Порекло презимена, село Мељак (Барајево)

20. октобра 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Мељак, општина Барајево. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

Мељак је насеље поред државног пута, који води од Београда за Степојевац и даље за Лазаревац, а између државне шуме у Липовици и села Баћевца. Сасвим издовијен крај Тараиш је испод косе Орловца према селу Малој Моштаници. Тараиш је издвојен од главног дела села или ГорњегКраја долином Марице. Између Тараиша и Горњег Краја је, код Маричиног извора Смрдана, мали крај Смрдан. Циганско насеље или крај Циганске Куће су поред државног пута до државне шуме Липовице. Куће у Горњем Крају и Циганске Куће су ушорене, а у остала два краја су резређене. Крајеви су повезани сеоским путевима.

Воде.

За домаће потребе и за пиће служи се вода из бунара, које има готово свака кућа. Једини извор у селу је био Смрдан или Бубања, који су, по предању, Маџари затварали волујским кожама, па је данас засут земљом. Стока се напаја на потоку Бубањи, а то је један од извора Марице.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су измешане. Ливаде су слабе. Оне су на местима која се називају: Ђерам, Бубања, Лука, Циганске Њиве, Орловица, Жуто Брдо, Запис, Липар, Бучје, Мало Поље, Асаданово Поље, Липа, Селиште и Смаил-агина Ливада. Сеоска заједничка шума је у Асанову Потоку (који утиче у Марицу).

Старине у селу.

На Малом Жутом Брду ископали су људи пре прошлих ратова оловни „сандук“, који је служио за покојника. У њему су нашли само прстење.

-На месту Ђерму, поред Марице, налазе се остаци ливеног олова, згруада, воденица и паре „бакаруше“.

-У шуми у Липовици, где је сада воћни расадник, били су турски ханови. Ту се још и данас из земље ваде опеке („цигле“).

Име селу.

Место данашњег Мељака било је у густој шуми. У тој шуми је било доста „мела“ (имела), по којој се то место назвало Мељак.

Подаци о селу.

Мељак је као несеље означено на Ебшелвицовој карти као Meliako. Маломоштанички спахија Салтовић населио је Мељак 1819. године досељеницима из Подриња. То најстарије несеље је било око извора Бубање и у Асанову Потоку.

Данашње сеоско гробље је на левој обали Марице. Ту се сахрањују и Цигани. Заветина је летњи Св. Никола, која се држи у сеоској „порти“ (зборном месту) у селу. Цигани празнују као заветину Ђурђевдан. Основна школа је у Горњем Крају. Данас у Мељаку има 18 родова са 114 кућа и 8 циганских родова са 77 кућа.

 

Порекло становништва.

Старији родови доселили су се у почетку 19. века. То су ови родови:

Борисављевићи (Лазаревићи) су од планине Борање („Бороње“) у Подрињу. По предању Борис, предак Борисављевића, добио је од спахије Асана спахилук, а то је данашњи потес око Асанова Потока у Мељаку, Никољдан.

Лазаревићи (Савићи и Марковићи); доселила су се три брата од Сјенице, Лазар, Сава и Марко; по породичном предању имају крвне сроднике негде у околини Крагујевца.

Кнез Милош је населио пет родова из Соколске нахије у Подрињу:

Спасојевићи, славе Петровдан а славили су Часне Вериге.

Николићи, Никољдан.

Ракићи, Ђурђевдан.

Миливојевићи имају сроднике Миливојевиће у Баћевцу, који су се из Мељака тамо одселили, Никољдан.

Радовићи су из Црне Горе; прво су се населили негде у Ужичком округу, па их је кнез Милош преселио овамо; зову их и „пречанима“ по баби која је била „из прека“, тј. из Срема.

У другој половини прошлога века доселило се девет родова:

Петровићи су Мачвани, овамо су дошли из Баћевца, Ђурђиц.

Радовановићи су иуз Ужичког округа, Ђурђевдан.

Стојковићи су у крају Тараишу, доселили су се из околине Ужица, Јовањдан.

Димитријевићи су из Ужичког округа, Ђурђевдан.

Обрадовићи су из Шаторње у Горњој Јасеници, Стевањдан

Живанићи, баба Живана доселила се из Дића у Качеру и довела синове, Лазаревдан.

Николићи други доселили су се после Живанића из Дића, Алимпијевдан.

Величковићи су из Козеља у Качеру, Јовањдан.

Крстићи, отац као слуга дошао из Срема, Никољдан.

Новији досељеници су:

Благојевићи су из Баћевца, Никољдан.

Станимировићи су изумрли а старином су били из Бугарске, славили су Аранђеловдан.

Стевановићи су из Гунцата, дошао на имање Станимировића, Ђурђиц.

Лазићи (Игњатијевдан) и

Тадићи су изумрли.

Цигански родови су се овамо доселили из суседних села око 1900. године. Има и „влашких“ Цигана и Цигана „гурбета“ који су били скитачи а сада су ковачи, али се сви издају за „влашке“ Цигане. Они су се прво населили у земунице у месту Смрдану, па се отуда преселили поред пута.

Цигански родови су:

Станковићи, Св. Петка.

Радосављевићи, Аранђеловац

Маринковићи су из Шапца, Аранђеловац.

Мирковићи, Аранђеловдан.

Цукићи (Тодоровићи), Св. Петка.

Јовановићи, Св. Петка.

 

ИЗВОР:  „Шумадијска Колубара“, Петар Ж. Петровић, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.