Порекло презимена, село Пркосава (Лазаревац)

27. септембра 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Пркосава, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Пркосава је мало село на развођу Пештана и Турије, а између села Барошевац, Рудовци, Венчана и Стрмова. Куће су груписане по родовима. Оне су по косама и чине насеље више разбијеног типа, који се дели на Горњи Крај, Вулићевића Крај и Демировића Крај.

Воде.

Између коса су потоци Гушевац, Дрење и Буков Поток. За пиће и домаће потребе употребљава се вода из бунара и са извора Дрења и Буковог Извора. Неколико бунара лети пресушује.

Земље.

Њиве и ливаде су на местима која се зову: Дољача, Виногради, Орница, Стражевица, Рт, Сиљевито Поље, Раван, Караула до Тулежа, Широка Раван до Венчана, Гај, Умка до Малих Црљена, Павлово Брдо и Делови. Сеоска заједничка утрина је на Брдима до Стрмова. У Великом Пољу раскопане су наслаге мрког угља (лигнита).

Старине у селу.

У Дољачи има један камени надгробни споменик („белег“) који је, по народном казивању, подигнут на гробу неког детета, кога су Турци на том месту посекли.

На белом камену, који је по свој прилици тесан од сибничког белог камена, и служио као део стуба или постоља за крстионицу и има натпис, који је оштећен. Он је особито резан и са необично читким и лепим словима.

Настанак села и имена села.

Село су основали досељеници од Новог Пазара у првој десетини прошлог века. Они су се прво населили у Рудовце, али, због своје напраситости, нису се слагали са Рудовчанима, па њима „у пркос“ населе се недалеко од Рудоваца на једној шумовитој коси и то насеље назову Пркосава. По другом казивању на месту данашње Пркосаве био је рудовачки збег. Ту у збегу имали су Рудовчани колибе, које су касније преворили у стално насеље.

Подаци о селу.

Данашње гробље је на Брду у селу. Литија се носи на Бели Четвртак по Духовима.

Године 1818. Пркосава је имала 16 кућа а 1844. године 17 кућа и 112 становника. Данас у селу има 4 рода са 68 кућа.

 

Порекло становништва.

Преци данашњих родова у Пркосави доселили су се из села Гошева код Новог Пазара, после Карађорђевог покушаја да ослободи тај крај 1809. године. По предању тада су се доселила два брата са својим породицама, Вучић и Вулић.

Од Вучића су:

Ђаковићи (Новаковићи, Весковићи, Демировићи, Живојиновићи и Ивановићи).

Од Вулића су данашњи родови:

Вулићевићи (Миловановићи и Степановићи).

И потомци Вучића и Вулића славе Никољдан. У току времена они су се разродили, па се данас међусобно жене и удају.

Радојичићи (Савићи и Радомировићи) су један род, не знају за своју старину, али верују да су и они из околине Новог Пазара, славе Лазаревдан.

Лазићи (Вукадиновићи и Недељковићи) су један род, не знају за своју старину, али верују да су и они из околине Новог Пазара, славе Ђурђевдан.

Павловићи су најмлађи род у селу, не знају за своју старину, славе Јовањдан.

 

ИЗВОР:  Петар Петровић – Шумадиска Колубара, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.