Порекло презимена, село Цветовац (Лазаревац)

8. октобра 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Цветовац*, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

*Ово село је у потпуности расељено због ширења тамнавских копова РБ Колубара (оп. Милодан)

 

Положај села.

Цветовац је на алувијалној равници између река Колубаре, Лукавице, Пештана и њихових отока Пештанца и Брзака. Куће су удаљене једна од друге по стотину и више метара и чине насеље разбијеног типа. Оно се дели на Горњи и Доњи Крај.

Воде.

За пиће и друге домаће потребе употребљава се вода са бунара и ђермова, које има свака кућа, а неке куће имају по два или три бунара у ливадама, на којима се напаја стока. Они су дубоки од 3 до 6 метара. Кроз село и сеоски потес теку Колубара, Лукавица, Колубарина отока Брзак и Пештанова отока Пештанац. Пештан се састаје са Луковицом код места Саставака. Раније су ове реке плавиле село, па се због тога село три пута расељавало, одлазећи у Вреоце и враћајући се натраг. Сада су речна корита исправљена и прочишћена и, када падну велике кише и после топљења великог снега у пролеће, излива се само старо корито Колубаре, које се назива Предо, али не чини знатне штете.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима која се зову: Старо Село, Аниште, Каменица, Лешће, Буџаци, Кључеви, Врбље, Мишја Бара, Ђурина Бара, Црна Бара, Кућерина и Дивчи Бара.

Стара шума је искрчена и утрина издељена. Приватна шума се чува по забранима, а заједничка је у Доњем Крају, поред Лукавице. Старији људи памте када су куће биле у густој шуми, а у Скобаљском Кључу она је била толико густа да се кроз њу није мога „да провуче ни гуја“.

Старине у селу.

Старо гробље просекла је и непрестано руши Лукавица. Друго старо гробље је било на месту Старом Селу у Горњем Крају. Ту су се и до данас сачували надгробни споменици од камена, који су без натписа и шара. У месту Врбљу има камени надгробни „белег“ који је без натписа и не зна се чији је. Код места Врајкорског Гроба нађен је четвртасти наковањ од гвожђа, који је тежак око 60 „ока“. Стари пут је прелазио Колубару на Марином Броду, водио је поред хана у месту Старом Селу, па даље ишао за Степојевац. Старо насеље је било на месту Старом Селу, а ту је за време Турака био хан. Тада се насеље, по предању, звало Лугић.

Настанак села.

Данашње насеље су основали Вреочани средином прошлога века. На том месту они су имали сточарске колибе. Старији људи у Вреоцима памте, када је у данашњем Цветовцу, на месту Борачким Воденицама (воденице Малог Борка, оп. Милодан) било четири вреочке колибе за стоку а сада је ту читаво село.

Ов насеље је званично проглашено за село 1874. године а дотле је било заселак Вреоца.

Име селу.

1. На простору данашњег Цветовца су биле цветне ливаде, по којима се то место назвало Цветовац, па се по томе и данашње село тако назвало.

2. М. А. Маринковић, учитељ, забележио је 1897. године два народна предања, по којима се то место тако назвало:

а) Село се назвало по неком хајдуку Цветку, који је ту погинуо.

б) По другој варијанти Цветовац је добио име по извесној Цвети, која се удала и прва одведена из Вреоца у Цветовац.

3. По Ристи Т. Николићу и М. Ђ. Милићевићу село се назвало по Цветоју, оснивачу села.

Подаци о селу.

Данашње гробље је заједничко са Вреочким у Вреоцима. Литија се носи на Спасовдан а заветни дан је Бели Четвртак, пред Велики (Васкршњи) пост, који се празнује збиг града и Тресковита Среда, шеста посел Велике Среде, која се празнује због грома. Данас у Цветовцу има 19 родова са 120 кућа.

 

Порекло становништва.

Пре Првог народног устанка доселило се седам родова.

Томићи, предак Тома се доселио из Херцеговине и први засновао село у данашњем Лугу, Ђурђевдан.

Зорићи (Радичевићи, Маринковићи, Радојичићи), доселила се три брата од којх су данашњи родови, Игњатијевдан.

Ерићи су од Вишеграда, Игњатијевдан.

Марковићи и Усинци, имају крвне сроднике који су прешли у ислам негде у Босни, Ђурђевдан.

Терзићи, предак, као „терзија“ се доселио од Призрена, Аранђеловдан.

Новаковићи су, како кажу, „арнаутске крви“, Аврамијевдан.

Веселиновићи су из Срема, Ђурђевдан.

У прошлом веку па до данас доселило се дванаест родова:

Пауновићи (Стојичевићи) су од Бајине Баште, Митровдан.

Глишићи* су Ужичани, Никољдан.

*Они су сродници мајора Александра Глишића који је погинуо код Куманова 1912. године.

Госпавићи (Вукићи и Васићи) су од Радичевића у Вреоцима, Игњатијевдан.

Грчићи су од Грчића у Вреоцима, Игњатијевдан.

Тадићи су из Малог Борка у Тамнави а старином су из околине Ужица, Аимпијевдан.

Крсмановићи „Ерцеговци“ су из Вреоца, Јовањдан.

Карамарковић је из Вреоца, слави женину славу – Јовањдан.

Крстићи су из Малог Борка, Трифундан.

Милиновић је из Вироваца код Мионице, слави женину славу – Ђурђевдан.

Гордићи, отац дошао из Чичкова код Ариља, прво у Вреоце па овамо; имају крвне сроднике Гордиће у Чибутковици, Мратиндан.

Дишић је дошао из Конатица жени у кућу 1920. године, Ђурђиц.

Матејић је из Великих Црљена, Ђурђевдан.

 

ИЗВОР:  Петар Петровић – Шумадиска Колубара, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Села у општинама Лазаравец, Уб и Лајковац, која су потпуно или делимично расељена због ширења колубарских копова.

    Општина Лазаревац:
    – Стрмово (обод)
    – Миросаљци
    – Јунковац
    – Сакуља
    – Барошевац
    – Медошевац
    – Зеоке
    – Мали Црљени (обод)
    – Вреоци
    – Велики Црљени
    – Цветовац

    Општина Лајковац:
    – Мали Борак
    – Скобаљ

    Општина Уб:
    – Каленић
    – Радљево

    Поузданост (полузваничних) података 95%