Порекло презимена, село Соколово (Лазаревац)

30. септембра 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Соколово, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Соколово је на побрђу у долини Турије а између села Јунковца, Лесковца и Степојевца. Границе сеоског потеса (атара) су према Арнајеву Водични Поток, према Јунковцу је речица Сеона, до Великих Црљена је Турија; река Бељаница граничи према Степојевцу и Лесковцу. Куће су на присојним странама побрђа, највише груписане око извора, па је због тога насеље мање разбијеног тпа. Соколово се дели на Горњи Крај, Доњи Крај и на крај Рајевац.

Воде.

Кроз село протичу Ђурин Поток, који се улива у Бељаницу. Село је богато изворском водом. Најбоља вода је Врело, чија вода отиче у Приливак или Бару. Главнији извори су: Стублић, Грабић, Кленић, Врба, Студенац, Липа, Рајевац, Рибњак или Точак, Растић, Глогић, Ћумуровац до Јунковца и Белановац до Арнајева. У Мачковој Бари, до Јунковца, извире „масна вода“, коју су, по предању, Мађари затварали сланином. Осим извора скоро свака кућа има бунар са добром водом.

Земље.

Њиве и ливаде су на местима која се зову: Белановац, Сеона, Растић, Глогић, Превате, Туријанско Поље, Крушик, Милкина Бара, Свињчине, Бурум, Ограде, Обарак, Јасенова Бара, Вртача и Брдица. Неке њиве се називају по изворима и потоцима.

Старине у селу.

У месту Рајевцу било је старо гробље, чије је надгробно камење узидано у данашњу цркву у Лесковцу. Код извора Грабића, у месту Ливадама до Лесковца, изоравају се рбине од старих земљаних лонаца, олова у плочама а недавно је изоран крстић са Христовим распећем. Неки стари пут водио је поред данашње школе за Велике Црљене.

Име селу.

Старији људи казују да је на месту Вртача била густа шума, у којој су се легли соколови, па се по њима насеље прозвало Соколово. О имену села М. А. Маринковић, учитељ, забележио је ово предање: Неки ловци ране сокола, који је пао на дрво и ту се закачио за грану. Ловци га пронађу и то место назову Соколово.

Подаци о селу.

Даншње гробље је више села, до места Вртаче. Литија се носи на Водени Четвртак, први по Васкрсу; „бденије“ се држи у Четвртак пред Спасовдан а народни „вашар“ (скуп) је код школе о Св. Илији.

Насеље је засновано у првим десетинама прошлог века код места Вртаче, па се, због воде, преселило на место Селиште и напослетку на данашње место.

Соколово се помиње, као несеље, вероватно први пут у првој половини 15. века. Године 1818. оно је имало 18 кућа, а 1844. године 23 куће са 151 становника. Данас у Соколови има 23 рода са 114 кућа и 2 циганска рода са 32 куће.

 

Порекло становништва.

У првој половини прошлога века доселило се седам родова:

Јаковљевићи; предак Јаков Арсенијевић први се „заколибио“ пре четири колена, под Брдицом, али се не зна одакле се доселио, Ђурђиц.

Давидовци (Давидовићи, Петровићи, Стевановићи, Петронијевићи, Матејићи и Савићи), прадед Давид дошао однекуд после Јакова, претка Јаковљевића, Ђурђиц.

Јанковићи, Ристосићи (Трифуновићи) и Симићи су по свој прилици од Давидоваца, славе сви Ђурђиц.

Ивковићи и Симоновићи су један род, не знају за своју старину, Илиндан.

Пазарчевићи су изумрли по мушкој линији а старином су били од Новог Пазара.

Васиљевићи су из ваљевских Попучака, Лазаревдан.

Јаковљевићи други су из Јакова у Срему, Никољдан.

Филиповићи су из Дрена, Лазаревдан.

Од друге половине прошлога века до дана ових испитивања доселило се шеснаест родова:

Илићи су из Вранића, Лучиндан.

Јулчићи (Илићи други), оца довела мајка у Илиће и узео њихово презиме, Јовањдан.

Николићи су из Озрена код Горњег Милановца, Ђурђиц.

Милићи су од Петровића у Араповцу, који славе Никољдан док ови славе Јовањдан.

Николићи други, оца довела мајка у Јаковљевиће, Лучиндан.

Ћирићи, мајка довела оца од данашњих Ћирића из Шаторње у Горњој Јасеници, Аранђеловдан.

Дамњановићи су из Брезовца код Аранђеловца, доселили су се 1870. године, Никољдан.

Трајковићи су са Власине, Никољдан.

Богићевићи су из Арнајева, Никољдан.

Терзићи су из Цветовца, Аранђеловдан.

Миловановићи су се доселили 1900. године из Михајловца код Смедерева, Аранђеловдан.

Маринковићи су из Бељине у Космају, Ђурђиц.

Костићи су из Малих Црљена, Стевањдан.

Симићи други су од Симића у Арнајеву, Ђурђиц.

Старчевићи су од Старчевића у Јунковцу, Св. Петка Параскева.

Томићи су из суседног села Лесковца, Аранђеловдан.

Стевановићи други су од Стевановића у Малим Црљенима.

Цигански родови су:

Радосављевићи, предак „крџалија“ доселио се однекуд као чергар, Св. Петка Параскева.

Живојиновићи су гурбети из ваљевских Стублина, Св. Петка Параскева.

 

ИЗВОР:  Петар Петровић – Шумадиска Колубара, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Nena

    Zasto se nigde ne pominje stara porodica Stojanovic ? Dosli iz Crne gore,slava Sv. Ilija.Dok su ostavljali kosti na Prokletijama i Krfu bili su dobri. I ne samo tu,ucesnici su svih ratova. Previd ili nemar,u svakom slucaju nepravedno izostavljeni.