Порекло презимена, село Сакуља (Лазаревац)

29. септембар 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Сакуља, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Сакуља спада међу најмања насеља у овој области. Оно је између Медошевца, Јунковаца и Барошевца. Сакуља се дели на крајеве који се називају по родовима, од којих се посебно издвајају Ивковића Крај и Мачјак. Насеље се простире кружно. Најмлађи је Јовића Крај, који је заснован пре шездесет година.

Воде.

Извори су: Петровац, од кога отиче поток истог имена; Стублина је на граници према Јунковцу, Растока је извор и поток. Осим поменутих потока кроз село теку још и ови потоци; Дуплиновац, Ревеник, Живковића Поток и Курјачка Бара. За пиће и домаће потребе употребљава се бунарска вода, који не пресушују. За време летњих суша суседна села Јунковац, Зеоке и Медошевац долазе овамо по воду. Безводни крај је Мачјак, до Медошевца.

Земље и шуме.

Њиве су на местима која се зову: Ртови до Зеока, Мачјак и Љубичице до Медошевца, Њиве су на Вису до Јунковаца, Кључеви у Брдима, Њиве на Џамији, Ограде и Катин Кључ. Ливаде су у Луци и Лучици. Шума је код Курјачке Баре. Заједничке шуме и утрине нема.

Старине у селу.

У потоку Ревенику био је народни збег, и ту, у Јовића Крају, има Црквина, у којој се народ у збегу молио Богу.

У Андрића Крају има трагова старог гробља.

Стари „турски пут“ ишао је преко камене „ћуприје“ на месту Приливку на Турији, пролазио је поред Црквине и даље водио на за Зеоке.

Име селу.

По народном казивању село је добилоиме по „сакама“ (двоколица са буретом), јер се одавде у њима односила вода у безводну околину. Верује се да је по томе село добило име Сакуља.

Подаци о селу.

Село данас има два гробља; једно је за Јовиће у Јовића Крају а за остале је гробље у Станојевића Крају. У селу је раскопан лигнит, сличан оном у Јунковцу. Литија се носи у Суботу по Тројицама. Заветина се држала сваког Четвртка по Васкрсу па до Спасовдана, а сада се не држи.

По архивским подацима Сакуља се помиње први пут 1811. године. Она је имала 1818. године 13 кућа а данас има 8 родова у 87 кућа.

 

Порекло становништва.

У почетку прошлога века доселило се осам родова:

Јовићи (Васиљевићи и Матићи) не знају за своју старину, али казују да се још њихов предак за Турака презивао Јовић. Славе Лучиндан а славили су Преображење, па су убили Турчина и променили славу.

Живковићи (Ивковићи и Божићи) су један род; предак Петар Хаџија доселио се после Јовића однекуд из Македоније. Данас су се разродили и међусобно се жене и удају, славе Св. Александар Невски.

Радовановићи су стари досељеници, али се не зна одакле су дошли, Ђурђиц.

Лазаревићи су из Херцеговине, Никољдан.

Милићи (Ранковићи, Станојевићи – од којих се једна породица одселила у Орашац код Тополе и тамо се презивају Јаковљевићи и Рајковићи) су један род; предак се доселио пре четири колена од Никшића. Јаковљевићи у Прогореоцима су им род, славе Св. Јоаким и Ана.

Андрејићи су из црногорских Брда, Ђурђевдан.

Матићи су се доселили 1880. године из Маслашева у Горњој Јасеници, Никољдан.

Петровић, отац се доселио из суседног села Лесковца, Ђурђиц.

 

ИЗВОР:  Петар Петровић – Шумадиска Колубара, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Села у општинама Лазаравец, Уб и Лајковац, која су потпуно или делимично расељена због ширења колубарских копова.

    Општина Лазаревац:
    – Стрмово (обод)
    – Миросаљци
    – Јунковац
    – Сакуља
    – Барошевац
    – Медошевац
    – Зеоке
    – Мали Црљени (обод)
    – Вреоци
    – Велики Црљени
    – Цветовац

    Општина Лајковац:
    – Мали Борак
    – Скобаљ

    Општина Уб:
    – Каленић
    – Радљево

    Поузданост (полузваничних) података 95%.