Порекло презимена, село Гугаљ и Јелен До (Пожега)

23. јануар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Гугаљ и Јелен До, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај и тип села, воде и земље.

Одакле настаје Овчарско-Кабларска Клисура са високом Кратовском Стеном настаје у Гугаљ и протеже се низ Мораву више од 5 км. Лоретским косама и Смишљем, приљубљеним уз Мораву, стешњено село се морало подићи под стене и заузети велики простор у дужину. Стране високих и заравњениг лоретских брда над селом су стрме, кршевите, голе и са тешким напорима се може на њих излазити. Гугаљ је одвојено село, са врло мало моравских лукавица, кршевито и право брдско село. Сувати његови су по Лорету и Табановићима, који су над њима, на висини од 1000 метара. Кад се са драгачевских брда посматра Гугаљ, јасно му се дају видети две моравске терасе, једна од друге виша за 50 метара, обе су терасе од почетка до краја са насељима. Прва над Моравом се издиже 50-60 метара. Како су пењања стрма, у село се врло тешко излази и врло тешко пење са прве у другу терасу.

У доњем делу села испод Јеленске Стене избија јако врело, такозвано Гуољско Врело, које одмах окреће два витла и пада у Мораву. Ово врело је поновна издан понорнице Табановачке Реке, чије суво корито поред врела и сада постоји. Јеленска Стена и Маћовина одвајају од Гугља засебан и одвојен део села, звани Јелен До, који има све услове за засебно и самостално село. Сељаци из околине сматрају га као засебно село.

Старине у селу.

Иако на први поглед изгледа да у овом селу нема старијих насеља, опет се овде-онде нађе понечега од ранијих насеља. Сељаци причају да по моравским лукавицама изоровају неке алатке и да по кратовским камењацима има и данас старих гробова, као и по пећинама око њих.

 

Порекло становништва и оснивање села.

У селу има само досељених породица. Старији досељеници радо себе називају старинцима, мада знају да то нису. Најраније досељене породице су:

Обрадовићи, стари Маврени, насељени на средини села и готово сви на првој тераси. Њихови преци су дошли као сточари. У својој старој постојбини Бихору закрвили се па се морали склонити. Када су овде дошли нашли су неке породице, које су се расељавањем и изумирањем погубиле. Обрадовићи су дошли међу првима у целој околини, дуго су се скривали и никоме се нису јављали. Прве године њихова скривања, њихово стављање под надзор ондашњих калуђера има велике занимљивости. Данас их је од Јеленске Косе до Кратовске Стене на првој тераси 15 кућа, славе Ђурђиц.

Марковићи су друга стара породица, они су из истог краја, опет протерана, врло немирна и данас несташна породица, насељена на другој тераси, десно више Обрадовића и високо изнад Кратовске Стене, где их у том крају има 12 кућа, славе Ђурђевдан.

Тимотијевићи су насељени у Јелен-Долу, трећа по времену досељења, бивша хајдучка породица, досељени од Бијелог Поља. Њих су Обрадовићи одбили од себе и прикрили у долини где су и данас готово сами. Има их под разним презименима (изгубили старо презиме Зорићи као што су и Обрадовићи своје старо презиме Маврени) у 22 куће, славе Ђурђевдан.

Познији досељеници су:

Прокопијевићи су досељени из Орашца код Прибоја, јака задруга, увек пуна и никада за 180 година недељива кућа, која је давала селу најписменије и најбоље представнике влсти, славе Аранђеловдан.

Гавровићи у врху Јелен-Дола су дошли однекуда из Драгачева, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.

Секулићи су на Јеленској Стени, досељени из Бање код Прибоја, незнатна посиромашна и занатлијска породица, има их 9 кућа, славе Ђурђевдан.

Достанићи до Секулића су досељени из Осата у Босни, стара надничарска и занатлијска фамилија која је и данас таква, има их 9 кућа, славе Ђурђевдан.

Кратовци 1 или Николићи су досељени из Кратова од Бање, има их 7 кућа, славе Ђурђевдан.

Кратовци 2 су иза Кратовске Стене и до Пријановића са 5 кућа, славе Стевањдан.

Шујдовићи су досељеници из драгачевских Пилатовића, има их 5 кућа у Обрадовићимна, славе Пантелијевдан.

Новији досељеници су:

Јовановићи су на Јеленској Стени, дошли из Рутоши, има их две куће, славе Аранђеловдан.

Радовићи су из Бабина, дошли уз Бабинску Разуру, има их две куће, славе Стевањдан.

Ковачевићи су из Честобродице, две куће славе Ђурђевдан.

Павловићи су у Кратовцима, дошли из Честобродице, једна кућа, славе Никољдан.

Милосављевићи су из Доње Добриње, две куће, славе Ђурђиц.

Андрићи су из Слатине код Бање, једна кућа, славе Св. Василија.

Радовановићи су из Отња, једна кућа, славе Ђурђиц.

Јовићевићи су из Лорета, једна кућа, славе Никољдан.

У Гугљу је 19 породица у 103 куће.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.