Poreklo prezimena, selo Senaja (Mladenovac, Beograd)

29. novembra 2013.

komentara: 1

Poreklo stanovništva sela Senaja, Gradska opština Mladenovac – Grad Beograd. Iz knjige „Okolina Beograda“ Riste T. Nikolića – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

 

Položaj sela.

Ovo selo je na potoku Bogazu, pritoci Ralje a po podnožju Suvarja, koji se pruža uporedo sa Bogazom. Na južnoj strani izdiže se Osovlje, od koga je jedan oniži ogranak spušta dosta strmo nad samim selom. Kuće na tom ogranku čine zaseban – Ciganski Kraj.

Vode i klima.

Potok Bogaz pri nadolasku plavi pomalo selo ali ne nanosi štete kućama. Izvora ima dva; Krak, od kojeg teče potok Krak, koji se ispod sela sastaje sa potokom Bogaz i izvor Prepuz iznad sela u Suvarju. Voda se sa tih izvora pije i mučno bi selo bez njih postojalo, jer su bunari, kojih u selu ima, plitki i često presušuju; iz njih se voda uzima većinom za druge potrebe.

U selu ima hladnoće kao i u okolini. Od vetrova najjači i najhladniji je severac, sa koje strane selo nije ničim zaštićeno.

Zemlja, paša i šuma.

Zemlja za obrađivanje je oko sela, na istočnoj i severnoj strani udaljena do ¼ sata hoda. Obično se seje kukuruz, pšenica, ječam a ređe ovas. Zemlja je osrednje plodnosti. Jednoj porodici da bi normalno živela potrebno je 6-8 lanaca zemlje, bar dva vola i nešto druge stoke.

Po Suvarju i osovlju ima ispaša, koje su u blizini sela. Šume ima mestimično i to vrlo malo: Obično je to cer, granica, lužnik i dr. Po Suvarju i Osovlju ima i šumarica – izdanaka od isečenih šuma.

Tip sela.

Kuće su u Senaji mnog zbijenije no u okolnim selima. Selo se deli na dva kraja; Đurkov – severni i Krupežki – južni. Osim njih postoji i Ciganski Kraj. Rastojanje je između krajeva je neznatno, razdvaja ih potok Bogaz. Kuće su rastavljene okućnicama, koje su uopšte vrlo male, te je su kuće blizu jedna drugoj. Samo na Suvarju ima nekoliko kuća koje su međusobno više udaljene od ostalih. Kuće su bez reda raspoređene pored potoka Bogaza. Svaka grupa kuća, koja je deobom zadruga postala, zove se po prezimenu porodice, koja se tu namnožila. Nekoliko kuća na Suvarju do nedavno su osnovane deobom zadruga, čiji su odeljeni zadrugari zasnovali svoje porodice.

Stanovnici Đurkova Kraja zovu se:Đurkovići, Popovići, Đorđevići, Jovanovići, Joksići i Markovići.

Stanovnici Krupežnog Kraja su:Krupeži, Stankovići, Đorđevići i Pavlovići.

U Ciganskom Kraju su: Bošnjakovići, Dubonci, Dunići, Jovanovići, Đorđevići i Vasiljevići.

Kuće su zbijenije svakako i zbog toga što je selo sa tri strane pritešnjeno brdima, te nije bilo prostora formirati velike okućnice ili se gde dalje nastanjivati.

Ime selu.

Senaja je poznata po senu, koja je za vreme Turaka iz dolina Bogaza deveno na mestu, blizu kojeg je današnje selo. Mesto, gde je bilo selo, i danas se poznaje (do sela na severnoj strani), kao i mesto po vencu Osovlju, gde su bile Karaule za stražare, koji su seno čuvali.

Starine u selu.

Priča se da je u Krušiku bilo Madžarsko Groblje, a svakako i selo, gde se danas izoravaju cigle i ostali predmeti.

 

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Najstarije porodice su u ovom selu Krupeži i Đurkovi kako se i zovu Krajevi u kojima žive njihovi potomci:

Krupeži su poreklom iz Gruže (po nekima iz Krupnja) odakle im je došao predak sa četiri sina*. Ne kaže se koju slavu slave.

*Pre njih se doselio u ovo selo Mihajlo Krasa iz Gruže ali je on sa porodicom napustio selo.

Đurkovi su se naselili posle Krupeža. Predak Đurkoje došao iz Gruže sa 4 sina i 2 sinovca***.

Joksići su iz Ljuljana (Gruža) su se ovde doselili jer su čuli da su neki Gružani ovde našli dosta nezauzete zemlje, te se i oni zbog toga dosele***.

Đoka iz Kolašina, gde je poubijao neke Turke i zbog toga pobegao, ne kaže se prezime niti koju slavu slave.

Zora je iz Lisica kod Dragačeva; za njim su došla i njegova braća (znači da je Zorabio muško, op. Milodan) čuvši da ovde ima puste zemlje.

Đorđevići su iz Lipovca (Gruža)***.

Seoska slava je Sv. Vartolomej.

 

***Ne kaže se koju slavu slave.

 

IZVOR: „Okolina Beograda“ Rista T. Nikolić – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Komentari (1)

Odgovorite

Jedan komentar

  1. Pop

    Zanimljivo, niko ne zna da se seoski potok zove Bogaz 🙂