Порекло презимена, село Гојна Гора (Горњи Милановац)

Порекло становништва Гојна Гора, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Положај и тип села, земље и шуме.

Гојна Гора отисла се низ Каменицу по десној страни ове реке, подигнута на велику висину изнад реке на плећату и врло плодну косу Оштрицу. Село је правог брдског изгледа, нагнуто истоку и дало се низ речицу Ломницу, која са обода сеоског тече право на исток врло дубоком долином. При извору ове речице је пространо, равно и лепезасто распоређено сеоско поље, ограђено најлепшим обласним шумама.

Сеоске су куће на Оштрици и по бреговима изнад Ломнице. На Оштрици су куће изнад Ломнице а не изнад Каменице, поређане по рупама од почетка косе, од Богданице па до става са Каменицом. Оштрица је лепо видна са југа и кад се погледају лепо изгледају њени џемати, који сада прелазе један у други. На Оштрици су ови џемати: Кецовићи – на ставама река; над њима Јевтовићи, даље Трнавци, затим Трифуновићи и око општине Савићи, на Ломници Шишовићи и до Горње Добриње Шимљаци.

Старине у селу.

И по овом селу има старих гробова и ископина али старих породица нема.

 

Порекло становништва и оснивање села.

–Шишовићи (Шише) су оснивачи села досељени у великој давнини из Мораче, први пут се населили негде у Старом Влаху, па тек после сишли у ово село и заузели његову средину, изворни крај Ломнице. По једном предању прича се да се село звало Ломница и да овако име постоји и у Старом Влаху. Из ове породице је јунак из српског устанка Петроније Шишо. Ово је и раније и данас жива, снажна и обична породица од 18 кућа, славе Јовањдан.

Старе породице су:

–Трифуновићи на Оштрици, дошли из Љубиша и населили се на Оштрици, расељавали се по суседним селима и спуштали се ка Руднику; има их 10 кућа, славе Лучиндан.

–Јевтовићи су из Негбина, стара и врло угледна породица, дали и селу и околини доста трговаца и угледних сељака; има их 11 кућа, славе Ђурђевдан.

–Кецовићи су на ставама Ломнице и Каменице су из Бурађа, стара и врло обична породица; има их 14 кућа, славе Јовањдан.

–Шимљаци или Карчевићи (Карци) су из Тепаца у Дробњацима, онда и данас у шумама као у некој планини, до Горње Добриње и по Добрињској Реци и њеним потоцима; има их 16 кућа, славе Ђурђевдан.

–Бојовићи уз Мариће и на заравни су, дошли из Високе, има их 6 кућа, славе Ђурђевдан.

–Трнавци су из старовлашке Трнаве, старија, крупног раста, развијена и обична породица, има их 14 кућа, славе Пантелијевдан.

–Лазовићи су испод Трнаваца и до реке, дошли из Гостиља, има их 10 кућа, и они славе Ђурђевдан.

–Марићи су на сред Оштрице у најлепшем делу села, дошли из Криве Ријеке, има их 6 кућа, славе Митровдан.

–Савићи иза Марића и до Богаданице су из Рожанства, има их 7 кућа, славе Јовањдан.

–Бабовићи су из Бољанића и сада су у Ломници иза Марића, има их 10 кућа, славе Никољдан.

–Томовићи су од Прибоја и ушли у Карчевиће, има их 6 кућа, славе Лучиндан.

–Стјепановићи у Шишовићима код гробља су из Равни, има их 5 кућа, славе Јовањдан.

–Јовичићи су из Сирогојна, има их 7 кућа, славе Никољдан.

–Матијевићи су из Сјеништа, има их 4 куће, славе Лучиндан.

–Урошевићи су из Осата у Босни, они су у средини села, има их 5 кућа, славе Јовањдан.

–Гавриловићи су опет из Осата у Босни, има их 6 кућа, славе Никољдан.

–Радојевићи су при извору Ломнице, најбогатија и најугледнија сеоска породица је такође досељена из осата у Босни, има их две куће, славе Аранђеловдан.

–Петровићи у Јевтовићима су из Јанчића, једна кућа, славе Аранђеловдан.

–Мијатовићи су у Бабовићима, дошли из Пчелица, једна кућа, славе Мратиндан.

–Стојановићи су у Осаћанима, дошли из Дружетића, једна кућа, славе Аранђеловдан.

У Гојној Гори је 154 куће од 20 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.