинско насеље. Дербеџије су били стражари, чувари кланаца, пролаза, који су штитили турске караване од напада хајдука у овоме крају. Таква насеља оснивана су само са хришћанским становништвом.

Почетак стварања тих насеља је било у време султана Сулејмана (1521.г), а дербенџиска насеља су била прво у Македонији. Село Цавато је у Македонији је најстарије дербедзинско насеље.

И село Гаре је било дербејџиско насеље. Турци су такве јединице у заштити кланац од хајдука организовали од 15. века све до почетка 19. века.

Становништво села Гара (Горње, Гаре, Доње Гаре и Киви Дел) које староседелачко је често напуштало своја огњишта, што од турсог терора, што од “чуме” куге-1706.године, да би се потом “враћало” на стара огњишта.

То се може закључити и по топонимима која мозначавају контуинитет живота становништва на подручју села Гара (Криви Дел, Горње и Доње Гаре)-постојања потеса Селиште.

Становништво из Гара се највише расељавало после ослобођења од Турака 1878/79 године на турска имања и после Другог светског рата када је колонизирано у Војводини, као и насељавање у ниже пределе ка Власотинцу, Пустој Реци,лесковачко-јабланичком крају и топличко-нишкој котлини.

Овде треба додати да је у тешким временима после 1878.године село гаре било “вишеетапна станица” расељавања одбеглог српског становништва из знепољског краја из страха од бугаризације; када је тај крај иако некада био у Немњиној Србији одлуком виших сила берлинским конгресом припао Бугарској.

* * *

Порекло родова (махала): Г а р е

– Род Кочићевци (40 к):- славе св. Арханђел, су из Кочана (близу Печењевца) отуда се због зулума доселио предак Веселин.

Населио се на најбољем месту близу Граца (град-село за кога се држи да је саграђено још у доба Римљана).

Они чине Рајићевску Махалу, која се зове и Кочићеваска а зове се по презимену и Рајинци, Петковци, итд;

-Род ВЕЉАНЦИ или Петкови (15 к) старином су са Копаоника.

Њихов предак Веља имао је тада када је дошао у овај крај 9 синова.

Од њих је одвојио тројицу и упутио их у Криви Дел, да все населе што и учине. Од тада је засновано село Криви Дел;

-Род Деда Јовини у Крачиновској махали су из Црне Траве;

– Род (махала) Меланци у Кривом Делу су из Горње Мелне (сада Бугарска-насељени са Власине);

-Род Миљковци и Вучинци у Кривом Делу прешли су из Влајеве Падине, а старином су из Гаре. Дошли су овамо ради имања;

-Род Чокешини су из село Чокешина код Врања;

-Род Банковци и Ристићи су из Банковца (Рупље);

-Род Јовићи (4 к) су из Црне Траве;

– Род Скробановци (Скробаневска махала) добила је назив по претку који је на скробу отхранио јагње коме је овца мајка при јагњењу угинула;

– Род Ћуклинци (6 к) се зову по претку који је као кириџија терајући коња изговарао реч“Ћук, Ћук“;

– Род(махала) Лукин-Дел (10 к) је познат по месту где је успевао лук.

-Род (махала) Дргловац добио је назив по тиоме што је на том потесу било зечева и друге дивљачи. Ловци су за овом дивљачи много трчали па је место Тркловац у изговору настао Дргловац.

– Род Банковци су прозвани по деда Банку;

– Род у (махала) Влаићевој Падини добио је име по деда Влаћи;

– Род Бојине Падине у Дргловцу добио је назив по богатој жени Боји.

-Род (махала) Кошаре (6 к) је место где су биле штале, па су први досељеници из Селишта ишли тамо да хране стоку а касније се код штала и населили.

У махали Селиште фамилија Станимировић досељена из махале Базов Дол села Добро Поље.

Познат је овај родослов: Ђока Станимировић(рођ- 1844.г.)-Јосиф (1902)-Ђорђе-Станимир (оснивач рода Станимировић).

Велики број становника одређених родова (Ђурићи, Миљковићи, Миленовићи) из села: Криви Дел, Г.Гара и Д. Гара-ГАРЕ, населили су махле у селима Горњи Дејан (Ђорђине) и Доњи Дејан-а било је насељеника у село Борин Дол и другим селима власотиначкога краја.

Миграција становништва:

После ослобођења ових крајева од Турака 1877-1878.г из Гара су се одселили на опустела имања бивших турских власника у: Лебану, Јабланици (Маћедонце) , Прекопчелници, Златићеву, Орману, Кривачи (Гроздановићи)…

* * *

Порекло презимена и крсна слава по родова (махалама):

– Махала АНЂЕЛКОВЦИ( Потес Друм):-Презимена: Анђелковић (кр.сл. Петковица), Ранђеловић (к.сл. Петковица);

-Махала МАРКОВЦИ (Потес ДРУМ-Премлазиште-код школу Друм):- Презимена: Марковић (крс.сл. Свети Сава)

-Махала ДРУМ (Испод школу):-Златковић (кр.сл. Св. Ранђел)-одсељени у Власотинце (Сотир Златковић)

– Махала МЕЛАНЦИ (Меланци је је потес према Радосину-меланци су из Горње Мелне-сада Бугарска, насељени прво са Власине у Г. Мелну, после 1879.г. се одтамо иселили у с. Криви Дел)):- Презимена: Златковић (1), Момчиловић (св. Ранђел), Миљковић (крс. Сл. Петровдан), Ранђеловић(св. Ранђел);

– Махала БАНКОВЦИ:-Презимена: Банковић (к.с. Св. Јован), порекло из Г.Гаре;

– Махала ТАМЊИ КРИВИ ДЕЛ:-Презимена Лепојевић (крс. сл. Св. Ранђел), порекло од ДЕДА ЛЕПОЈИНИ (Д.Гаре)-има једна грана у село Страњево, Златковић(1) и Момчиловић (крс. сл. Св. Ранђел)-Меланци, род АЈТАНЦИ (Гавриловић);

– Махала ЦЕНТАР:- Презимена: Марковић (крс. сл. Петковица);

– Махала КАМЕЊАРИ:- Презимена: Станчић, Стојановић (крс. Сл. Петровдан,);

– Махала ЗЛАТКОВЦИ:- Презимена: Сибић, Златковић(2) (крс. Сл. Св. Ранђел), порекло из с. Добро Поље;

– Махала ТАЗИНЦИ:-Презимена: Тасић, Младеновић-крсна слава св. Никола, порекло из Острозуба;

– Махала СТРАЖА:- Презимена: Спасић (св. Јован)-порекло из с. Добро Поље ;

– Махала МИЉКОВЦИ (Потес од школу у Криви Дел-пут према с. Јабуковик):-Презимена:Ђурић (св. Јован), Миленовић (св. Јован)-порекло из Г.Гаре, Николић, Андрејевић;

– Махала ЖУЖАРЦИ:-Презимена: Андрејевић (крс. сл. Св. Ранђел);

– Махала ЈЕЧМИШТЕ:-Презимена: Стефановић (кр.сл. Св. Никола);

– Махала ЂОРИНЦИ:-Презимена: Ђорић (св. Јован);

– Махала ПЕТРАНЦИ (Центар села):-Презимена: Сибић (св. Ранђел)-порекло из Острозуба или Рупља)

-Махале:ДРУМ –ТЕГОШНИЦА- КРАЧИНОВЕ (криводелско):- Презимена: Костић (св. Никола); Раденковић (Св. Никола), Стаменковић (св. Никола), Петровић (св. Никола), Илић (св. Никола), Игњатовић (Св. Никола)-сви порекло из Црне Траве;

-Махала ЈАСЕНОВИЦА (Криводелско Крачинове):- Презиме: Петковић (св. Никола)-порекло из Црне Траве;

– Презиме: Вукадиновић (св. Ђорђе), одсељени у с. Јовановац код Крагујевца-има их у Д.Гаре (одсељени у Јагодину);

-Презиме: Јовић (Петковица-из Г.Гаре, св. Јован)-одсељени у Ниш (Ново Село).

*

Исељени:

-Власотинце (Златковић из м. Златковца,);

– Параћин (Златковић, Момчиловић-Меланци);

– Алексинац (Раденковић-Крачинове криводелско);

– Крагујевац (Вукадиновић у село Јовановац код Крагијевца);

– Зајечар-село Рготина (Андрејевић, Николић-Миљковци)

Запис: 2014.године, Власотинце

Казивачи: Ђока Станимировић(1944.г) из село Г.Гаре (Црна Трава) и Борика (Златковић, рођ. 1955.г,-с.Криви Дел) Ристић (удата у с. Добровиш)-живе у Власотинце

Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар Власотинце

* * *

Порекло презимена родова (по имену родоначелника, месту и свецу):

Анђелко-Анђелковић,

Гаврил-Гавриловић,

Лепоје-Лепојевић,

Јова(Јован)-Јовић,

Марко-Марковић,

Матеја-Матејић,

Милен-Миленовић,

Никола-Николић,

Раденко-Раденковић,

Златко-Златковић,

Вукадин-Вукадиновић,

Стефан-Стефановић,

Раденко-Раденковић,

Ранђел-Ранђеловић,

Петко-Петковић,

Ђора-Ђорић,

Банко-Банковић,

Андреја-Андрејевић,

Момчило-Момчиловић,

Стаменко-Стаменковић,

Игњат-Игњатовић,

Илија-Илић,

Миљко-Миљковић,

Коста-Костић,

Ђура-Ђурић,

Станча-Станчић,

Спаса-Спасић,

Стојан-Стојановић,

Младен-Младеновић,

Таса (Атанасије)-Тасић,

Милен-Миленовић.

………………..

Топоними (називи места):

– Тазинци,Меланци, Ајтанци, Златковци, Петринци, Марковци, Златковци, Премлазиште, Друм,Банковци,Стража, Миљковци, Жужарци,, Криводелски пут, Старе Кошаре, Бела вода, Папратина, Игњатови, Кладанац, Црквиште, Селиште, Станци, Риљинци, Габар, Јасеновица, Јечмиште,….

* * *

НАПОМЕНА:

Овде је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Радомир Костадиновић: Црна Трава и Црнотравци, Лесковац, 1968.

[2] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Црна_Трава

Изворни текст за Википедију писао Мирослав Младеновић, Власотинце –Vl 03:26, 4. август 2006. (CEST)

[3] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Криви_Дел

[4] Симон Симовић-Монка:-ПЕЧАЛБАРСТВО И НЕИМАРСТВО црнотравског краја, 1983.г., Црна Трава

[5] Мирослав Б Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа -“Црна Трава и околна села ” ; 1970-2014.г, Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

11. фебруар 2014.године Власотинце, Република Србија


Коментари (5)

  • violeta petkovic

    HVALA DOBRIM LJUDIMA,NA OVOM PREDIVNOM TEKSTU,O MOM RODNOM KRIVOM DELU,ZADIVLJENA SAM,OVO CU IKOPIRATI I SACUVATI ZA SVOJU DECU.!!!!

    Одговори
  • Schweng Radica

    Citajuci ovaj predivan prilog saznala sam odakle potice moje poreklo.Prezime Stancic-od pra-pra dede Stance.Neznam dali jos ima Stancica u Krivom Delu-Kamenjarci.Od te loze Stancica jedni su se odselili u Veliki izvor kod Zajecara.Jedni su u selo Zvezdan a moj deda Miloja Stancic je dosao u Lugavcinu kod Smedereva,gde i danas zivi moj brat Dragan Stancic.Slavi PETROVDAN

    Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    Радица уписаћемо те податке у књигу. Ако има још земљака из било ког села из Црне траве и Власотинца ти напиши или нек а се они јаве на свој САЈТ ПОРЕКЛО свог родног села овде на ПОРТАЛУ. поздрав. М.М(Аутор)

    Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    ДОДАТАК:село Криви Дел-део целине села ГАРЕ

    Село ГАРЕ (Доње, Горње и Криви Дел):

    Село ГАРЕ се дели на три велика дела:
    1) Г о р њ е („Горњо“) Г а р е, које чини најужи и уједно најјужнији и уједно највиши део села; 2) д о њ е („Доњо“) Г а р е, које је ниже, на северу, од Горњега Гара и заиста је доњи, најнижи део села.
    2) И Горње и Доње Гаре су су с леве стране реке Власине.
    3) К р и в и Д е л, омањи, источни део села, који је сав с десне стране реке Власине.

    У свакоме од ова три гарска дела разликују се опет мањи делови „мале“(на турском језику) или „села“(на српском језику)-Подвукао:М.М).

    Али ни МАЛЕ нису једноставне него се у њима опет чини разлика међу појединим р о д о в и м а (разгранатим родбинама) или како их народ зове „ф а м и л и ј а“, које се свака називају посебним именом.
    Неки од тих р о д о в а и настањен у засебном делу МАЛЕ а некима су куће већ прилично измешане.

    Р о д о в и(„ф а м и л и ј е“):

    ГОРЊЕ ГАРЕ:
    Тако се у Г о р њ е м Г а р у разликују ове МАЛЕ и р о д о в и:

    а) Г о р њ а М а л а, која је највиши део села. У њој су „ф а м и л и ј е“-р о д о в и:
    – П е т р о в с к а или „П е т р о в и, са 6 домова;
    – Р а ј и н с к а са 10 домова и
    – П е т к о в ц и са 8 домова.
    б) С к р о б а н о в а М а л а –цела има само један р о д:- С к р о б а н о в е од 20 домова;
    в) Д р а г о ћ е в а П а д и н а-има само један р о д: „Д р а г о ћ е в ц е“, од 15 домова;
    г) В л а ћ е в а П а д и н а-има две „фа м и л и ј е“: М а р и н с к у од 13 домова и Ч о к е ш и н ц е са 8 домова.

    ДОЊЕ ГАРЕ:

    У Д о њ е м Г а р у су „фамилије“-р о д о в и:

    а) К р а с и ћ е в а М а л а, у којој су р о д о в и:
    – М л а д е н о в и ћ и (9 домова) и
    – Р у п ц и (4 домова);
    б) П е т р о в и ћ и, засебан род од 9 домова;
    в) Д е д а-Л е п о ј и н а „фа м и и л и ј а“- р о д од 11 домова;
    г) Ц р њ и н и -8 домова;
    д) Б а н к о в и ћ и-8 домова.
    Између Г о р њ е г и Д о њ е г Г а р а је К р а ч и н о в а М а л а, у којој су р о д о в и („ф а м и л и ј е“):
    -П е т к о в ц и-36 домова;
    -П е т р и н ц и 8 домва и
    – Ј о в и ћ и 4 домова.

    КРИВИ ДЕЛ:

    К р и в и Д е л има мање м а х а л е, у којима су засебни р о д о в и:
    -М и љ к о в ц и 8 домова,
    – М е л а н ц и до 15 домова и
    -П е т р и н ц и 6 домова, а у новије време и нешто досељеника из Горњег Гара, из Влаићеве Падине.

    П о р е к л о с т а н о в н и ш т в а и КРСНЕ СЛАВЕ:

    Садашње с т а н о в н и ш т в о у Г АРУ је састављено из породица, доста различитог порекла. За једне од њих тврде, да су врло старе, за друге се зна да су се доселиле у новије време.
    Тако се мстрају за „ с т а р о се д е о ц е“ или врло старе досељенике ови
    р о д о в и(„фамилије“):
    – Р а ј и н ц и, који славе св. Арханђела;
    – П е т к о в ц и, који славе Петров-дан;
    – С к р о б а н о в и, славе Петковицу(14.октобар, за њих веле да су очували једно јагње скробом, па су по томе добили име);
    – М а р и н ц и, славе петров-дан (а једна кућа им слави поред ове славе још и Аранђелов-дан, друга опет још Св. Николу, а те су славе узели „за здравље“ своје деце);
    – М и љ к о в ц и, славе зимњег Св. Јована;
    – П е т к о в ц и, славе Св. Николу а једна породица још и Св. Арханђела, кога је узео славити отац те породице ради свога здравља;
    – П е т р и н ц и, славе Св. Арханђела ;
    – М л а д е н о в и ћ и, славе пролетњи Ђурђев-дан;
    – П е т р о в и ћ и, славе Св. Св. Јована и зимњег Св. Ђорђа;
    -Д е д а-Л е п о ј и н и, славе Св. Јована; и
    – Б а н к о в и ћ и, славе Св. Николу.

    Другим р о д о в и м а већином се зна порекло, јер су нобији досељеници.
    – П е т р е ч к а „фамилија“ слави св. Арханђела и св. Николу. Зна се, да се доселила, али нису зналим одакле.
    – Д р а г о ћ е в ц и, који славе св. Николу, доселили су се из села Драгоћева код „Костадин-Бање(Ћустендила).
    – Ч о к е ш и н ц и су се доселили „из Врањско из село Чокешина“-славе св. Николу;
    – М е л а н ц и су дошли из мелне у садашњој Бугарској-славе св.Арханђела и св. Николу.
    – П е т р и н ц и су такође су досељени од некуд из Бугарске-славе св. Николу, а једна њихова породица је узела славити још и јесењег св. Ђорђа „за здравље“ свога домаћина.
    – ј о в и ћ и су се доселили „ово је други век“ (доселио им се отац) из Црне траве у власинском крају-славе Митров-дан.
    – Р у п ц и м а се такође отац доселио из рупља у власинском крају.
    Као што се види из наведених података, у ГАРЕ су се досељавали највише сељаци из суседних крајева на југо-истоку и на југу, дакле из т.зв.шопске области.
    Највише је одсељеника поодлазило у садашњи јабланички срез, у коме је по одласку арбанаса остало доста пусте земље, а има Гарана одсељених и у Заплање.

    Пада у очи, да се међу крсним именима највише славе св. Арханђео и св. Никола и да има доста породица, које славе по две славе, од којих је једна главна а друга споредна.
    Ову споредну славу многе породице су узимале а узимају и сад по своме слободноме избору „за здравље“ свога домаћина или своје деце.

    П р е з и м е н а (П р е з и в а њ е) Р о д о в а(„фамилија“):
    Вредно је даље поменути, да у овог народа има особити начин у п р е з и в а њ у.
    Р о д о в и или „фамилије“, као што се види из оног, што смо напред навели, презивају се обично на- ЦИ (ПЕТКОВЦИ, итд) или на ИЋИ (МЛАДЕНОВИЋИ итд.), ређе на који други наставак (-ОВИ или-ИНИ).
    Али се поједине породице и њихови чланови не зову по том п р е з и м е н у, него се домаћин породични п р е з и в а по имену свога оца,

    На пример фамилија (р о д) П е т к о в ц и има 8 породица (домова) и ниједна се од њих не зове појединце П е т к о в ц и м а, него се домаћин сваке од тих породица ( а тако и његова задружна браћа, ако их има) п р е з и в а на име свога оца:Јовановић, Николић итд.
    Синови тог домаћина не зову се пак по п р е з и м е н у свога оца него по његовом и м е н у.
    Ако је нпр. Домаћин Стојан, а син му Марко, онда ће се син з в а т и: Марко Стојанов. Тек по смрти очиној тај ће се син п р о з в а т и:Марко Стојановић.
    Услед оваквог начина народног п р е з и в а њ а настала је у новије време прилична пометња због тога што власт захтева, да се у једној породици за све чланове кроз сва поколења, одржава једно презиме, по једном претку(деду, прадеду итд.), и тиме долази у супротност с народним обичајем.
    Отуд се дешава да се многи сељак презива другачије у селу (по очину имену) а другачије у званичним списковима, општинским, црквеним и војним, па ни у њима не свуда једнако.
    Општински писари се обично помажу тиме, што састављају оба начина, па сваког сељака зову и по оцу и по деду (обично се код власти презиме по деду уводи као породично презиме), нпр,: Цветко Недељка Јовановића.

    Т и п о в и (мушкараца и жена)- о с о б и н е л и ч н о с т и:

    Међу типовима су несумљиво најмногобројнији они са белом и руменкастом кожом, с округлим или овалним лицем, с округластом главом, са модрим( загасито-плавим) или грахорастим очима.
    Особито су многобројни, јасни и лепи ови типови код женскиња и код деце.
    Овде, онде, али уопште врло ретко, виђао сам и широка лица са јако истакнутим јагодицама и предњим зубима.

    Чисто црномањасти типови су врло ретки. Међу њима особиту пажњу заслужују физиономије, које јако подсећају на познате цинцарске типове: са дугуљастим лицем и с кукастим носом. Вероватно, да у њима имамо трагове од негдашњих Влаха, који су у овим планинама становали и доцније били посрбљени.

    О доброти, питомости и мирноћи овог народа слушао сам од свакога ко је са њим имао додира, а и сам нисам добио другачији утисак.
    Народ је уздржљив, не претерује ни у љубазности ни у интересовању, а ипак је довољно приступачан.
    Гостопримство је, како су ми сељаци казивали, у њих слабо. За обедом ће госта ретко нудити. Понудиће обично једанпут и одбијање одмах примити.
    *

    ИЗВОР:- Јован Ердељановић, „ С ИЗБОРА У ВЛАСИНСКОМ КРАЈУ, Утисци и посматрања“ Дело, књ. 47, мај 1908. стр.231-255; у ЕДИЦИЈИ „Корени“, С.Гласник САНУ, Београд 2016.г. Приредио:Б. Челиковић:ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ(511-535)
    Библиотека „Корени“,ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ(фототипски објављено: Населја српских земаља српких земаља. Насеља, порекло становништва, обичаји, приредио Борисав Челиковић, едиција „Корени“, Службени гласник, САНУ, Београд 2016.године) (село ГАРЕ, стр.523-535- Јован Ердељановић, „ С ИЗБОРА У ВЛАСИНСКОМ КРАЈУ, Утисци и посматрања“)

    Обрадио и поставио:Мирослав Б Младеновић Мирац, локални етнолог , етнограф и историчар-истраживач и писац на дијалекту југа Србије
    15.септембар 2017. Власотинце, Србија

    Одговори
  • ivan

    Dali su Melanci Bugari ili Srbi??

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top