Порекло презимена, Доња Добриња (Пожега)

13. јануара 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Доња Добриња, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села и земље.

Доња Добриња је у средњем току Добрињске Реке на обема странама, где се јужна и западна страна полагано подижу у висока брда, северна неприметно улази у средњедобрињску раван а источна неосетно великом ширином подиже се на плећате заравни високог Лорета. На јужној страни је Смишаљ, последњи већи изданак Црнокосе већег обима; осојне стране су му благе и по њима је село. Само на високој Врановини, највишем западном врху помаљају се високи конгломератски камаљи, који се ваде за воденично камење. По Смишљу су шкриљци и без камена, а по осоју овде-онде копа се згодна иловача, коју су раније употребљавали за грађење ужичке грнчарије. Главно земљиште је на север и на исток, докле око бујне реке је врло мало поља. Потоциа са Лорета и са Смишља тако наводњавају поља да су ливаде и воћа овог села у најбољем положају.

Сеоске су куће у Осоју Смишља, високо подигнуте од поља, у великим џематским групама: Лапчевићи од запада, лево од њих Бошњаци, на средини косе Стојчићи и до Лорета Лончари; ближе коси а у равни су: Јешићи, Лађевци и Тошићи, сви у једном троуглу под Лончарима. На десној страни реке је Врановина са врло много кућа и породица.

Старине у селу.

Само име села казује за стара насеља. По Реци и пространим пољима по Осоју наћи ће се трагови старије културе и живота. Само су ови трагови су од оних породица, које су остале без потомства.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Доња Добриња има најстарије добрињске породице али оне нису староседелачке и оне су досељене у давнини, населиле се и даље померале.

Стојчићи су најстарија породица а уз то и најстарија свештеничка породица, која је дуго предњачила у селу и околини. Из ове породице пре Карађорђевог устанка било је четири свештеника и два епископа, по имену Нестор и Арсеније, који су поповали у овом крају, а епископи изгледа да су деловали у Гацку. Удова попадија Стојка са удовим сином попом и још два дошла је у ово село, населила се се на средини Осоја и ту остала. Један од њених синова био је владика, који није долазио у ове крајеве, али им је одузео још једног и закалуђерио у кабларским манастирима. Стојка је дошла из Дробњака и последњи поп у породици био је поп Јовица, ученик манастира Благовештење, где је и служио. Стојчића је данас 15 кућа, славе Мратиндан.

Тошићи су друга стара породица, досељени из Дробњака. Ови мали, лепи, крупуљави, врло снажни Добрињци, пргави су, врло вредни, увек борци за првенство у селу, порицали да су одувек били такви, па их у почетку Првог устанка и налазимо као такве. У доба Карађорђевог устанка а и раније виђамо кнеза Саву Јешића, члана ове породице и тетка кнез Милошевог. Они су изван Осоја, некако у средини поља око извора и сеоског језера; има их 23 куће, славе Ђурћевдан.

Доцније су дошле ове породице:

Крговићи (Бошњаци) су други по реду у Осоју, дошли од Пријепоља од велики Дренове, где су се тамо звали истим презименима. Ова немирна, врло несташна и хајдучка породица има 17 кућа, славе Никољдан.

Лончари (Павловићи) дошли су у ово село из села Рогу код Пожеге, дошли као лончари, радили лонце па и са тим престали, необично вредни, предузимљиви и плодни. Има их 23 куће, славе Никољдан.

Лапчевићи су дошли уз Лончаре, некадашњи суседи, који су из села Радоине код Нове Вароши, где их и данас има. Овде су под два презимена, има их 7 кућа, славе Никољдан.

Павловићи (Илићи) су из Колашина, има их 9 кућа, славе Св. Јована Милостивог.

Богдановићи на Врановини су из Осата у Босни, има их 6 кућа, славе Лучиндан.

Колари су стара хајдучка породица, врло немирна и јатачка породица из околине Лопаша код Сјенице, има их 14 кућа, славе Ђурђевдан.

Лађевце у горњем делу села довео је Илија Јанковић – Лађевац, досељен из Језера у маљенско село Љутице и деобом прешао са својима у ово село. Данас их је као вредних, имућних и истакнутих сељака 17 кућа, славе Ђурђевдан.

Дидићи (Илићи) су од Радовановића из Честобродице, има их у Стојчићима 5 кућа, славе Никољдан.

Маслаћи на Врановини су из Папратишта, дошли ради каменорезачких послова и тиме се и данас баве, има их 11 кућа, славе Јовањдан.

Ћорлићи у Томићима дошли су из Засеља, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.

У Доњој Добрињи има 152 кућа од 12 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.