Порекло презимена, село Бојишина (Грделица, Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села  Бојишина код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и ис Порекло становништва села  Бојишина код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и ис Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бојишина (Грделица, Лесковац)

Порекло презимена, село Бојишина (Грделица, Лесковац)

Порекло становништва села  Бојишина код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 

Настанак села  и порекло становништва

Село Бојишина је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Дминистративно припада општини Лесковац од 1965. године-до те године је припадало општини Грделици, која је као варошица и општинско место укинута и припојена као насеље лесковачкој општини.

Према попису из 2002. године било је 245 становника (према попису из 1991. било је 267 становника).  Ово насеље је потпуности   насељено Србима (према попису из 2002.г).

У последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Интересантно је да је у попису 1948. године било 337 становника. Највише их је било у попису из 1961. године је било 393 становника. После тога миграција становништва са села је учинила такву суморну слику становништва у селима југа Србије.

То је мање планинско село у грделичкој клисури  десно од Ј. Мораве. Лежи између насеља  Дедине Баре са СЗ и Боћевице са ЈИ.

Село Бојишина је насеље разбијеног типа. Поједине махале, почев од Ј. Мораве, зову се: Калајџици (10к), Копитарци (3к), Цветковци (7к), Ивковци (10к), Стаменковци (4к), Божичани (12к) и Бојанинци (10к). Укупно село има 56 домова (1958.г.).

Бојишина је релаативно младо село основано од досељеника крајем  XVIII  или почетком  XIX  века. До Другог светског рата (1941) Бојишина и суседна Боћевица биле су једно насеље. То насеље звало се Бојишина, док се Боћевица водила као њена махала.

Бојишина раније је имала две махале: Дервен поред Ј. Мораве у западном делу села и Кошара на планинском земљишту у источном крају села.

Дервен (кланац) сада се рачуна као део варошице Грделице. У њему има 19 кућа са следећим раније бојишинским родовима: Тасићи (4), Младеновићи (2), Стојковићи (2), Јовићи I (4), Јовићи II (2), Ђекићи (3) и Пешићи (2).

Махала Кошара имала је 4 куће од рода Јовић I. Оне су пре неколико година се спустиле у поменути део звани Дервен.(1960).

Сеоске славе су:  Спасовдан и Бели Петак (први петак после Духова). Уствари Бели Петак је преслава „заричана“ 1910.г., јер је тада много „убио град“. У овом селу више је гостију 60.г. 20. века било на дан белох петк, пошто Спасовдан славе и нека друга  околна села.

Становници се водом снабдевају из неколико мањих кладенаца.

* * *

Старине и прошлост:

Потес Доброво Село лежи у горњем високом делу данашње Бојишине близу места Петлов Рид. Ту је некада било неко насеље. Сељаци су на том месту  изоравали: цигле, цреп и друго нешто.

Сељаци су причали да су те цигле „квадратасте“ са странама дугим око 30 сантиметара, дебљине цигала око 10 сантиметара.

На потесу Рамниште, до данашње махале Бојаниинци, говори се, да је постојало неко старо гробље. Сада је тамо њива сељака Велимира Николића. Он је говорио, да је у њиви изоравао „дугачке гробове“,  пошто су „неки пут људи били високи“ (1960.г.).

У поменутом рату између данашње Бојишине и Боћевице водила је окупациона српско-бугарска граница.

Бојишина је лежала на територији Србије, а Боћевица на теритоији окупираној од Бугара. Онда су се почеле рачунати као посебна села. Иначе атар села са њивама, пашом и шумом остао је заједнички.

Бојишина има посебно гробље. Налази се близу места Кошара. Тамо је и сеоски крст. О празницима сељаци посећују цркву у Грделици.

* * *

Порекло родова (1960.г.):

Данашње становништво Бојишине потиче од предака који су досељени.

Родови су:

–  Род  Б о ж и ч а н и (10к)-слава Св. Никола, пореклом су из Божице у Босиљеградском Крајишту. Оснивач рода звао се Пеша. Из Божице иселила су се три брата: Пеша је дошао у Бојишине, Јован се населио у Кораћевац (сада од њега потичу Милосављевићи), а Филип се населио се у ново село ( један род Филиповића се одселио у Лопушњу);

–  Род  И в к о в ц и (10к)-слава Митровдан, досељени су из неког насеља „испод Ниша“. Имају огранак у суседно село Боћевици (Ћелинци, Станковци);

Род Б о ј а н и н ц и (10к)-слава Св. Никола, чукундеда им је дошао из села Грабовнице близу Лесковца;

Род  К а л а ј џ и ц и (10к)- слава Св. Јован, потичу од претка који је био калаџија;

Род  Ц в е т к о в ц и (5к)- слава св. Арханђео, пореклом из неког села са Копаоника код Куршумлије. Један брат се доселио у Бојишину а други у Бистрицу. Од претка у Бистрици потиче род Пешинци у том селу род Коњари у Ораховцу;

Род  С т а ј к о в ц и (4к)-слава св.Арханђео, живе 2 куће у махалу Копитарци и у махалу Цветковци. Досељени из Копитараца близу Џепа;

Род  С т а м е н к о в и ћ и-крсна слава св. Никола, грана су од рода Станкови и живе у Копитарској махали;

–  Род  С т а м е н к о в ц и (4к)-слава св. Никола, грана од Стојкови;

– Род  С т е в а н о в и ћ и (2к)-слава св. Арханђео, живе у Божичкој махали. После њих се нико није доселио.

Исељеници: Вукићи 81к)-иселили се у Грделицу. Станојевићи (1к), Божичани (1к), Ђелинци (7к), и Стаменковци (2к) иселили се у Боћевицу.

Од рода Бојанинци исељена су 3 домаћинства: Матејчи (Куманово), Г. Бријање (Пуста Река) и Стубла (Пуста Река). Од Стајковци су исељени у: Лесковац, Зрењанин и Г.Бријање (Пуста Река).

* * *

Топоними (називи места-топографски називи):

Стрмац, Цер, Залучак, Купињак, Средњи Рид, Касапски Трап,  Црни Пањ, Страшка Падина, Јабланска  Долина,  Големи Камен, Орашје, Сикиљевац, Страљње, Високи Рид, Доброво Село, Рамниште, Бојишине…

* * *

ВЛАСОТИНАЧКИ СРЕЗ:

Бивши власотиначки срез био је шири него садашња територија општине Власотинце. Обухватао је део Лужнице, Црну Траву, Грделицу и још неколицину поморавских села.

Власотиначки срез је до 1880 године припадао Лесковачком округу. Од 1880. године припадао Нишком округу, од 1890. године Пиротском округу, а потом Врањском округу.

Врањском округу припадали су следећи  срезови: Лесковачки, Власотиначки, Јабланички, Босилеградски, Масурички, Пољанички и Пчињски.

Власотиначком срезу припадале следеће општине са селима и њиховим засеоцима:

Бродска (Брод),

– Власотиначка (Власотинце, Брезовица), Грделичка (Грделица, Тупановци, Козаре, велика Сејаница, Мала Сејаница, Дедина Бара, Бојшина, Палојци,  Лични Дол, Крпејци),

Горњо орашачка (Горњи Орах са засеоцима: Јаковљеве, Лукачеве, Крстићеве, Раићеве, Алексине, Ћуово, јездине, Пржојне и Врело),

Дарковачка (Дарковци (Дарковце) за засеоцима: Ливађанска, Ристина, Рженачка, Антуновска, Златановска, Миличева),

Дадиначка ( Дадинци(Дадинце), Јастребац, Градиште, Ковачева Бара и Лопушња са засеоцима: Самаранија (Самарница), Равна Гора, Острц, Страшковац

Дејанска (Дејан са засеоцима Леуново(Ленове), Златићеве (Златићево), Ђорђине, Манкишеве (Манкићево и Борин До са засеоцима:Било и Џакмоново),

Добровишка (Добровиш, Лесковица, Страњево),

Добро Пољска ( (Добро Поље са засеоцима: Црквена, Крстићеве, Бистрица, Јаворје, Козило),

– Каланска ( Кална, Градско, Јабуковик, Преслап),

Конопничка ( Конопница, Батуловце, Стајковци (Стајковце), Рајно Поље),

Крушевачка (Крушевица, Равни дел, Црна Бара, Бољаре, Црнатово),

Орашачка (Орашје, Кукавица, Ладовица, Добротин, Прилепац, Гложане),

Предејанска (Предејане, Бричевље, Сушевље, Кораћевац, Гузевље),

Равно Дубравска ( Равна Дубрава, Комарица),

Рупљанска (Рупље са засеоцима: Острозуб, Јасинци, Рајчетине, Рајчетине, Дурсинци, Павличане, Панар, Бајинци, Млачиште, Црвени Брег; и Ново Село да засеоцима: Завишиће, Лескова падина, Рашићевци, Поречане, Бучје),

Свођанска ( Свође),

Тегошничка (Гаре са засеоцима: Горње Гаре, Доње Гаре и Криви Дел),

Шишавачка ( Шишава, Липовица, Ломница, Средор, Скрапеж, Гуњетина),

Црнотравска (Црна трава са засеоцима: Обрадовци???, Бабишеве, Црквеновци, Степановци, Лазарићеве, вељковци, Јовановци, Проголовци, Доња Козарница, Чука, Попадинци, Голушевци, Горњи Славковци, Тодоровци, Поповићеве, Ивићеве).

*

Пре Другог светског рата у једном времену је и село Боњинце (Заплање-лужнички крај) припадао власотиначком срезу.

После Другог светског рата(1945.г) укидају се срезови, а општине које су биле формиране од сеоских територија су укинуте, а тако су градови: Власотинце и Црна Трава постале општине са територијом околних села, која су административно припојена као географска целина атарима ових општина.

Интерсантно је да је Грделица и  Предејане са околним селима припало лесковачкој општини, а и нека села су „променила“ административно територије у заплање и око Грделице, Црне Траве и Власотинца.

Овај административно-географски опис је потребан ради  „пресељавања“ становништа из једног краја на други у оквиру овог планинског комплекса, јер се  приликом насељањвања у 18, 19 и 20 века становништво у потрагом за бољим пашњацима са целокупним породицама-као сточари, врло брзо налазили и „освајали“ територије на планинским пашњацима овг дела Јужне Србије.

Потреба је да се на једно место у оквиру истраживања порекла становништва има као једна целина свих ових села Власотинца, Црне Траве, Грделице и Предејана и дела Лужнице; јер је у времену под Турцима много њих због освете „прелазио“ са једне на другу територију. Тако ће постојати могућност вда се поједини родови нађу у некада заборављеним и уадљеним селима овог дела Повласиња и Грделичке клисуре.

* *

До 1965, године Грделица као насеље  је седиште Општине Грделица коју су чинила насељена места: Бистрица, Боћевица, Бојишина, Бричевље, Црвени Брег, Дедина Бара, Добротин, Доњи Буниброд, Горњи Буниброд, Граово, Грделица Село, Грделица Варошица, Губеревац (тада под званичним именом Губеревце), Кораћевац, Ковачева Бара, Козаре, Крпејце (тада под званичним именом Крпејице), Личин Дол, Мала Грабовница, Мала Копашница, Мрковица, Несврта, Ново Село, Ораовица код Грделица (тада под званичним именом Ораовица), Падеж, Палојце, Предејане Село, Предејане Варошица, Слатина, Сушевље, Тулово, Тупаловце, Велика Грабовница, Велика Копашница, Велика Сејаница, Виље Коло, Загужане, Зољево и Жижавица. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лесковац.

НАПОМЕНА:

Овде  је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

26. новембар 2013.године Власотинце, Република Србија

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Јован Ф. Трифуноски:- “ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА”, 1964. године

[2] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Бојишина

[3] Мирослав Б Младеновић Мирац:-“Села у власотиначком крају” (1970-2013.г), Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

27. новембар 2013.године Власотинце, Република Србија

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top