Порекло презимена, село Ресник (Раковица, Београд) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ресник, Градска општина Раковица – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРП Порекло становништва села Ресник, Градска општина Раковица – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРП Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ресник (Раковица, Београд)

Порекло презимена, село Ресник (Раковица, Београд)

Порекло становништва села Ресник, Градска општина Раковица – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

Ресник је на једној коси, која се од Авале пружа према северозападу. Куће су по темену косе и по њеним благим странама према Раковичком Потоку и Топчидерској Реци.

Воде и клима.

Воде пију са чесама, из бунара и са извора. Познати су: Сикиљевац, Стублина (у Орловцу), Рибник, Бунар у Пландишту (извор), Ладна Вода, Брестови, Пашин Бунар, Кадијин Бунар и др.

Ово је село ниже у односу на оближња села те се не осећа толика хладноћа као у њима. Од ветрова Савац (запад) доноси кишу, устока је најјача а северац најхладнији.

Земље, паша и шума.

Земље за обрађивање имају око кућа и ван њих, а на местима: Орловцу, под-Авалом, Пашиним Њивама, Кречанама (поглавито луг) Мариним Пурама и др.

Шуме имају мало и то по Орловцу, те већином дрва купују од становника околних села.

Општинске земље, утрине, имају по : Орловцу, Гају, под-Авалом и Малом Забрану. На тим местима имају и пашу за стоку.

Тип села.

Село је разређеног типа, подељено у два краја; Горњи и Доњи. Дели их сокак, који попречно пресеца косу, на којој је село и јаруга, управо шира долиница, у којој је стара чесма овог села. Сокак је широк 10-15 корака.

Куће су у крајевима разређене, а све у близини сокака и путева, који воде кроз село, а широки су 10-15 или 15-20 корака. Куће су већином даље од ограде, која је према сокаку, имају обично простране дворове и уз њих су често воћњаци. Растојање између њих је како где, 40-60 корака или више. Збијеније куће су местимично у Доњем Крају ближе чесми и другде. Презимена становника су различита у крајевима села.

У селу има око 180 кућа.

Име селу.

Прича се, да је село Ресником названо по чесми, која је старија од свих становника (породица) у селу а звала се Ресник. Градили су је, веле, Римљани а по некима Маџари.

Старине у селу.

На месту, где је данас „запис“, прича се, да је била црква. Ту је и место звано Манастирине. У селу постоји Маџарско Гробље, које је у близини Горње Мале, где је сада сеоско гробље; на њему нема никаквих остатака.

 

Постанак села и порекло станоништва.

Прича се, да су најстарија породица у овом селу:

Јеличићи или Ћалићи, сада Петровићи. За њих се не зна одакле су дошли. Њихова је прва кућа била близи данашње чесме, за коју веле, да је старија од садашњег села и од ових Петровића; близу ње до скора је био велики брест. Око ове чесме биле су куће најстаријих породица у селу, Јовањдан.

Заркуловићи су по старини први иза претходних. Ова породица је изумрла (Дача-Дамјан).

За све остале породице се, углавном, зна одакле су досељене:

Алексићи (Недељковићи, Пауновићи, Манојловићи и други) су пореклом „Косовци“ одакле су дошли пре 120 година због зулума, Никољдан.

Рњићи*, сада Матићи, дошли су из села Леваја, које је веле у Ужичком или Рудничком округу (?). Предак име је убио Турчина и овамо побегао пре 120 година, Ђурђевдан.

*Њихов предак Иван био, веле, „рња“, тј. имао је расечена уста, те су по томе његове претке назвали Рњићи.

Кумрићи (Марковићи, Миљковићи, Радојчићи, Вићентијевићи, Јанковићи, Радовановићи, Живојиновићи и др.) су пореклом из Бојковца (могуће је Бољковци, Горњи Милановац, оп. Милодан), који је у околини Аранђеловца(?), Аранђеловдан.

Митровићи или Ча-Јоцини, за њих се не зна одакле су дошли, по причању личе на Косовце, Митровдан.

Миловановићи су дошли из околине Врања***.

Филиповићи су из Леваја. Њиховог претка Филипа довео је Иван Рња, Никољдан.

Аџићи по старом а сада Јеремијићи, Маринковићи и др. Причају да им је предак био Румун-Влах, само се не зна одакле је. Када је дошао, у селу био је спахија, који му је дао један део земљишта – „кључ“- који је он искрчио, Никољдан.

Радојчићи су, по причању неких, из Бољеваца у Срему а Богић В. А. је забележио ово о њима: „А породица садашњијех Радојчића, веле, да је постала од неког Маџара, који је овде пребјегао из аустријске војске, па се овђе настанио са 5 синова“***.

Милићевићи по старом а сада Марковићи пореклом су, као и Радојчићи, из истог места, Бољевца у Срему. Аранђеловдан.

Митрићи или Пророковићи (Пророк Митар) по старом а сада Мијајловићи су пореклом из Атенице-Драгачево. Њиховог претка, деду довела је мајка отуда, пошто се у Реснику преудала у Пророковиће. Веле да има 100 година, како им је дед дошао „озго“. Онда је у селу било 15-20 кућа и село је имало спахију, који је давао земљиште досељеницима. Сада славе Аранђеловдан а слава Пророковића је Ђурђевдан.

Миленковићи а сада Миљковићи пореклом су из „Арнаутлука“, од куда им је прадед доша, по мајци су Кумрићи, Јовањдан.

Срећковићи а сада Живојиновићи, Гајићи и др. Су пореклом „Бошњаци“, мада су Срећко, Гаја и Мијајло рођени у Губеревцу а имају своје родове у Бељини (Космајски срез), Трифундан.

Полугићи а сада Тривуновићи и Милићи су пореклом из околине Чачка, Лучиндан.

Шаргићи су пореклом Сјеничани. Тамо им је дед, Кара-Радован, био сточар, па када наиђе Турчин на стоку, пси појуре Турчина, овај обије пса а Кара-Радован убије Турчина и због тога побегне. Потера сву стоку собом, прода је успут и са породицом дође у Кнежевац и ту поче надничити код Турака. Његов син Илија (дед старцу Јовану Шаргићу, који има 84 године) дође из Кнежевца у Ресник и ожени се из породице Филиповића. Када је он дошао у Реснику је било 17 глава војника, који су војевали а мање кућа; затекао је све досадашње поменуте породице. Од тог Илије воде порекло сви Шаргићи***.

Николићи (Радивоје) су пореклом из Карановца (Краљева); дошао им прадед Риста са сином Николом због сиромаштине; тражио боље и питомије место***.

Сремчевићи или Марјановићи, Јовановићи и Симићи су из Срема – Бољеваца. Јован и Живан, чији је отац био Сима, дођу у Ресник и настане се а Стојан и Алекса, који су били браћа од стричева остану у Београду. Имају род у Сремчици, Аранђеловдан.

Митићи су дошли у време Карађорђа из Врбице близу Аранђеловца, Никољдан.

Анокићи по старини, сада Недељковићи су пореклом из Чачанског округа, Ђурђиц.

Тацићи су из Остружнице, дошли пре 90-100 година. Њихов деда Танасије (Таца) гонио је и убијао Турке у друштву са Ђорђем Г. Војиновићем из Железника, Алимпијевдан.

Ђурићи („Ђуро Бугарин“) су од Лесковца. Њихов је предак дошао пре 70 година као дунђер и ту се настанио, Стевањдан.

Јанковићи (Младен), предак им пре 60 година правио ћумур, па потом као младић служио у селу и ту се оженио, Никољдан.

Јоксимовићи (Вићентије) воде порекло од пасторка, кога је мајка пре 60 година довела из Жаркова, пошто се преудала у Реснику, Св. Враче.

Игњатовићи су дошли пре 50 година од Приједора у Босни или из Костајнице, Никољдан.

Ристићи, предак Стеван Моравац дошао пре 40 година из Лоћике, Белићки срез да служи у селу, где је и остао, Ђурђиц.

Јовановић Марко из Белог Потока, дошао пре 40 година, Мратиндан.

Бркљачи су из Лике, из места Зрмање, дошли пре 30-40 година због сиромаштине, Јовањдан.

Богић Миливоје је из Страгара. Пре 20 година служио у селу и потом заостао као доводац, Никољдан.

Богић Петар („Шојка“) је из Баната, дошао пре 18 година, земљорадник, Ђурђевдан.

Новијих досељеника у Реснику нема много, као у околним селима; Кнежевцу, Железнику и др. Због тога, веле, у Реснику има више домородаца Шумадинаца но других.

За време бежаније 1813. године сви сзу бежали „преко“ и потом се вратили, али су многи тамо и остали те и данас знају за своје сроднике у Земуну. Сурчину и другим сремским местима.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (5)

  • Kristina

    Manojlovici vode poreklo iz Dalmacije, a ne sa Kosova.

    Одговори
  • Mihajlo

    Ćalićii su dosli iz Crne Gore, Sadasnji Petrovici, i slave slavu Sveti Jovan. Da li su bili prvi u selu ne znam, ali ja poticem od njih. i ne bih rekao da se moze poistovetiti Jelacic sa Calic kako pise u ovom tekstu. Ako neko ima neku informaciju o Ćalićima iz Crne Gore neka pise.

    Naime početkom 19tog veka je došao Petar Ćalić sa sinovima Jovanom i Ivanom. Danas u Resniku ima naslednika i jednog i drugog. Moji su od Jovana. To je bio moj Kurdjel ako se ne varam. Od Petra Ćalića smo postali Petrovići, a on je sa sinovima navodno pobegao iz Crne Gore jer je ubio nekog Tučina, bar su tako meni rekli stariji.Takođe ovaj Petar je imao još sinova ali su ti drugi otišli za Kruševac, do pre par desetina godina su se porodice posećivale. Ja sada nemam pojma o njima ništa. Ako se ovi Kruševljani prepoznaju u priči nek se jave 🙂

    Одговори
  • Atina Arsic

    Arsić porodica se naselila u Resnik 1965, sa Kosova, iz sela Boljevce, opstina Kosovska Kamenica. Prvi Arsic Čedomir, koji sa suprugom Zivkom ima petoro dece, i oni svoje porodice. Naseljeni su blizu pruznog prelaza, u kotlini blizu reke Topciderke.

    Одговори
  • Atina Arsic

    Meni bi znacilo da znam koji su to Jelicici bili u Resniku, posto je moje devojacko prezime Jelicic. Jednom prilikom sam u kartoteci doma zdravlja naisla na to prezime trazeci svoj karton. Licno za ovih dvadesetpet godina koliko zivim ovde, nikad nikog sa tim prezimenom nisam upoznala.

    Одговори
  • nebojša

    Šta je sa prezimenom Milojević iz Resnika

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top