Порекло презимена, село Дедина Бара (Грделица, Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села  Дедина Бара  код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога Порекло становништва села  Дедина Бара  код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Дедина Бара (Грделица, Лесковац)

Порекло презимена, село Дедина Бара (Грделица, Лесковац)

Порекло становништва села  Дедина Бара  код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 

Настанак села и порекло становништва:

Село Дедина Бара  је насељено место града Лесковца у јабланичком округу. Према попису из 2002. године било је 802 становника (према попису из 1991. било је 809 становника); док у 2011.годину живи 802 становника у село. У 1948. години  у село је било 631 становника.

Село Дедина Бара лежи на надморској висини од 639 метара,  у близини варошице Грделице, са њене југоисточне стране. Највећи део кућа налази се на просторном високом земљишру од запада према истоку.Околна села су: Ковачева Бара, Виље Коло, Бојишина и др.

Дедина Бара је издужена од запада према истоку. У том правцу она је дуга 8 километара. Средина насеља се налази у махали Вучинци на месту званом Брање.

Дедина Бара основана је у  оно доба  када су основана  и околна насеља. То је вероватно било у другој половини XVIII века.

Суседна села и  највероватније и сама Дедина Бара  по  пореклу становништва су из околине Сјенице.

Првих до 7 кућа  овог села налазиле су се у данашњој махали Старо Село. Касније су становници из Старог Села прелазили  у друге делове атара и тамо основали нове махале. То се, на пример, сигурно зна за становнике рода Вучковића и друге.

Стара сеоска слава је Ђурђевдан. Касније „као заветина“(преслава) због „градобије“, почео се славити и Спасовдан.(1964.г.)

На Ђурђевдан долазило је велики број гостију. Тада се у Дединој Бари у првој половини 20. века била образовала два сабора око сеоских крстова. Крстови се налазе код Горњег и Доњег Гробља.

Становници се махом снабдевају водом са извора и кладенаца. Познати извори избијају на местима: Раскрсје, Котлина, Бачкало итд. Од првог извора Дединобарска Речица, десна притока Јужне Мораве.

* * *

Старине и прошлост:

У садашњој Вучинској Махали  једно место се зове Црквиште.  Остатака од старина нема.  Неки сељаци наводе да је на Црквишту постојала црква “кад су овде били Латини”.(1964.г.)

Занимљиво је поменути да су садашњи сеоски гробови (Махала Јасен) до скоро постојала и два гробља. Њих су сељаци звали “латинским”. (1964.г.)

Становници дедине Баре раније су имали једно гробље у махали Јасен. То се гробље одржава и сад (зове се Горње Гробље).

Од 1912.године основано је и друго гробље у нижој махали Бари (“доње гробље”). У њему се сахрањују становници из четири махале (Бара, Вучинци, Средњи Део, Брођанци), и из варошице Грделице.

У селу Дедина Бара нема цркве. За верске потребе становници раније су посећивали цркву у Козару. Сада посећују цркву у Грделици.

У време Првог српског устанка  у Лесковцу је погубљен кнез Стојан, то је утицало да се велики број Лесковчана придружи Карађорђевим устаницима, на челу устаника из лесковачког краја био је Стојанов син Момир Стојановић, војвода Илија Петровић-Стреља, Никола Мандрда, Сава Дедобарски, Цветко Врановачки, Петар Џида и др.

Устанак у лесковачком крају је угушен, а лесковачки Шевсудин Абди-паша је у Лесковцу погубио три стотине а у околини неколико хиљада устаника.

 За време Првог српског устанка 1809. године овде су устаници претрпели пораз од турске војске у коме је погинуо Сава Дедобарац.

То је омогућило продор Турака ка Нишу и довело до коначне пропасти устанка.

 Сава Дедобарац је био вођа устаника у Првом српском устанку у околини Грделице. Име је добио по селу Дедина Бара у коме је погинуо у одбрани од Турака 1809. године. 

* * *

Порекло родова по махалама:

Како се говори у народу, сви  српски  родови Дедине Баре потичу од предака који су досељени. (1964.г.)

Махала Бара:

Род  Б а р ц и (15к)- слава Св. Никола, место старине се не зна;

Махала Вучинци:

–  Род В у ч к о в и ћ и (10к)- слава Св. Никола. Вучковићи су некада имали куће у дервену (кланцу грделичке клисуре) крај  Јужне Мораве;

Род Ц в е т к о в и ћ и (3к)- слава Св. Ђорђе-св. Алимпије. За Цветковиће се говори, да потичу од “призетка” досељеног из Велике Сејанице. Тамо је припадао роду Бежанци;

Махала Средњи Део:

Родови  С т а ј к о в ц и (5к) и М и л о ш е в и ћ и (3к)- слава Свети Сава. Раније су чинили један род. Од њиховог рода су и С о к о л о в ц и сада насељени у мајали Јасен. Место старине се не зна;

Махала Брођани:

– Родови: З д р а в к о в с к и (8к), П е ш и ћ и (3к)- слава Св. Аранђел. Раније су чинили један род. Досељени су из село Брод (Црна Трава);

Махала Голи Рид:

Родови:  И в к о в и ћ и (5к) и К а н т а л е ј ц и  или Ц а к и ћ е в и (1к) – слава Ђурђевдан, потичу од истог претка;

Родови: З д р а в к о в и ћ и (2к), И л и ћ и (1к) и К о с т а д и н ц и (1к)- слава Св. Јован. Потичу од истог претка као и род Ј у р к о в ц и  који се налазе у махали Старо Село;

Махала Јасен:

Род С о к о л о в ц и (3к)-слава Свети Сава;

Родови: М е ч к о д о л ц и (3к) и Т о б а ц и (4к) – слава Св. Никола. Торбарци потичу од претка Деда Стојана, који је имао надимак “Торбар”;

Махала Старо Село:

Род С т о ј и л о в и (5к)-слава Св. Никола;

Род Ј у р к о в ц и (3к)-слава Св. Јован;

Родови:  М и л о в а н о в и ћ и (6к), М л а д е н о в и ћ и или С а р д е (2к) и П е ј ш а ц и (3к)-слава Св. Арханђел. Младеновићи су грана рода Срарадинци у селу Тупаловце.

*

Исељеници(1964.г.):

– Доста становника из Дедине Баре прешло је у суседну Грделицу. Ти исељеници су Маринковци (8к), Јовићи (7к), Мишићи (7к), Каралејеви (3к), Маринковићи (3к), Костићи (3к),  Величковићи (1к), Стојковићи (1к), Анђелковићи (1к) и Илићи (1к).

Родови Ђокићи (6к) и Радинци (8к) иселили су се у Малу Копашницу. Род Милосављевићи (1к) иселили су се у Сушевље (Хан).

После Првог светског рата(1918) су се из Дедине Баре иселила 5-6 домаћинства у селима: Миланово и Косанчић у околини Лесковца. Онда после Другог светског рата(1945) су се иселили у Лесковац (2к) и Панчево (1к).

* * *

Топоними (називи места):

– Чука, Брањче, Голи Рид, Цер, Јасен, Белуће, Трештена, Крушка, Петлов Рид, Црквиште, Раскрсје, Котлина, Бачкалово, Мечкин Дел, Бара, Вучинци, Средњи Део, Брођанци, Старо Село…

* * *

ВЛАСОТИНАЧКИ СРЕЗ:

Бивши власотиначки срез био је шири него садашња територија општине Власотинце. Обухватао је део Лужнице, Црну Траву, Грделицу и још неколицину поморавских села.

Власотиначки срез је до 1880 године припадао Лесковачком округу. Од 1880. године припадао Нишком округу, од 1890. године Пиротском округу, а потом Врањском округу.

Врањском округу припадали су следећи  срезови: Лесковачки, Власотиначки, Јабланички, Босилеградски, Масурички, Пољанички и Пчињски.

Власотиначком срезу припадале следеће општине са селима и њиховим засеоцима:

Бродска (Брод),

– Власотиначка (Власотинце, Брезовица), Грделичка (Грделица, Тупановци, Козаре, велика Сејаница, Мала Сејаница, Дедина Бара, Бојшина, Палојци,  Лични Дол, Крпејци),

Горњо орашачка (Горњи Орах са засеоцима: Јаковљеве, Лукачеве, Крстићеве, Раићеве, Алексине, Ћуово, јездине, Пржојне и Врело),

Дарковачка (Дарковци, Дарковце) за засеоцима: Ливађанска, Ристина, Рженачка, Антуновска, Златановска, Миличева),

Дадиначка ( Дадинци(Дадинце), Јастребац, Градиште, Ковачева Бара и Лопушња са засеоцима: Самаранија (Самарница), Равна Гора, Острц, Страшковац

Дејанска (Дејан са засеоцима Леуново(Ленове), Златићеве (Златићево), Ђорђине, Манкишеве (Манкићево и Борин До са засеоцима:Било и Џакмоново),

Добровишка (Добровиш, Лесковица, Страњево),

Добро Пољска ( (Добро Поље са засеоцима: Црквена, Крстићеве, Бистрица, Јаворје, Козило),

– Каланска ( кална, Градско, Јабуковик, Преслап),

Каланска (Кална, Градско, Јабуковик, Преслап),

Конопничка ( Конопница, Батуловце, Стајковци (Стајковце), Рајно Поље),

Крушевачка (Крушевица, Равни дел, Црна Бара, Бољаре, Црнатово),

Орашачка (Орашје, Кукавица, Ладовица, Добротин, Прилепац, Гложане),

Предејанска (Предејане, Бричевље, Сушевље, Кораћевац, Гузевље),

Равно Дубравска ( Равна Дубрава, Комарица),

Рупљанска (Рупље са засеоцима: Острозуб, Јасинци, Рајчетине, Рајчетине, Дурсинци, Павличане, Панар, Бајинци, Млачиште, Црвени Брег,; и Ново Село да засеоцима: Завишиће, Лескова падина, Рашићевци, Поречане, Бучје),

Свођанска ( Свође),

Тегошничка (Гаре са засеоцима: Горње Гаре, Доње Гаре и Криви Дел),

Шишавачка ( Шишава, Липовица, Ломница, Средор, Скрапеж, Гуњетина),

Црнотравска (Црна трава са засеоцима: Обрадовци???, Бабишеве, Црквеновци, Степановци, Лазарићеве, вељковци, Јовановци, Проголовци, Доња Козарница, Чука, Попадинци, Голушевци, Горњи Славковци, Тодоровци, Поповићеве, Ивићеве).

*

Пре Другог светског рата у једном времену је и село Боњинце (Заплање-лужнички крај) припадао власотиначком срезу.

После Другог светског рата(1945.г) укидају се срезови, а општине које су биле формиране од сеоских територија су укинуте, а тако су градови: Власотинце и Црна Трава постале општине са територијом околних села, која су административно припојена као географска целина атарима ових општина.

Интересантно је да је Грделица и  Предејане са околним селима припало лесковачкој општини, а и нека села су „променила“ административно територије у заплање и око Грделице, Црне Траве и Власотинца.

Овај административно-географски опис је потребан ради  „пресељавања“ становништа из једног краја на други у оквиру овог планинског комплекса, јер се  приликом насељањвања у 18, 19 и 20 века становништво у потрагом за бољим пашњацима са целокупним породицама-као сточари, врло брзо налазили и „освајали“ територије на планинским пашњацима овг дела Јужне Србије.

Потреба је да се на једно место у оквиру истраживања порекла становништва има лао једна целина свих ових села: Власотинца, Црне траве, Грделице и Предејана и дела лужнице; јер је у времену под Турцима много њих због освете „прелазио“ са једне на другу територију. Тако ће постојати могућност вда се поједини родови нађу у некада заборављеним и уадљеним селима овог дела Повласиња и Грделичке клисуре.

* *

НАПОМЕНА:

Овде  је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништва; доке се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Јован Ф. Трифуноски:- “ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА”, 1964. године

[2] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Дедина_Бара ;

[3] Мирослав Б Младеновић Мирац:-“Села у власотиначком крају” (1970-2013.г), Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

27. новембар 2013. године Власотинце, Република Србија


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top