Порекло презимена, село Кукавица (Власотинце)

Порекло становништва села Кукавица, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Kukavica, selo

 

Настанак села:

Село Кукавица је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 535 становника (према попису из 1991. било је 539 становника).

Ово насеље је врликим делом насељено Србима (према попису из 2002 године): 533 Срба, 1 Мађар и 1 Македонац. У насељу према попису је било 131 домаћинство.

Демографска слика становништва после Другог светског рата је изгледала овако: 1948.г. (526 становика), 1953. (536), 1961. (534), 1971. (525), 1981.( 534), 1991.(539) и 2002.г. (535 становника).

Село Кукавица је ЈЗ од Власотинца, а у међусобној близини леже два села: десно од једног дола је Орашје, а лево Кукавица.

Кукавица је уметнута између Орашја и и Ладовице и зато има веома мали атар.

Ратарско-сточарско-виноградарско сеоско насеље збијеног типа, на језерским терасама (561, 477 и 328 m), у контактној зони лесковачког поља и обода Лесковачког поља и обода лесковачке котлине, с обе стране пута Власотинце-Грделица, 4 km ЈЗ од Власотинца.

Припада К.О Орашје. Дуже времена мештани желе да се данашњи назив села Кукавица замени новим називом-Мало Орашје. Државна власт ту промену назива села није дозволила.

Село се простире у висинском појасу 270-600 m. Физиономски се шири дуж поменутог пута ка суседном Орашју, са којим је скоро спојено.

Кукавица насеље збијеног типа. Сродничке куће су више груписане и носе следећа имена: Цветковци, Митровци, Врањанци, Дрдинци(или Миленковце) итд. Село је 1963.године имало 84 домаћинства.

Првобитно насеље било је на локалитету Селиште, где се сада налази велики крст, одакле је због недостатка воде премештено на данашњу локацију.

Становници села Кукавица су причали да је на Селишту било старије српско насеље. Касније су га „Уништили Турци“. Раније су тамо налажене „црепутинке“. Крај Селишта са горње стране постојало је гробље. Једни кажу да је оно „латинско“.

Народна традиција наводи да су Кукавицу основала два досељеника пре ослобођења од Турака- 1860. или 1970.г.

Старешине тих домаћинства звали су се Миленко и Павле, досељени из села Кукавице на Сувој Планини.

Миленко и Павле су „својаци“. Славили су св. Николу. Од Миленка постоји данашњи род Миленковци или Дрдинци. Од Павла постоји данашњи род Павловци.

Од оснивача рода села Миленка и Павла данас у село Кукавица има 43 кућа; а од осталих млађих досељеника је у селу 41 кућа. Што је 84 дома (1961.г.)

Позната је ова генеалогија рода Дрдинци или Миленковци: Никола (82.г., рођен 1881.г.)- Ристо- Миленко, оснивач села који се доселио.

После ослобођења од Турака има 42 куће и 254 житеља (1884). Становништво је српско (слави Св. Стефан, Св. Петку, Св. Аранђел и св. Николу, сеоска слава Спасовдан), досељено у време формирања насеља и касније (1900-288 житеља).

Некада 60.г. 20. века су Орашје и Кукавица ими заједничког пољака који је штитио поља од крађа лопова.

Кукавица и Орашје имају заједничку четвороразредну основну школу.

Дрва за огрев становници Кукавице доносе из села у суседној Грделичкој Клисури-из Горње Лопушње и Палојца.

Свако домаћинство потроши годишње по 6 до 8 кола дрва. Једна кола имају два кубика метара дрва. За једна кола дрва сељаци су 60.г. 20. века губили по два дана.

У току лета до 70. г. 20. века свака сшпособна мушка глава је одлазила у циглари у печалбу. Касније се долазило ,из печалбе, па је зато било проблема у снабдевању дрва за зиму.

Водоснабдевање је колективно (прикључак на јавни водовод).

Село је ектрифицирано, имају водовод, продавнице и кафану-кафић. Многи мештани одлазе асфалтним путем до центра општине, где су били или сада запослени у фабрикама или трговинским радњама.

Скоро свако домаћинство се бави виноградарством, воћарством аи обрађују земљу. Неки чувају и стоку. Пољопривредна домаћинства поседују савремена средства механизације за обраду пољопривредног земљишта,

Много њих су успешни грађевинари-зидари печалбари, раде широм Србије и бивше Југославије.

* * *

Литије(сеоска слава):-Спасовдан

Сеоске славе:- св. Никола, св. Арханђел, св. Стеван, св. Јован

* * *

Старине и прошлост:

Потес Селиште или Ограње лежи на путу Кукавица-Ладовица („од село на там“-1963.г.).

Становници су причали да је на Селишту било старије српско насеље. Касније су га „Уништили Турци“. Раније су тамо налажене „црепутинке“.

Крај Селишта са горње стране постојало је гробље. Једни кажу да је оно „латинско“.

Народна традиција наводи да су Кукавицу основала два досељеника пре ослобођења од Турака- 1860. или 1970.г. Старешине тих домаћинства звали су се Миленко и Павле, досељени из села Кукавице на Сувој Планини.

Миленко и Павле су „својаци“. Славили су св. Николу. По њима су добли назив родови:Миленковци и Павловци.

Када су дошли први досељеници земља данашње Кукавице „сва је била браниште-свуда је било шибље“.

Прве куће Кукавице налазиле су се на потесу Селиште. Међутим, тамо није било подесно за бунаре.. Воду за пиће су доносили са места Проваљеник. Зато је Селиште напуштено.

Проваљеник је потес између Орашја и и кукавице, тамо су ископали бунаре.

Становници Кукавице су хтели да промене име своме селу-да га зову Мало Орашје. Државна власт измену није дозволила.

Гробље је на крај села са западне стране села. На Селишту је постављен Крст.

* * *

ИСТОРИЈА

Погинули и умрли ратници у балканским и Првом светском рату (1912-1918):

Тодор Јовић, пионирска чета Вардарске дивизије. Умро 16.9.1917.године у Енглеској.

(Извор: Војни архив у Београду)

Спаса П. Јовановић, 2. чета, 2. батаљон, 16 пук. Погинуо 30.11.1914.године на Кремници.

(Извор: Црква Власотиначка-Матична књига умрлих)

*

Погинули борци и жртве фаишстичког терора у Другом светском рату:

(1941-19145):

Милорад Б. Стаменковић, погинуо 1944.године од Немаца у Дугој Пољани (Врање)-12/22 дивизије НОП;

Божидар З. Костић, умро 1945.године од последица рањавања у рату-12/22 дивизије НОП.

*

СВЕТОМИР СТОЈИЉКОВИЋ-МИЦКО из Кукавице, у рату десетар (део рата провео у заробљеништву у Норвешкој), после рата председник синдиката текстилне фанрике у Грделици, у пензији. (Подаци из књиге Петар Станковић-Љуба: ВЛАСОТИНЦЕ И ОКОЛИНА У РАТОВИМА И РЕВОЛУЦИЈИ 1903-1945, стр:171-212, 1979.г. Власотинце).

* * *

Порекло родова (1961.г.):

– Родови: М и л е н к о в ц и  или  Д р д и н ц и (5к), П а в л о в ц и (6к),

М и т р о в ц и (8к), Ц в е т а н о в ц и (2к), Н и к о л и н ц и (4к), М и л и н ц и (5к),

С т о ј а н о в и ћ и  или  К р с т и ћ и (8к) и  С т а н к о в и ћ и -славе св. Николу. Ови

родови потичу од оснивача села-Миленка и Павла, а порекло је из села Кукавица на Сувој планини;

– Род  В р а њ а н ц и (6к)-слава: св. Арханђео, досељени из околине Врања на ивици села-што значи да су касније досељени ;

– Род  Ш љ а м о р ц и (4к)-ксрна слава: св. Арханђел, дошли из суседног Орашја, тамо су припадали роду Ђокинци;

– Род  К о л а р о в ц и (7к)- ксрна слава: св Арханђел, и они су досељени из суседног Орашја.

– Род  П р и с ј а н ц и (6к), дошли из Присјана више села Црне Баре;

– Род Б р к и н ц и (3к)-слава:св. Стеван, по њима има потес у село Бркине Трле, а порекло им се не зна;

– Род Ж и в к о в и (3к)-слава: св. Јован, не зна се порекло;

– Род  Ц в е т к о в ц и (12к)-слава: Пејчин дан. Порекло се не зна.

Исељеници:– Сасвим је исељен род  В р а ч а р ц и – Од рода Цветановци има неколико исељених породица, а по неки „призетко“ је отишао у суседана села „Добротин итд.).

* * *

Порекло презимена родова (по имену родоначелника, месту и свецу):

Арса-Арсић,

Цека-Цекић,

Цветко-Цветковић,

Димитрије-Димитријевић,

Илија-Илић,

Иван-Ивановић,

Јанко-Јанковић,

Јован-Јовановић,

Коца-Коцић,

Костадин-Костадиновић,

Коста-Костић,

Миленко-Миленковић,

Мита-Митић,

Никола-Николић,

Пеша-Пешић,

Петко-Петковић,

Петар-Петровић,

Стаменко-Стаменковић,

Станко-Станковић,

Станоје-Станојевић,

Стоиљко-Стоиљковић,

Стојан-Стојановић,

Стојиљко-Стојиљковић,

Таса-Тасић,

Тоша-Тошић,

………….

* * *

Tопоними (називи места):

– Селиште ( Ограње),Цветковци, Митровци, Врањанци, Дрдинци, Јасика, Горња и Доња Дубрава, Проваљеник, Браниште, Бркине Трле, Врпчи Рид,…

* * *

НАПОМЕНА:

Овде је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Стаменковић Србољуб: “Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (а-ђ), Београд

[2] Јован Ф. Трифуновски: Грделичка клисура, антропогеографска расправа, Народни музеј, Лесковац, 1964.

[3] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Кукавица_(Власотинце)

[4] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: “Села у власотиначком крају“, 1970-2013.г., Власотинце

[6] Велимир Стаменковић-Лима:- “ВЛАСОТИНАЧКИ КРАЈ У БАЛКАНСКИМ И ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ”, Власотинце, 2010.г.

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

30. јануар 2014. године, Власотинце, Република Србија

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.