Порекло презимена, село Оџак (Гламоч) Reviewed by Momizat on . орекло становништва села Оџак, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Прир орекло становништва села Оџак, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Прир Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Оџак (Гламоч)

Порекло презимена, село Оџак (Гламоч)

орекло становништва села Оџак, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне прилике.

Њиве су око кућа у Згоновима. Паша је североисточно, у Русу. Ливаде су око бунара Беговца, затим у Млиништима и Чардаку; сено отуда довлаче. Дрва догоне такође са Млиништа.

Положај и тип.

Куће леже на широком темену једне ниске, терасе. Вода се доноси са бунура Беговца, који никад не пресушује.

Кућа има: Ковачевића 1, Маринковића 1, Палалије 1, Филиповића 3, Путића 1, Читаковића 2, Смајића 2, Холака 2, Никића 2, Вучена 1 и Козоморе 1. Усред кућа је „Мејдан“, простор где се јутром искупља „благо“.

 

Порекло становништва

Године 1875. било је шест бегова Филиповића: Бећир, Зајим, Мустај, Хасан, Хамид и Мухамед. Поменуте године дошао је ђенерал Деспотовић низ Гај (у Шумњацима) и запалио Оџак. Фамилије су биле избегле у град. Филиповићима су тада изгореле: камена кула на три боја, и у каменој авлији две зидане и једна дрвена кућа. У целом Оџаку после тог пожара остао ја само млечар Никића и кућа Вучена. Отац поменутих бегова био је Ћерим, који је умро око 1850. године. Његова је очевина: била: трећина (трећи део кмета, зграда, њива, ливада и планине) од Шумњака, Поповића, Рора, Преодца, Тичева и Видова Села (у Унцу). Мати Ћерим-бега је била од Тескерџића из Травника. И материнство његово било је: Стекеровци, Подградина, Згонови, Хомарови (код Подградине) и четири кмета у Пријанима. Отац Ђеримов био је Бећир, који је имао браћу Мустаја и Мехмед-алаја. Отац ове тројице био је Али, који је имао брата Хаџи-алаја. Али-бег са својим синовима одсели у Растоку (код Кључа) крајем 18. века а Хаџи-алај-бег остане у Оџаку. Кад је он „обамро мушкићим“, Бећир-бег дође из Растоке, ожени се женом свога брата од стрица и она роди Ћерима. Овај се после поделио са својим рођацима, који су остали у Растоци. Кад је 1875. год. изгорео Оџак један Филиповић је одселио у Растоку. Остали су понова градили куће, али су доцније прешли у Гламоч (неки и 1918. и 1919. године); сада има пет празних кућа.

Читаци су се доселили давно из Турске (из Читаклука?).

Смајићи су се доселили давно из Велије (код .Кључа); њихов предак је ушао жени у кућу.

Холаци су се доселили из Опачића средином 19. века.

Кад су се „бези прошли рађе“ почели су насељавати кмете.

Никић је стари досељеник непознатог порекла. Слави Св. Димитрија.

Путић је стари досељеник непознатог порекла. Слави Св. Ђурђа.

Вучен је доселио из Подградине око 1870. године. Слави Св. Илију.

Марковић је доселио из Пријана крајем 19. века. Он је овде купио земљу, а радио је и беглучку.

Козомора је доселио из Биличића крајем 19. века и ушао жени у кућу. Слави Сз. Ђурђа.

Палалија је доселио из Љубишине Долине (код Варцара) крајем 19. века. Бег му је дао нешто њиве, а он је кућу направио. Слави Св. Јована.

Ковачић је доселио из Дабра (код Сиња) почетком 20. века. Купио је земљу од бегова. Слави Св. Јована.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top