Порекло презимена, село Сенаја (Младеновац, Београд)

29. новембар 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Сенаја, Градска општина Младеновац – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ово село је на потоку Богазу, притоци Раље а по подножју Суварја, који се пружа упоредо са Богазом. На јужној страни издиже се Осовље, од кога је један онижи огранак спушта доста стрмо над самим селом. Куће на том огранку чине засебан – Цигански Крај.

Воде и клима.

Поток Богаз при надоласку плави помало село али не наноси штете кућама. Извора има два; Крак, од којег тече поток Крак, који се испод села састаје са потоком Богаз и извор Препуз изнад села у Суварју. Вода се са тих извора пије и мучно би село без њих постојало, јер су бунари, којих у селу има, плитки и често пресушују; из њих се вода узима већином за друге потребе.

У селу има хладноће као и у околини. Од ветрова најјачи и најхладнији је северац, са које стране село није ничим заштићено.

Земља, паша и шума.

Земља за обрађивање је око села, на источној и северној страни удаљена до ¼ сата хода. Обично се сеје кукуруз, пшеница, јечам а ређе овас. Земља је осредње плодности. Једној породици да би нормално живела потребно је 6-8 ланаца земље, бар два вола и нешто друге стоке.

По Суварју и осовљу има испаша, које су у близини села. Шуме има местимично и то врло мало: Обично је то цер, граница, лужник и др. По Суварју и Осовљу има и шумарица – изданака од исечених шума.

Тип села.

Куће су у Сенаји мног збијеније но у околним селима. Село се дели на два краја; Ђурков – северни и Крупежки – јужни. Осим њих постоји и Цигански Крај. Растојање је између крајева је незнатно, раздваја их поток Богаз. Куће су растављене окућницама, које су уопште врло мале, те је су куће близу једна другој. Само на Суварју има неколико кућа које су међусобно више удаљене од осталих. Куће су без реда распоређене поред потока Богаза. Свака група кућа, која је деобом задруга постала, зове се по презимену породице, која се ту намножила. Неколико кућа на Суварју до недавно су основане деобом задруга, чији су одељени задругари засновали своје породице.

Становници Ђуркова Краја зову се: Ђурковићи, Поповићи, Ђорђевићи, Јовановићи, Јоксићи и Марковићи.

Становници Крупежног Краја су: Крупежи, Станковићи, Ђорђевићи и Павловићи.

У Циганском Крају су: Бошњаковићи, Дубонци, Дунићи, Јовановићи, Ђорђевићи и Васиљевићи.

Куће су збијеније свакако и због тога што је село са три стране притешњено брдима, те није било простора формирати велике окућнице или се где даље настањивати.

Име селу.

Сенаја је позната по сену, која је за време Турака из долина Богаза девено на месту, близу којег је данашње село. Место, где је било село, и данас се познаје (до села на северној страни), као и место по венцу Осовљу, где су биле Карауле за стражаре, који су сено чували.

Старине у селу.

Прича се да је у Крушику било Маџарско Гробље, а свакако и село, где се данас изоравају цигле и остали предмети.

 

Постанак села и порекло становништва.

Најстарије породице су у овом селу Крупежи и Ђуркови како се и зову Крајеви у којима живе њихови потомци:

Крупежи су пореклом из Груже (по некима из Крупња) одакле им је дошао предак са четири сина*. Не каже се коју славу славе.

*Пре њих се доселио у ово село Михајло Краса из Груже али је он са породицом напустио село.

Ђуркови су се населили после Крупежа. Предак Ђурко је дошао из Груже са 4 сина и 2 синовца***.

Јоксићи су из Љуљана (Гружа) су се овде доселили јер су чули да су неки Гружани овде нашли доста незаузете земље, те се и они због тога доселе***.

Ђока из Колашина, где је поубијао неке Турке и због тога побегао, не каже се презиме нити коју славу славе.

Зора је из Лисица код Драгачева; за њим су дошла и његова браћа (значи да је Зора био мушко, оп. Милодан) чувши да овде има пусте земље.

Ђорђевићи су из Липовца (Гружа)***.

Сеоска слава је Св. Вартоломеј.

 

***Не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Pop

    Занимљиво, нико не зна да се сеоски поток зове Богаз 🙂