Порекло презимена, село Подгреда (Гламоч)

16. октобра 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Подгреда, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне прилике.

Њиве су испод кућа и у пољу. Рибњак, који извире испод села Главица, тече северо-западу, затим обрће код Подгреде и тече југо-истоку. Око Михољадне поплави поље и лежи до Духова. Некад вода о Благовестима дође до кућа. Оре се кад вода оде, око Ђурђев-дана, и то се прво ору њиве до кућа. Паша је изнад кућа, на Поду, и на оним њивама у пољу које се не ору. Ливаде су у планини Чемериици. Тројица Малеша имају на овој планини колибе и кошаре. Тамо иду зими на пашњак и кад бура однесе снег они „пасу козе с благом”.

У зиму, кад је поље под водом, сељаци обилазе и иду око јаруге на „тесту“.

Положај и тип.

Шест првих кућа (куће Ждера и Малеша) леже на темену косе, а све остале ивицом између стране и равни. Вода се доноси из јаруге Рибњака.

Кућа има: Ждера 3, Малеша 3, Ивића 2, Шолака 2, Ивића 2, Вујаковића 2 и Шпоња 3. Куће сваке породице су у групи. Поједине породичне групе су растављене; између кућа Вујаковића и Шпоња износи растојање око 50 м.

 

Порекло становништва.

Ждере су се доселиле из Купреса у првој половини 19. века. Овде су их „призвали бези и дали им стање. Славе Св. Јована.

Вујаковићи (старо презиме Пивачи) доселили су се из непозната места у првој половини 19. века. Њиховом прадеду је тражио неки Турчин овцу, и он није дао. Турчин је тада рекао: „Ја ћу те, Влаше, заклати и однети ти овцу“! А Пивач му је одговорио: „Ако ме закољеш, халал ти!“ Кад су се порвали, Пивач обори Турчина и истргне му зубима гркљан. Затим узме сто дуката, утече у Оџак. „ћоравом Пилиповићу“ и овај га „метне у кметство“.

Шпоње (старо презиме Петровићи) славе Кузмана и Дамјана. Они су пореклом из Далмације. Како су били „рсузи“, то су их запалили и њихов прадед је утекао „кроз пенџер најпре у Ливањско Поље, па онда у Гламоч у првој половини 19. века. На њиховом месту био је Петковић, који је одселио у Камен.

Малеши су доселили из Поповића средином 19. века. Њихов је отац дошао беговима у службу као станар. Славе Св. Јована.

Ивићи су се такође доселили из Поповића, кад и Малеши, и такође као станари беговски.

Шолаци су се доселили „у кметство” из Хасанбеговаца „пред Аустрију”. Славе Часне Вериге.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.