Poreklo prezimena, selo Resnik (Rakovica, Beograd)

Poreklo stanovništva sela Resnik, Gradska opština Rakovica – Grad Beograd. Iz knjige „Okolina Beograda“ Riste T. Nikolića – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Položaj sela.

Resnik je na jednoj kosi, koja se od Avale pruža prema severozapadu. Kuće su po temenu kose i po njenim blagim stranama prema Rakovičkom Potoku i Topčiderskoj Reci.

Vode i klima.

Vode piju sa česama, iz bunara i sa izvora. Poznati su: Sikiljevac, Stublina (u Orlovcu), Ribnik, Bunar u Plandištu (izvor), Ladna Voda, Brestovi, Pašin Bunar, Kadijin Bunar i dr.

Ovo je selo niže u odnosu na obližnja sela te se ne oseća tolika hladnoća kao u njima. Od vetrova Savac (zapad) donosi kišu, ustoka je najjača a severac najhladniji.

Zemlje, paša i šuma.

Zemlje za obrađivanje imaju oko kuća i van njih, a na mestima: Orlovcu, pod-Avalom, Pašinim Njivama, Krečanama (poglavito lug) Marinim Purama i dr.

Šume imaju malo i to po Orlovcu, te većinom drva kupuju od stanovnika okolnih sela.

Opštinske zemlje, utrine, imaju po : Orlovcu, Gaju, pod-Avalom i Malom Zabranu. Na tim mestima imaju i pašu za stoku.

Tip sela.

Selo je razređenog tipa, podeljeno u dva kraja; Gornji i Donji. Deli ih sokak, koji poprečno preseca kosu, na kojoj je selo i jaruga, upravo šira dolinica, u kojoj je stara česma ovog sela. Sokak je širok 10-15 koraka.

Kuće su u krajevima razređene, a sve u blizini sokaka i puteva, koji vode kroz selo, a široki su 10-15 ili 15-20 koraka. Kuće su većinom dalje od ograde, koja je prema sokaku, imaju obično prostrane dvorove i uz njih su često voćnjaci. Rastojanje između njih je kako gde, 40-60 koraka ili više. Zbijenije kuće su mestimično u Donjem Kraju bliže česmi i drugde. Prezimena stanovnika su različita u krajevima sela.

U selu ima oko 180 kuća.

Ime selu.

Priča se, da je selo Resnikom nazvano po česmi, koja je starija od svih stanovnika (porodica) u selu a zvala se Resnik. Gradili su je, vele, Rimljani a po nekima Madžari.

Starine u selu.

Na mestu, gde je danas „zapis“, priča se, da je bila crkva. Tu je i mesto zvano Manastirine. U selu postoji Madžarsko Groblje, koje je u blizini Gornje Male, gde je sada seosko groblje; na njemu nema nikakvih ostataka.

Postanak sela i poreklo stanoništva.

Priča se, da su najstarija porodica u ovom selu:

–Jeličići ili Ćalići, sada Petrovići. Za njih se ne zna odakle su došli. Njihova je prva kuća bila blizi današnje česme, za koju vele, da je starija od sadašnjeg sela i od ovih Petrovića; blizu nje do skora je bio veliki brest. Oko ove česme bile su kuće najstarijih porodica u selu, Jovanjdan.

–Zarkulovići su po starini prvi iza prethodnih. Ova porodica je izumrla (Dača-Damjan).

Za sve ostale porodice se, uglavnom, zna odakle su doseljene:

–Aleksići (Nedeljkovići, Paunovići, Manojlovići i drugi) su poreklom „Kosovci“ odakle su došli pre 120 godina zbog zuluma, Nikoljdan.

–Rnjići*, sada Matići, došli su iz sela Levaja, koje je vele u Užičkom ili Rudničkom okrugu (?). Predak ime je ubio Turčina i ovamo pobegao pre 120 godina, Đurđevdan.

*Njihov predak Ivan bio, vele, „rnja“, tj. imao je rasečena usta, te su po tome njegove pretke nazvali Rnjići.

–Kumrići (Markovići, Miljkovići, Radojčići, Vićentijevići, Jankovići, Radovanovići, Živojinovići i dr.) su poreklom iz Bojkovca (moguće je Boljkovci, Gornji Milanovac, op. Milodan), koji je u okolini Aranđelovca(?), Aranđelovdan.

–Mitrovići ili Ča-Jocini, za njih se ne zna odakle su došli, po pričanju liče na Kosovce, Mitrovdan.

–Milovanovići su došli iz okoline Vranja***.

–Filipovići su iz Levaja. Njihovog pretka Filipa doveo je Ivan Rnja, Nikoljdan.

–Adžići po starom a sada Jeremijići, Marinkovići i dr. Pričaju da im je predak bio Rumun-Vlah, samo se ne zna odakle je. Kada je došao, u selu bio je spahija, koji mu je dao jedan deo zemljišta – „ključ“- koji je on iskrčio, Nikoljdan.

–Radojčići su, po pričanju nekih, iz Boljevaca u Sremu a Bogić V. A. je zabeležio ovo o njima: „A porodica sadašnjijeh Radojčića, vele, da je postala od nekog Madžara, koji je ovde prebjegao iz austrijske vojske, pa se ovđe nastanio sa 5 sinova“***.

–Milićevići po starom a sada Markovići poreklom su, kao i Radojčići, iz istog mesta, Boljevca u Sremu. Aranđelovdan.

–Mitrići ili Prorokovići (Prorok Mitar) po starom a sada Mijajlovići su poreklom iz Atenice-Dragačevo. Njihovog pretka, dedu dovela je majka otuda, pošto se u Resniku preudala u Prorokoviće. Vele da ima 100 godina, kako im je ded došao „ozgo“. Onda je u selu bilo 15-20 kuća i selo je imalo spahiju, koji je davao zemljište doseljenicima. Sada slave Aranđelovdan a slava Prorokovića je Đurđevdan.

–Milenkovići a sada Miljkovići poreklom su iz „Arnautluka“, od kuda im je praded doša, po majci su Kumrići, Jovanjdan.

–Srećkovići a sada Živojinovići, Gajići i dr. Su poreklom „Bošnjaci“, mada su Srećko, Gaja i Mijajlo rođeni u Guberevcu a imaju svoje rodove u Beljini (Kosmajski srez), Trifundan.

–Polugići a sada Trivunovići i Milići su poreklom iz okoline Čačka, Lučindan.

–Šargići su poreklom Sjeničani. Tamo im je ded, Kara-Radovan, bio stočar, pa kada naiđe Turčin na stoku, psi pojure Turčina, ovaj obije psa a Kara-Radovan ubije Turčina i zbog toga pobegne. Potera svu stoku sobom, proda je usput i sa porodicom dođe u Kneževac i tu poče nadničiti kod Turaka. Njegov sin Ilija(ded starcu Jovanu Šargiću, koji ima 84 godine) dođe iz Kneževca u Resnik i oženi se iz porodice Filipovića. Kada je on došao u Resniku je bilo 17 glava vojnika, koji su vojevali a manje kuća; zatekao je sve dosadašnje pomenute porodice. Od tog Ilije vode poreklo svi Šargići***.

–Nikolići (Radivoje) su poreklom iz Karanovca (Kraljeva); došao im praded Rista sa sinom Nikolomzbog siromaštine; tražio bolje i pitomije mesto***.

–Sremčevići ili Marjanovići, Jovanovići i Simići su iz Srema – Boljevaca. Jovan i Živan, čiji je otac bio Sima, dođu u Resnik i nastane se a Stojani Aleksa, koji su bili braća od stričeva ostanu u Beogradu. Imaju rod u Sremčici, Aranđelovdan.

–Mitići su došli u vreme Karađorđa iz Vrbice blizu Aranđelovca, Nikoljdan.

–Anokići po starini, sada Nedeljkovići su poreklom iz Čačanskog okruga, Đurđic.

–Tacići su iz Ostružnice, došli pre 90-100 godina. Njihov deda Tanasije(Taca) gonio je i ubijao Turke u društvu sa Đorđem G. Vojinovićem iz Železnika, Alimpijevdan.

–Đurići („Đuro Bugarin“) su od Leskovca. Njihov je predak došao pre 70 godina kao dunđer i tu se nastanio, Stevanjdan.

–Jankovići (Mladen), predak im pre 60 godina pravio ćumur, pa potom kao mladić služio u selu i tu se oženio, Nikoljdan.

–Joksimovići (Vićentije) vode poreklo od pastorka, koga je majka pre 60 godina dovela iz Žarkova, pošto se preudala u Resniku, Sv. Vrače.

–Ignjatovići su došli pre 50 godina od Prijedora u Bosni ili iz Kostajnice, Nikoljdan.

–Ristići, predak Stevan Moravac došao pre 40 godina iz Loćike, Belićki srez da služi u selu, gde je i ostao, Đurđic.

–Jovanović Marko iz Belog Potoka, došao pre 40 godina, Mratindan.

–Brkljači su iz Like, iz mesta Zrmanje, došli pre 30-40 godina zbog siromaštine, Jovanjdan.

–Bogić Milivoje je iz Stragara. Pre 20 godina služio u selu i potom zaostao kao dovodac, Nikoljdan.

–Bogić Petar („Šojka“) je iz Banata, došao pre 18 godina, zemljoradnik, Đurđevdan.

Novijih doseljenika u Resniku nema mnogo, kao u okolnim selima; Kneževcu, Železniku i dr. Zbog toga, vele, u Resniku ima više domorodaca Šumadinaca no drugih.

Za vreme bežanije 1813. godine svi szu bežali „preko“ i potom se vratili, ali su mnogi tamo i ostali te i danas znaju za svoje srodnike u Zemunu. Surčinu i drugim sremskim mestima.

IZVOR: „Okolina Beograda“ Rista T. Nikolić – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.