Порекло презимена, село Стубица (Лазаревац)

3. октобра 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Стубица, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Стубица је јужно од Лазаревца, у врху долине Стубичке Реке а испод Виса и косе Маџарица. Куће су по косама и по странама долина сеоских потока. Насеље је резређеног типа и дели се на крајеве који се називају по већим родовима.

Воде.

Вода за пиће и за друге домаће потребе употребљава се са бунара који лети пресушују. Због тога се лети доноси вода са неколико извора, од који је најглавнији извор Велики Бунар. По предању он је био тако јак извор да је испод њега некада радило девет ваљарица. Када су Мађари из овог краја одлазили, они су овај извор затварали сланином, па је његова вода провалила, тобож, у Топлицу код Мионице. Кроз село протичу пет безимених поточића, који лети пресушују. У селу има две баре, Дарина Бара и Маџарска Бара, на којима се напаја стока. Кроз сеоски потес протичу Дуги Поток и Мали Поток, оба утичу у Стубичку реку.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима која се зову: Белутак, Ђурино Поље, Дебело Брдо, Вис, Грабовица, Бело Поље, Церова Коса, Косица, Маџарац, Летиште, Клик, Циганлија (данас ту нема Цигана) и Камаљ у планини. Сеоска утрина и шума је на Вису.

Старине у селу.

Старо, кажу „маџарско“, гробље је на коси Маџарцу испод Виса. Доскора је ту било веома великих и грубо отесаних надгробних плоча од камена кречњака, које су биле окренуте својом дужином исток-запад. И сада се могу раскопати плоче, јер их је земља прекрила.

У месту Старом Селу у ливадама, испод данашњег гробља, било је старо насеље, данашњег села Стубица. Ту се изоравају парчад „ужичких лонаца“. Са места Циганлије одселили су се Цигани у суседно село Лукавицу.

Подаци о селу.

-Литија се носи Томине (Водене) Недеље, прве по Васкрсу а заветни дан је летњи Св. Арханђел.

Ово насеље се први пут помиње 1811. године, а 1818. године у њему је било 14 кућа. По Ј. Гавриловићу оно је имало 1844. године 24 куће и 160 становника. Данас Стубица има 12 родова са 96 кућа.

 

Порекло становништва.

Стариначки род су:

Новичићи, славе Алимијевдан.

Пре Карађорђевог устанка доселило се пет родова:

Ћирићи (Марјановићи) су „пречани“. Они су овамо дошли још за Турака са Чукарице код Београда, славе Јовањдан. Од њих су по свој прилици:

Лазаревићи, Марковићи и Миловановићи, стари родови који имају исту славу као и Ћирићи, Јовањдан.

Благојевићи (Живојиновићи) су један род; предак Обрен доселио се из Босне, Аранђеловдан.

Ђокићи, Обрен, предак Благојевића, узео довотка Ђоку Босанца, од кога су данашњи Ђокићи, Аранђеловдан.

Живковићи „Швабе“ су из Срема. Дошли на земљу Ћирића, па су због рога узели њихову славу Јовањдан, а раније су славили Стевањдан.

Бабићи не знају за своју старину, Ђурђиц.

Ломићи су изумрли по мушкој лози, славили су Игњатијевдан.

После Карађорђевог устанка па до данас доселило се шест родова:

Филиповићи (Ковачевићи и Милошевићи) су из Планинице код Горњег Милановца, Велика Госпојина.

Средојевићи су се доселили из Босне, славе Лучиндан.

Ранковићи су се доселили из Бранетића у Качеру око 1860. године, Никољдан.

Перишићи су се доселили око 1860. године из Босне, Јовањдан.

Средојевићи други су из Милешева код Пријепоља, населили су се у месту Летишту, Ђурђевдан.

Нешковић је дошао из Шушњара жени у кућу, Лучиндан.

 

ИЗВОР:  Петар Петровић – Шумадиска Колубара, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.