Порекло презимена, село Честобродица (Пожега)

12. јануара 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Честобродица, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села и земље.

Испод става Јежевице и Добрињске Реке почиње Жудовачка Клисура, кроз коју се пробија Добрињска Река и улази у Скрапеж. У овој клисури се ломе поједине косе Црнокосе, које са својих кречњачких чука прелазе у високи Смишаљ од палеозојских шкриљаца са многим осулинама и наносима. По овој високој клисури, изломљеној на обе стране, дубоко увучена међу брда и косе, а понегде подигнуто и на косе, растурено је село Честобродица.

Није далеко од реке; у новије време почело је спуштање реци и цело земљиште и за рад и за стоку по косама, врло мало по потоцима. Чим се на ма ком крају села са леве стране исече шума, потоци постају таква опасност да се тешко савлађују и поља затиру.

Сеоске су куће поглавито по малим џематима, а то су породичне групице, које нису велике. Село је посве сиромашно и стално се исељава.

Старине у селу.

И у овом селу налази се по потоцима и реци старих културних трагова.

 

Порекло становништва и оснивање села.

У селу нема стариначких породица а досељене породице су:

Радовановићи су најранија породица под Смишљем, сишли и у реку, растурени у две-три мање групе. Предак Радовановића дошао је из полимског села Бобова. Ова породица у покрету застала је негде у Старом Влаху или на Ђетињу, ту негде око Сржути и тек после овде прешла. Доста немирна, сточарска, сиромашна породица, испуштала је своје сроднике, који се трговином и занатима нису могла дићи више од обичног просека. Има их под два-три презимена укупно 25 кућа, славе Никољдан.

Танкосићи су друга породица по старини досељења у ово село. То је стара хајдучка и врло несташна, необично живог темперамента, разговорна и дружељубива породица, досељена из хајдучког вишеградско краја и насељена на супротној страни села, под Каленићима и по дну села. И ови су се Танкосићи селили свуда, немирног и живог темперамента, просечне памети и без посебних карактеристика, има их растурених под неклолико презимена у 14 кућа, славе Ђурђевдан.

Познији досељеници су:

Ковачевићи су дошли из Доброселице и насељени међу Радовановиће, одали се ковачком занату, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.

Алексићи су из Вранеши, има их 4 куће, славе Никољдан.

Ристовићи су из Мажића код Прибоја, има их 9 кућа, славе Ђурђевдан.

Илићи су из Осата у Босни, данас добри радници, има их 6 кућа под два-три презимена, славе Ђурђевдан.

Петровићи су из Родоине, има их две куће, славе Лазаревдан.

Радивојевићи су из Доброселице, има их 3 куће, славе Часне Вериге.

Костићи су од Рутоши, има их 3 кућа, славе Ђурђиц.

Матовићи су из истог села, има их две кућа, славе Аранђеловдан.

Зеленовићи су из Мушића, дошли у Радовановиће, има их две кућа, славе Никољдан.

Ђокићи су из Вранеши, једна кућа, славе Аранђеловдан.

У Честобродици има 81 кућа од 13 породица.

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Mićke

    Zanima me rodoslov porodice Mićović, koja je naseljena u selu Čestobrodica.
    Ja znam stablo unazad do svog pradede, Vasilija Mićovića koga je sa svojim bratom Milovanom Mićovićem u Čestobrodicu donela majka Lena.
    Više podataka nemam niti ko od moje porodice zna nešto više o tome.
    Takođe na groblju u Čestobrodici postoji spomenik Vasiliju Mićoviću i njegovoj ženi Ljubici.
    Vasilije je živeo u periodu od 1827 do 1887.
    Bio je glavni domaćin sela Čestobrodica i kmet Kneza Miloša Obrenovića kako pričaju meštani. Ukoliko znate nešto više o ovoj temi, bio bih Vam jako zahvalan.