Порекло презимена, село Степојевац (Лазаревац)

3. октобра 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Степојевац, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Степојевац је на плећатим косама између речице Опарне, Врбовице и реке Колубаре. Куће су груписане дуж главних путева који се у друмском насељу Степојевца укрштају и то; дуж пута који води долином Колубаре на њеној десној страни, затим пута који води од Београда за Ваљево и трећег попречног пута који повезује насеља у Тамнави преко Степојевца и Лесковца са насељима у Космају. Село је мање разбијеног типа. Оно се дели на Горњи Крај, Доњи Крај и на друмско насеље које има улогу варошице. Мањи крајеви се називају по родовима. Границе потеса (атара) чине према Лесковцу – Гај, Бостаниште, Грабље и Кленак; према Врбовни су Дубраве, речица Врбовица, Брдо и Буковац; до Конатица је крај Пољане; места Луг, Требеж и Саставци су према Великим Црљенима; до Соколова је Јасенова Бара а преме Малом Борку и Цветовцу су Пештанац и река Колубара.

Воде.

Село обилује добром и здравом водом. Извори су Баташина, Бабина Вода, Стубле, Точак, Дућковац, Велики Бунар и Бунарина. Кроз село теку ове реке: Бељаница, Турија, Опарна (назива се и Торокуша) и Пештанац. Старо корито Пештана је пресушило и оно се затрпава. Сеоски потоци теку само у времену већих киша и отапања снега. То су ови потоци: Селишњак у месту Селишњаку, Чолић-Поток, Буковац, Роксић-Поток утиче у Чолић-Поток и речица Врбовица.

Земље и шуме.

Њиве су на местима која се зову: Колубара, Пештанац, Луг, Буковац, Пожаре, Пландиште, Гај, Липовица, Вотњачине и Зелена Бара. Осим тога њиве се називају по изворима и потоцима. Шума је у Гају.

Старине у селу.

За старо гробље у месту Баташини казује се да је „маџарско“. И данас има неколико великих надгробних плоча, које су грубо отесане. Оне су без шара и натписа. Сеоски учитељ је недавно раскопао једну такву плочу и нашао под њом гробницу, која је зидана од веома танких опека у малтеру. У гробници је било више људских костура. Истраживач није претурао кости, јер му је била тежња само да утврди, да ли су плоче надгробне или су случајно доспеле на то место. Он је напустио даља истраживања и гроб опет покрио плочом. По свој прилици то је било гробље насеља Баташине које се помиње у архивској грађи у првој половини 18. века. Испод гробља нађен је темељ од цркве и камена часна трпеза, која је била у олтару те цркве.

Друго старо гробље је знатно млађе од овог у Баташини. Код њега је данашње гробље. На месту у Виноградима се налази кремење. Нисмо имали прилике, пише Петар Ж. Петровић, да видимо то кремење, а по саопштењима се није могло одредити да ли су та кремења била оруђа праисторијских људи који су живели на овим просторима.

Подаци о селу.

Старо насеље Степојевац је било у Селишту, до шуме у Липовици, па се, због „чуме“ (куге) преселило на данашње место, које се звало Дубрава. Очеви данашњих старијих људи упамтили су када је у данашњем насељу било свега седам кућа.

У Степојевцу се литија носи на Спасовдан, а „бденије“ се држи на Водену Суботу, прву по Васкрсу. У друмском насељу има два парна млина, три гостионице, неколико трговачких радњи, општинска судница и основна школа.

На Ебшелвицовој карти, која је цртана у првој половини 18. века, означено је насеље Баташина на месту данашњег Степојевца. То се име сачувало у називу извора Баташина. По архивским подацима Степојевац се помиње као село 1818. године, када је имао 47 кућа, а 1844 године у њему је било 83 куће са 541 становника. Данс у Степојевцу има 41 род са 369 кућа и један цигански род са 6 кућа.

 

Порекло становништва.

Пре Карађорђевог устанка доселило се седамнаест родова и то:

Лесендрићи (Томићи, Ђуричићи и Милошевићи) су од Сјенице, Стевањдан.

Милосавци (Бркићи и Ћирићи или Илићи) су од Сјенице; од Ћирића је био хајдук Павле Бркић, Ђурђевдан.

Мићићи су од Сјенице, Ђурђевдан. Крвни сродници су им:

Савићи, Ђорђевићи, Марковићи, Миловановићи, Лазаревићи, Драгићевићи и Павловићи, који као и Мићићи славе Ђурђевдан.

Ковачевићи и Пантелићи (Илићи други) су стари род, непознате старине. Пантелићи имају одсељенике у космајском селу Манићи, Илиндан.

Вићентијевићи (Тодоровићи и Дојићи) су један род, заједнички предак се доселио од Сјенице, Илиндан.

Ранђићи (Матејићи) су од Сјенице, Ђурђевдан.

Челиковићи (Димитријевићи и Чолићи) су од „Паћаршије“ (Пећке патријаршије), Ђурђевдан.

Лукићи и Гавриловићи (Петровићи) су један род и по свој прилици су род са Челиковићима, славе, као и они, Ђурђевдан.

Јанковићи су са Косова, Ђурђевдан.

Не зна се одакле су се доселили ови старији родови:

Пајићи, Ђурђевдан.

Роксићи, Ђурђевдан.

Паунићи, Никољдан.

Маринковићи и Радосављевићи, Никољдан.

Срећковићи и Илићи трећи, Аранђеловдан.

Госпавићи (Танасијевићи), Ђурђевдан.

Кнежевићи (Радојичићи, Маринковићи и Јаковљевићи), Ђурђевдан.

Костићи (Јовановићи) су од Косјерића; по женској лози су род владарској кући Обреновића. Славе Никољдан.

Мићићи други су од Костића, али по наслеђеној земљи су променили славу, Ђурђевдан.

У прошлом веку доселило се двадесет родова:

Алексићи, чукундеда се доселио из Босне, Аранђеловдан.

-Бошковићи и Стевановићи су се доселили из Босне, Ђурђевдан.

Црнчевићи (Марковићи) су из Црнче код Бијелог Поља, Ђурђевдан.

Милошевићи „Драгачевци“ су се одселили у Београд.

Швабићи су из Срема, Никољдан.

Николићи, не зна се откуда су досељени, С. Александар Невски.

Јевтићи су Ужичани, Никољдан.

Лазићи су Ужичани, Петровдан.

Томићи, дед био Маџар, па се покрстио, Стевањдан.

Јовановићи, отац дошао као учитељ из Млаве, Св. Петка Параскева.

После окупације-анексије Босне од стране Аустроугарске доселили су се ови родови из Босне:

Кузмановићи, Ђурђевдан.

Чајићи (или Чавићи), Никољдан.

Лукићи други, Стевањдан. Имају одсељенике у Пироману – Тамнава.

Ђорђевићи, Аранђеловдан.

Петровић је из Прељине код Чачка, Мратиндан.

Радићи, отац дошао из Обреновца, Ђурђевдан.

Лазићи су „полутани“, од оца Циганина и мајке Српкиње, Никољдан.

Сарићи (Милошевићи), дед дошао као надничар из Срема, Св. Ћирило и Методије.

Из околине Смедерава доселили су се ови родови крајем прошлог века:

Грујући (Ђорђевићи), Аранђеловдан.

Јовановићи, Ђурђевдан.

Јанковићи, Св. Петка Параскева.

Новији досељеници су:

Вранчевићи су од Милијановића у Вранићу, Ђурђевдан.

Јевтићи су од Јевтића у Шиљаковцу, Ђурђиц.

Ивановићи су овамо дошли из Врбовне а старином су од Сјенице, Јовањдан.

Белопетровићи су из Вранића, Никољдан.

Симићи су из Дрлупе у Космају а старином су од Сјенице, Ђурђиц.

Недићи (Павловићи) су Цигани из Мађарске, Илиндан.

 

ИЗВОР:  Петар Петровић – Шумадиска Колубара, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Ima jedna greska mi nismo Todorovici nego Tiodorovici ti vec duze vreme pokusavam da ispravim

  2. Pavle

    Dobar dan, ja sam jedan od potomaka Dragićevića, jedne od najvećih familija koja je živela u Stepojevcu, moja porodica slavi Svetog Iliju, i pradeda je bio jedan od veleposednika u Stepojevcu dok mu komunisti nisu oduzeli zemlju. Trebalo bi korigovati informacije o Dragićevićima