Порекло презимена, село Дубона (Младеновац, Београд)

30. новембра 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Дубона, Градска општина Младеновац – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 Дубона

Положај села.

Доња Дубона (старо село) је по падинама косе Стрменца, која је део косе Медведњака, што је на југ од Доње Дубоне и по источној падини косе Варовнице. Горња Дубона је на источној страни од Доње, на брду. По падини косе, на којој је Горња Дубона има неколико кућа (Глишића Крај) на средокраћи између Горње и Доње Дубоне; од доњег села одељене су потоком. Од Медведњака на исток је коса, на којој је један део села, Нова Дубона, који се завршава под брдом Слатином. Због тога што је Горња Дубона на брду а Доња у јарузи, Дубонци једни друге зову „дољанима“ и „брђанима“. И Горња и Доња Дубона се већином на земљи глинуши.

Воде и шуме.

Кроз Доњу Дубону протиче поток Сипаћа, који постаје од воде са извора Матејине Воде и Хладне Воде. Пред селом у равни Реци састаје се са потоком Видарицом и теку Раљи. Оба су потока бујна, када су јаке кише и када се топе снегови, онда наносе штете доњем селу. Због тога се неки премештају у горње село. Доње село није оскудно водом. Осим Метејине и Хладне Воде постоје и извори око доњег села: Точурак, Видарица и Трајновац, а у селу има и шест бунара. Горње село има изворе: Дошљаковац, Цигановац, Брајинац и Трчицу, али сви лети ослабе. Бунари су копани на више места али без успеха.

Шуме, забрана појединаца, има свуда око села. Некада је шуме било знатно више.

Тип села.

Село се дели на Горње и Доње, а између њих је Глишићки Крај. Има 2-3 куће Голубовића, далеко од крајњих сеоских кућа 100 до 150 метара. Горње је село од Доњег удаљено за пола сата хода. Куће су у оба краја близу. Задруга има и данас, али мањих. Највећа задруга је од 20-25 душа.

Старине у селу.

Западно од села на крајњим падинама косе Варовница постоји Селиште. Близу њега су била два Маџарска Гробља, са којих је камење однето за манастир Рајиновац у срезу Грочанском. У доњем селу (у дворишту Маринка Арсинога) прича се, да је била црква, али се не зна чија. Северозападно од Слатине постоји место Камење, где има рупа, за које неки веле, да су ту били подруми а по причању и неких дућана. Ниже је место Пазариште, за које мисле, да је било село или варош. На месту званом Стручице, северно од горњег села, налазили су неки златан новац а и данас на том месту има цигле и црепа у комадима. На северној страни Слатине постоји место Ћелије, где је по причању био неки манастир. На јужној страни Слатине познаје се неки шанац, који је био „два хвата“ широк и дубок. Неки веле, да је то био пут, а једном старцу (Маринку) причали су стари, како су ту „синорили џидова земљу“. По Слатини се познаје још један пут од „камења“.

 

Постанак села и порекло становништва.

Према причању старијих људи постанак села пада у време и после Кочине Крајине. За време бежаније 1813. године, када је село било спаљено, у Дубони је било можда 9-11 кућа.

Бјелушани (Симићи, Прокићи, Ивковићи, Разуменкићи, Машићи и Марићевићи) су први досељеници, јамачно из села Бјелуша у Ужичком округу***.

Петронићи, Павловићи, Јовановићи и Илићи су потомци старца Јанка из Забојнице у Крагујевачком округу. Јанков син Петроније ожени се по други пут неком удовицом из Липа (Смедеревски округ) и она доведе два пасторка: Аврама и Дамњана, Од Аврама су:

Аврамовићи***,

од Дамњана су:

Дамњановићи***.

Глишићи су потомци Глише који се доселио из Љуљака у Крагујевачком округу. За Јанка и Глишу кажу да су привремено са породицом живели у Забојници и у Љуљацима а да су пореклом однекуда са југа. За Јанка веле да је дошао из „Оташе“, те су његове потомке до скоро звали:

Оташевићи***.

Петровићи: Неки старац Милија није имао деце, те посини неког из Влашке од кога су три куће Петровића у доњем селу***.

Хајдук Вељковићи: Доцније, када је Хајдук Вељко закрајинио у Црној Реци, доселио је овамо своје рођаке, од који су се неки вратили, када се тамо стање смирило, а остали су: жена му Марија Чарапара“ и од њеног сина Раке су две куће Хајдук Вељковића, даље два тетка вељкова, Радивоје и Радован, синовац Радојко, стриц Ранђел и зет Стојан звани „Лавара“, има их 30 кућа***.

Блажићи су дошли из северозападне Србије („из Арнаутлука“)***.

Павловићи-Шушковићи су потомци Павла, званог „Шушка“, који је дошао из села Чокота код Ниша, служио је овде и оженио се***.

Костићи: са Павлом је дошао и Михаило од Ниша, служио у селу и оженио се***.

Новаковићи и Радивојевићи: Један од Симића, Јован, ожени се по други пут удовицом из Јагњила – Јасенички срез, која му је довела два пасторка; Новака и Радивоја. Од првога су Новаковићи од другога Радивојевићи***.

Пре 40 година дошли су из новоослобођених крајева два брата и два им сестрића. Од њих су три куће*. У новије време још неки из тих крајева дошли су као слуге и сада их има 5-6 кућа*

*Не каже се ни презиме нити остали основни подаци.

До пре 50 година није било горњег села (Горње Дубоне). Онда се прво исели Аврам, па старац Маринко (и сада је у животу) и још 2-3 куће. За њима су и други долазили тако да данас у Горњој Дубони има близу 100 кућа, а у Доњој 60. Исељавали су се због незгодног положаја, због тескобе и тешкоћа, које имају и данас приликом довоза и одвоза.

Сеоска слава – заветина – је Спасовдан а преслава је на Мали Спасовдан, четвртак пред Свету Тројицу, и то једне године Доња Дубона слави славу а Горња Дубона преславу, следеће обрнуто, али и у једном и у другом Крају сви сељани учествују.

 

***не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. dragan

    pozdrav svima intresuje me za Dubonu o Nikolicima nema nista a u centru sela kako je oreskuceno