Порекло презимена, село Рудовци (Лазаревац)

29. септембар 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Рудовци, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Рудовци су са обе стране Пештана. Сеоски потес граничи са са даросавским потоком Златовцем, до Венчана је Рудовачки Забран, до Пркосаве је Велико Поље, до Малих Црљена је Селиште и Кочино Поље, до Трбушнице је коса Чик и до Крушевице су ливаде Мекоте, Липар и Остењак. Куће су груписане по родовима. Оне су по странама брежуљака и коса. Насеље је мање разбијеног типа. Оно се дели на Горњи и на Доњи Крај. Има и ужа подела на мање крајеве, који се називају по родовима. Поред главног пута Аранђеловац-Лазаревац је мало друмско насеље, у коме су школа, задружни дом, кафана и једна сутничарска радња.

Воде.

Скоро средином села протиче Пештан. Он прима са леве стране Крушевицу, Трбушницу и Бистричку Реку; последње две речице састају се у месту Кораћевцу. Горњи ток Пештана се назива и Даросавица, па тек од клисурасте долине између Главице и Остењака почиње се називати Пештаном. У Даросавицу утичу Златовац. Остале притоке Пештана су: Велинац, Белан и Гушевац. Од Малих Црљена и Рудовачких Ливада слива се са леве стране Дуги Поток. Само Пештан плави „поље“, тј, њиве поред реке а веће поплаве Пештана поплаве и Доњи Крај насеља. Вода за пиће и за друге домаће потребе употребљава се са бунара и са три безимена извора, која лети пресушују.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су наместима која се зову: Чик, Средњи Рт, Боблије, Милићево Брдо, Јазбине до Крушевице, Сечице, Грабље, Виногради, Караула, Кораћевац, Селиште, Велико Поље, Кусање, Белан, Рт, Шираковац, Парлози, Превоји, Раван, Златовац, Трудељско Поље, Дуги Поток, Рудовачки Забран, Маркова Пољана, Кратељи, Бучје, Мали Остењак, Велики Остењак, Слатина и Звонаре.

Сеоске утрине нема. Шума је по приватним забранима на Караули и на Црепинама код Карауле. Шуме има још у Чику, Рудовачком Забрану и у Тесном Рту, али је тамо знатно проређена.

Каменолом је у Јазбинама и у долини речице Трбушнице. Вади се црвени пешчар и кречњак. Мрку угаљ (лигнит) се вади у Великом Пољу и под Остењком.

Старине у селу.

На брду Звонари има старо гробље а у Букову Потоку је друго старо гробље, од којих данас нема никаквих трагова. Треће старо гробље је рудовачко у Селишту, до Пештана. Под брдом Боблијом једно место се зове Црквене Јаруге. Трагова од неке цркве на том месту нема.

На врху Остењка, на тромеђи између Рудоваца, Даросаве и Прогорелаца држало се раније „бденије“ у недељу по Петровдану а сада се држи у цркву у Даросави.

О постанку имена Остењка казује ово народно предање. У старо време пође неки ловац у цркву, да се причести, па понесе ловачку пушку и поведе ловачке керове. Успут керови крену на зеца а ловац потегне из пуше и убије га. Идући даље убије и другог зеца а на месту Остењку убије и трећег зеца. Али, чим је трећи зец убијен, онда се ловац, његови керови и убијени зечеви остене (окамене), па се и данас на том месту „могу“ видети стене, које имају људске и животињске облике.

Име селу.

У Златовцу и Кораћевцу вадило се олово. И данас се познају „рупе“, тј. рударска окна, из којих се вадило олово. У потоку Златовцу налазио се златан новац. По подацима Влад. Н. Караклајића у Златовцу има повелике гомиле шљаке, заостале од негдашњег топљења руда на том месту. У селу има на више места бакарне, гвоздене и оловне руде. По свој прилици је ово насеље добило име по рудама, која су се у њему вадиле.

Подаци о селу.

Народни састанак пред Други устанак био је у подруму попа Ранка у Милићевом Брду. Данашње гробље је украј села. Литија се носи на Спасовдан, а заветни дан је дан цара Константина и царице Јелене и Младенци, држе се поред школе.

По архивским подацима Рудовци се помињу као ссело 1723. године, као „рудовачка нурија“ 1730. године; а 1732. године помиње се сеоски „књаз“ Никодим. Године 1818 било је у Рудовцима 25 кућа а 1844. године у њему је било 39 кућа са 285 душа. Данас у Рудовцима има 20 родова са 146 кућа и један цигански род са две куће.

 

Порекло становништва.

У Рудовцима има сва стариначка рода. То су:

Кованџићи (Недељковићи), славе Аранђеловдан.

Бабићи (Ивановићи и Петровићи), славе Јовањдан.

У 18. веку доселила су се два рода:

Симићи, род су им Петровићи у Међулужју под Космајем. Пошто им је старо презиме Гузоњићи, онда су несумњиво род данашњим Гузоњићима у Грачицу у Подибру, славе Никољдан.

Чокићи не знају за своју старину, Никољдан.

У прошлом веку доселило се девет родова:

Лакићи (Живковићи и Лазаревићи) су од Васојевића у црногорским Брдима, Ђурђевдан.

Давидовићи (Ранковићи и Пантелићи) су из Херцеговине, Никољдан.

Живковићи други, „Рвати“ су из Рватске код Рашке, Никољдан.

Спасићи (Ранковићи други, Живановићи, Стојановићи, Стојковићи, Танасијевићи и Пекићи – данас Петровићи) су један род, доселили су се из Зеба у Ливањском срезу, Јовањдан.

Милутиновићи (Мирковићи) су се доселили из Кадине Луке на Љигу, Св. Јован Милостиви.

Станисављевићи су из Гараша у Горњој Јасеници, Ђурђевдан.

Петровићи трећи су од Сердаревића у Даросави, Св. Гаврило.

Марковић, довео га очух из Крушевице, Никољдан.

Кузмановићи, отац дошао из Венчана жени у кућу, Св. Врачи.

Новији досељеници су:

Нинићи су из Крушевице, доселили се 1907. године, Ђурђиц.

Перишићи су из Венчана, Алимпијевдан.

Поломчићи су из рудничког Бољковца, отац дошао 1921. године жени у кућу, а даљом старином је из Полома код Горњег Милановца, Никољдан.

Миловановић је из Пркосаве, Никољдан.

Радојичић је из Пркосаве, Лазаревдан.

Благојевић је из Крћевца у Јасеници, Ђурђиц.

Вићентијевић је од Сердаревића у Даросави, Св. Гаврило.

Изумрли родови:

Остојићи су били пореклом „из прека“, славили су Никољдан.

Кијаци (Јовановићи) су били Рудничани, славили Ђурђевдан.

Цигански род:

Петровићи, овамо су дошли из Брајковца, а старином су од „влашких“ Цигана, Петковица.

 

ИЗВОР:  Петар Петровић – Шумадиска Колубара, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Dodatak o poreklu prezimena druge familije Stojković iz Rudovaca

    Knjigom “Šumadija i Šumadijska Kolubara” od Petra Ž.Petrovića nisu bili obuhvaćeni i prerdstavljeni Stojkovići druga familija u Rudovcima, čiji je začetnik Ilija Stojković.
    On je došao iz Umčara.(Dodatak uredio Tomislav Stojković).

  2. Mileta Urošević

    Da li su Čokići u Rudovcima isti oni koji su se iz Skadra doselili u Ratare kod Sm. Palanke, pa se, potom, raširili po Šumadiji?

    Da li toponim Koraćevac u Rudovcima znači da je u selu nekada živeo rod Koraća, ili možda još ima familija od tog roda, koje se više tako ne prezivaju?