oreklo stanovništva sela Odžak, opština Glamoč. Stanje iz 1920-21. godine. Prema istraživanju Borivoja Milojevića „Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko polje“. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Privredne prilike.
Njive su oko kuća u Zgonovima. Paša je severoistočno, u Rusu. Livade su oko bunara Begovca, zatim u Mliništima i Čardaku; seno otuda dovlače. Drva dogone takođe sa Mliništa.
Položaj i tip.
Kuće leže na širokom temenu jedne niske, terase. Voda se donosi sa bunura Begovca, koji nikad ne presušuje.
Kuća ima:Kovačevića 1, Marinkovića 1, Palalije 1, Filipovića 3, Putića 1, Čitakovića 2, Smajića 2, Holaka 2, Nikića 2, Vučena 1 i Kozomore 1. Usred kuća je „Mejdan“, prostor gde se jutrom iskuplja „blago“.
Poreklo stanovništva
Godine 1875. bilo je šest begova Filipovića: Bećir, Zajim, Mustaj, Hasan, Hamid i Muhamed. Pomenute godine došao je đeneral Despotović niz Gaj (u Šumnjacima) i zapalio Odžak. Familije su bile izbegle u grad. Filipovićima su tada izgorele: kamena kula na tri boja, i u kamenoj avliji dve zidane i jedna drvena kuća. U celom Odžaku posle tog požara ostao ja samo mlečar Nikića i kuća Vučena. Otac pomenutih begova bio je Ćerim, koji je umro oko 1850. godine. Njegova je očevina: bila: trećina (treći deo kmeta, zgrada, njiva, livada i planine) od Šumnjaka, Popovića, Rora, Preodca, Tičeva i Vidova Sela (u Uncu). Mati Ćerim-bega je bila od Teskerdžića iz Travnika. I materinstvo njegovo bilo je: Stekerovci, Podgradina, Zgonovi, Homarovi (kod Podgradine) i četiri kmeta u Prijanima. Otac Đerimov bio je Bećir, koji je imao braću Mustaja i Mehmed-alaja. Otac ove trojice bio je Ali, koji je imao brata Hadži-alaja. Ali-beg sa svojim sinovima odseli u Rastoku (kod Ključa) krajem 18. veka a Hadži-alaj-beg ostane u Odžaku. Kad je on „obamro muškićim“, Bećir-beg dođe iz Rastoke, oženi se ženom svoga brata od strica i ona rodi Ćerima. Ovaj se posle podelio sa svojim rođacima, koji su ostali u Rastoci. Kad je 1875. god. izgoreo Odžak jedan Filipović je odselio u Rastoku. Ostali su ponova gradili kuće, ali su docnije prešli u Glamoč (neki i 1918. i 1919. godine); sada ima pet praznih kuća.
Čitaci su se doselili davno iz Turske (iz Čitakluka?).
Smajići su se doselili davno iz Velije (kod .Ključa); njihov predak je ušao ženi u kuću.
Holaci su se doselili iz Opačića sredinom 19. veka.
Kad su se „bezi prošli rađe“ počeli su naseljavati kmete.
Nikić je stari doseljenik nepoznatog porekla. Slavi Sv. Dimitrija.
Putić je stari doseljenik nepoznatog porekla. Slavi Sv. Đurđa.
Vučen je doselio iz Podgradine oko 1870. godine. Slavi Sv. Iliju.
Marković je doselio iz Prijana krajem 19. veka. On je ovde kupio zemlju, a radio je i beglučku.
Kozomora je doselio iz Biličića krajem 19. veka i ušao ženi u kuću. Slavi Sz. Đurđa.
Palalija je doselio iz Ljubišine Doline (kod Varcara) krajem 19. veka. Beg mu je dao nešto njive, a on je kuću napravio. Slavi Sv. Jovana.
Kovačić je doselio iz Dabra (kod Sinja) početkom 20. veka. Kupio je zemlju od begova. Slavi Sv. Jovana.
IZVOR: Borivoje Milojević – Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)