Свети праведни Јоаким и Ана – Аћимовдан

22. септембра 2013.

коментара: 7

Српска православна црква и верници 22. септембра (9. септембра по јулијанском календару) славе свете праведне Јоакима и Ану. То је и слава појединих српских родова, нарочито у Херцеговини (нпр. Миљановића из Љубомира), која се у нашем народу још зове и Аћимовдан. Уредништво портала Порекло честита свима који славе.

Свети праведници Јоаким и Ана су били родитељи деве Марије.

Св. Јоаким беше син Варпафира, из колена Јудина, и потомак цара Давида. Ана беше ћерка свештеника Матана, из колена Левијева, као и првосвештеник Арон. Тај Матан имаше 3 кћери: Марију, Совију и Ану. Марија се удаде у Витлејему, и роди Саломију; Совија се удаде такође у Витлејему, и роди Јелисавету, мајку св. Јована Претече; а Ана се удаде у Назарету за Јоакима, и у старим данима својим роди Пресвету Богородицу Марију.

У браку Јоаким и Ана живљаху 50 година, али беху бездетни. Живели су богоугодно и тихо, и од свих прихода својих једну трећину само употребљаваху на себе, другу раздаваху сиромасима а трећу жртвоваху храму. А били су имућни.

Једном када под старост одоше у Јерусалим да принесу жртву Богу, укори их првосвештеник Исахар говорећи Јоакиму: „Ниси достојан, да се из твојих руку прими дар, јер си бездетан”. Тако и други, који имаху деце, гураху Јоакима позади себе као недостојна. То веома ожалости ове две старе душе, те с великом тугом вратише се дому своме. Тада обоје припадоше на молитву Богу, да и на њима учини чудо као некад на Авраму и Сари, и подари им једно чедо за утеху у старости. Бог им посла ангела свога, који им објави рођење „кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету”. И одмах Ана заче и роди св. Дјеву Марију. Св. Јоаким поживе на земљи 80, а Ана 79 година, и представише се Господу.

Тропар, гл. 2.

Праведни Јоаким и Ана, који су били у благодати Закона, породише нам Богомданог Младенца. Зато данас, Божанска Црква светло прославља вашу успомену, и весело празнује, славећи Бога, Који нам је подигао рог (славу) спасења у дому Давидовом.

Кондак, гл. 2.

Сада се радује Ана, јер се разрешава од свеза неплодства, и храни Пречисту Богородицу: Позивајући све да песмама славе, Ону Која је из утробе Своје родила Бога као Човека, као Једину Матер и Неудату.

 

ИЗВОР: www.spc.rs, Википедија

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Miodrag

    Poreklo mi je iz Kaludjerice, opstina GROCKA. Pozivam sve koji slave ovu slavu da se jave.

  2. igor krunic

    Pozdra svima Koji Slave nasu slavi

  3. P.V.

    Crna Glava ,Kopaonik i svi koji poticu odatle (sem Đorđevića koji su 1804 dosli od Novog Pazara) slave Joakima i Anu i Arandjelov dan . Po tome se predpostavlja da smo svi iz Hercegovine ,jer ne postoji podatak kad smo se doselili i da li smo se doseljavali od nekud. Za Hercegovinu nas vezu i nadgrobni spomenici (stećci) . Piste odakle ste ,kojoj Haplogrupi pripadate (ako ste radili test) i sve sto znate o svom poreklu da vidimo da li smo potomci istih ratnika . Pozdrav

  4. Goran

    Goran Milovanovic iz Valjevske Mionice. Samo nekoliko porodica u ovom kraju slave Sv Joakima i Anu. To su Milovanovici i Milanovici. Jos je nazivaju i Aćimovdan. Veliki pozdrav

  5. Срђан Вукадин

    Моја породица води порјекло из Страшевине код Никшића, Потомци смо Вука Лаловића, чији је отац дошао на обронке планине Јахорине, у околини Сарајева негдје око 1750 године. Промјенили смо презиме у Вукадин управо по претку Вуку којем је то био надимак (познато је иначе да се у то вријеме узимало презиме по оцу), Крсна слава нам је Јоаким и Ана, коју смо славили и као Лаловићи. На подручју Страшевине и Дукла у Никшићу и данас жуве наши Лаловићи (далеко мањи број у односу на нас) и славе Јоакима и Ану. Ми припадамо старом братству Угреновића, чији припадници искључиво славе нашу славу. На подручју Сарајевско Романијске области се налазе и фамилије Мијатовићи, Мумовићи, Боровине, Тешановићи и мислим двије породице Лаловића које славе нашу славу, који су могући наши сродници, тј. потомци Вукове браће ( ова веза нас и ових фамилија је непровјерена информација).