Порекло презимена, насеље Жарково (Чукарица, Београд) Reviewed by Momizat on . [caption id="attachment_43870" align="alignright" width="450"] Стара школа у Жаркову[/caption] Порекло становништва насеља Жарково, Градска општина Чукарица – Г [caption id="attachment_43870" align="alignright" width="450"] Стара школа у Жаркову[/caption] Порекло становништва насеља Жарково, Градска општина Чукарица – Г Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, насеље Жарково (Чукарица, Београд)

Порекло презимена, насеље Жарково (Чукарица, Београд)

Стара школа у Жаркову

Стара школа у Жаркову

Порекло становништва насеља Жарково, Градска општина Чукарица – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај насеља.

Ово насеље је на заравњеној пљошти, која се поступно спушта према равници Макишу, а са обе стране јаруге Провалије, чији поток тече у Макиш. Од Београда је удаљено 7 километара.

Воде.

Река Сава само при надоласку, када прелије насип, који иде кроз Макиш, плави ливаде сеоске.

У средини јаруге има два извора (чесме), са којих пију воду готово пола становника овог села. Један је извор, звани Провалија, при свршетку истоимене јаруге у Макишу; служи за пиће а њима наводњавају и баште, којих има при крају јаруге. Близу села је доста јак извор Репиште, чија се вода употребљава за пиће и наводњавање башти, којих ту има доста. Вода је у тим изворима доста јака. У селу има и бунара, око 10, али се вода пије само из четири. Изван села има још неколико познатих извора: Жењиковац је на четврт сата хода од села, а поред лазаревачког друма, појавио се пре 4 године и био врло јак извор али је трајао свега три месеца, а сада му се готово и не зна место. Бела Вода је 10 минута далеко од села, а поред лазаревачког друма. Некада је вода у том извору била доста јака, да се са даљине око 5 километара чуло како вода тече; али је нестанком шуме умногоме опала, мада је и даље јак и служи за пиће и заливање башти. Бунарић је пред механом на друму лазаревачком. Тај извор име везе са извором Провалијом. Кад се у Провалији затвори једна рупа, онда Бунарић ослаби. Змајевац је на западној страни села, далеко 10 минута хода. Вода је у том извору најбоља, те се и један део становништва, коме је ближи извор Провалија, служи водом са овог извора. Око села има још десетак изворчића, који се повремено јављају. Од њих је најачи Пејчина Вода, на пола сата хода према Београду.

Земља, паша и шума.

Становници имају доста земље за обрађивање, а подељена је у два потеса, један на јужној а други на северној страни, један засејан кукурузом а други пшеницом и то се сваке године редовно мења. Највише место се зове Баново Брдо у северном и Петлово Брдо на јужној страни села.

Пашњака има доста: Алуге – су на југоисточној страни села, Једен – на северозападној у Макишу. Сви пашњаци су општинска својина.

Шуме има мало и то; на источној страни села је млада храстова шума а на јужној је стара, такође, храстова али је ретка. Земље за обрађивање је доста родна. Јеној породици, да умерено живи, потребно је 5-6 хектара земље и да има заједничке паше, као данас.

Тип насеља.

Жарково спада у ред села збијеног типа. Куће су дуж главног пута, који кроз село води, као и поред сокака, који на пут – главну улицу – излазе. Најближе су куће 4-5 метара а најудаљеније 50-100 метара. У близини су куће међусобно издељених задругара, који су од појединих зграда у двору (например штале) начинили кућу. Разређеније су куће на ободима насеља.

Село има заселак Чукарицу, далеко од села, идући Београду, за 45 минута хода. Од пре неколико година почела се нагло ширити и сада изгледа као варошица; у њој има око 400 становника, већином радника. У Жаркову има око 260 кућа, а на Чукарици око 30 кућа.

Станови – трла.

Само њих неколико (4-5) имају ван кућа на општинској утрини станове, у којима држе стоку. Код стоке је обично слуга, а млеко доносе кућама.

Име насељу.

Жарково је названо по некоме Жарку, јер се раније помиње као Жарково Село. Прича се да је Чукарица названа по некоме Стојку Чукару, који је био из Београда и ту дуже времена држао механу.

Старине у насељу.

Ван села постоје два Селишта у репишкој јарузи, једно са једне а друго са друге стране јаруге. Ту је било село Репиште. Више Беле Воде има трагова зидина, одакле су сељаци вадили, веле, римску циглу. Ту су налазили и златне новце. Изгледа, као да је ту била каква варош.

 

Порекло становништва.

У овом селу-насељу има неколико старих породица – старинаца – за чије се порекло не зна. То су:

Одабашићи*, а по староме Кнежевићи, Лазаревдан.

*Један од њихових предака био је весељак и забављао Турке. Кад бо огрнуо „бињиш“, личио је на Турчина Одабашу, који је био механџија у селу. Због тога је назван Одабаша, а потомци Одабашићи.

Старчевићи, Лучиндан.

Милошевићи-Животићи; Мишићи су дошли, веле, из збегова, Никољдан.

Митровићи Благоје и Милан – Мицко, Никољдан.

Чедићи***.

За остале породице се зна одкуда су досељене:

Јанкарићи – „Ере“, дошли „одозго“, од Ужица, Ђурђевдан.

Јоксимовићи – „Арнаути“ су из данашње Старе Србије, северозападно од Косова. По својој физиономији личе да су отуда, што и мештани запажају, Св. Врачи.

Танасковићи – „Арнаути“ су од Бијелог Поља. Св. Врачи.

Милинковићи – „Арнаути“ су од Бијелог Поља, Јовањдан.

Спасеновићи су од Тетова, Никољдан.

Ђорђевићи су од Јавора, Ђурђевдан.

Пантићи су „из прека“, Ђурђевдан.

Божићи су из Лике – Хрватске, Никољдан.

Влајићи су „из прека“, Петровдан.

Настићи су „из прека“, Никољдан.

Влајићи други (Коста, Милош, Ђорђе и Павле) су из Шумадије, Ђурђевдан.

Пантелићи су из Земуна, Јовањдан.

Голубовићи су из Врања, предак им радио у селу па се ту, пре 70 година, окућио, Никољдан.

Огњановићи су из Македоније, од Кичева, Никољдан.

Младеновићи или Чупићи су од Ниша, предак био слуга у селу, Никољдан.

Тодоровићи су од Тетова, Јовањдан.

Савковићи су из Крушедола, Лазаревдан.

Ивезићи (механције) су од Нове Вароши, Никољдан.

Ћирићи су из југоисточних крајева, јер су им преци у говору „заносили као на бугарски“, Стевањдан.

Тако и:

Крстићи – „Бугари“, преци им носили шубаре, а по физиономији личе, да су из југоисточних српских крајева, мада се не опажа она округлина лица као код осталих, Аранђеловдан.

Николићи – „Бугари“, Никољдан.

Алексићи – „Бугари“, Никољдан.

Крстићи, нису исти као претходни, Никољдан.

Крстић Стеван, Никољдан.

Вељковићи -„Бугари“ су од Соко Бање, Никољдан.

Калмар Ђорђе је из Мађарске, пореклом Мађар, синови почели да славе Стевањдан.

Васиљевић Никола је из Бељине, Ђурђевдан.

Тодоровић Јован је из Лике – Хрватска***.

Тодоровић Јован је из Босне***.

Јовановић Милан је из Жупањца, Јовањдан.

Стојановић Трајко је из Старе Србије, Ђурђиц.

Стојановић Бошко је из Охрида – Македонија, Алимпијевдан.

Миловановић Михајло је од Крушевца или Јагодине, Аранђеловдан.

Радићи су из Трна у Бугарској, Аранђеловдан.

Марковић Никола – „Рват“ из Лике, Никољдан.

Бањалићи су из Старе Србије, Ђурђиц.

Маричић (Михајло) је из југоисточне Србије, Никољдан.

Провиђел Јован је из Пријепоља, Ђурђевдан.

Петровићи су из Земуна***.

Петровићи други су „из прека“ (из Патровчића), Ђурђевдан.

Павловићи (Ђока и Мита) су из Белегиша у Срему, Стевањдан.

Селачки Урош је из Баранде код Панчева, када се доселио носио је дугу косу а на оделу велика округла дугмета, Јовањдан.

Савићи су из југоисточних српских крајева, предак има говорио „као на бугарски“, Ђурђевдан.

Павловићи (Љубисав, Јован и Миливоје), предак Петар Швапче“ дошао из Железника у ово село као доводац, старином су „из прека“: Поред надимка „Швапче“, да је старином „из прека“ мисле и због тога што је свирао гајде, а то је, веле, нарочита одлика Срба из Војводине, Лучиндан.

Томић Аксентије је „из прека“, Стевањдан.

Димић Пера је из Старе Србије или Македоније, Митровдан.

Стошић Пера, исто као и претходни, Никољдан.

Савић Лаза, исто као и претходни, Никољдан.

Петковић Андрија је из Блатова код Пирота, Аранђеловдан.

Ружић Стеван је „из прека“, Ђурђеван.

Петровић Стојан је из Водичева код Новога у Босни, одрастао у Румовцима у Кнеж-Пољу, овде дошао пре 44 године, Пантелијевдан.

Јелисавац Милан је из Малог Водичева код Новога -Босна, Јовањдан.

Петровић Иван је из Слабиње у Крајини-Босна, Јовањдан.

Арсеновић Светозар је „из прека“, Ђурђевдан.

Гајић Живан је из Белегиша у Срему, Аранђеловдан.

Остојић Паја је из источне Србије, неки веле да је од Јанкарића, Аранђеловдан.

Петровић Милан је из Старе Србије, Св. Петка.

Симадиновић Сава је из Старе Србије***.

Младеновић Јован је из југоисточних крајева Србије, радио као дунђер, Никољдан.

 

***не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top