Порекло презимена, село Крушевица (Лазаревац)

17. септембра 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Крушевица, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Крушевица је са обе стране државног пута који води из Аранђеловца у Лазаревац, а између качерских села Живковаца и Калањевца и колубарских села Погорелица, Трбушнице и Брајковца. Куће су по валовитом побрђу, а мање их је у долинама сеоских речица и потока. Насеље је разбијеног типа, шумадијске врсте. Оно се дели на три краја: Брдо, До и Реку. Сеоски потес граничи се до Погорелаца њивама Паљевито; одатле граница иде венцем на Просек, затим на Главицу, Остењак, Милићево Брдо, Мекоте, Липар, Гудуру, па низ Церје на реку Оњег, која чини на овом месту границу ове области и Качера, па преко Дрења на Вис.

Воде.

Крушевица обилује изворском водом. Главнији извори су: Крагујевац, веома јака вода, Добра Вода, Кисела Вода код школе и Кисела Вода у Оњегу, Студенац (чесмица), Течурак у Плочнику, Јегодинац, Пакинац, Риђ, Никодинов Извор и други мањи безимени „течурци“. Осим воде са извора служе се и водом из бунара на оним местима где су извори удаљени од кућа. Речице и потоци су: Крушевачка Река, извире испод Вагана и утиче у Пештан код Даросаве. Њене леве притоке су Пакинац, Саставци, Каћопер и Радивојевица. У Радивојевицу утичу у време већих киша и при топљењу снега Лазина Јаруга и Зекина Јаруга. У Оњег утичу Плочник, Свињчински Поток и „јаруга“ Шупља Стена. Плочник и Свињчински Поток после отапања снега у пролеће и бујних киша плаве њиве и наносе штете. Поток Каћопер пресушује лети у доњем току.

Земље.

Њиве и ливаде су на местима која се зову: Дуга Јаруга, Осоје, Липар, Кошарско, Зекино Брдо, Лазино Брдо (на коме је гроб неког Лазе), Крајњи Рт, Парезовац, Риђ, Путник, Оклисак, Вис, Гудура, Честе, Преки Пут, Торови, Глоговито, Свинчине, Дрење, Орнице, Парлог, Остењак, Мекоте и Пештан. Сеоксе утрине су: Стране, Глоговито и Јеленина Стена.

Старине у селу.

Старо „маџарско“ гробље било је између Крушевичке Реке и Пештана. Оно је разорано, али још и данас има по који надгробни споменик без натписа. По гробовима се разоравају комади од земљаних лонаца.

На месту Пољанку, код извора Крагујевца, народ је, у времену Турака, држао богомоље.

Подаци о селу.

Данашње гробље је на врху Орнице. По предању оно је засновано после смрти три косача, који су на том месту заноћили, па су изјутра нађени мртви. Они су сахрањени у један гроб, који је означен малим каменим стубом, на коме су урезана три крста, али без натписа. Међу најстаријим надгробним споменицима од камена један има овај натпис: „Марко син Аћима Недењковића, живео 65 година и Никола Аћима Недељковића. Аћим је умро 8. априла 1834. године“.За нечисто место сматрају се Солила, а то су раскршћа сеоског и бановинског пута. Литија се носи на Спасовдан а заветни дан су Младенци.

Крушевица је као насеље унето у Ебшелвицеву карту. По архивским грађама оно се помиње 1818. године, када је имала 23 куће, а 1844. године имала је 34 куће са 234 становника. Данас у њој има 18 родова са 161 кућом.

 

Порекло становништва.

Најстарији родови доселили су се пре Карађорђевог устанка. То су ови родови:

Накићи су изумрли. Куће су им биле у Честама, одакле се једна породица одселила у Зеоке. Њихов предак Павле учествовао је на народном састанку у Рудовцима 1815. године.

Сандићи (Пантелићи) су се доселили од Сјенице; од њихова доласка до днас има седам колена. Једна њихова породица се одселила у Крагујевац. Славе Св. Врачеве.

Шућићи (Пајићи или Павловићи, Станићи, Тодосијевићи и Тодоровићи) су из „Старе Србије“. Предак Милован Шућа учествовао је у народном устанку у Орашцу, па су му због тога Турци запалили кућу. Погинуо је на Засавици 1815. године. Славе Јовањдан.

Јаћићи (Аћимовићи, Павловићи други, Симеуновићи и Ранковићи) су из Подриња; једна породица од Аћимовића одселила се у Београд а једна у Јајинце код Београда. По надгробном споменику предак Аћим Недељковић умро је 1834. године, славе Никољдан.

Марковићи казују да су у крвном сродству са бившим владарским родом Обреновићима, славе Никољдан.

Несторовићи, Радојчићи, Марковићи и Анђелићи су један род. Не знају за своју старину; једна породица од Несторовића одселила се у Аранђеловац, славе Јовањдан.

У прошлом веку доселило се шест родова:

Обрадовићи, дед је из Цветановаца на левој страни Колубаре. Имају одсељенике у Неменикућама под Космајем, славе Ђурђевдан.

Радивојевићи и Милићи су из околине Бајине Баште. у даљој старини њима су били сродници ови родови, који, као и они, славе Никољдан:

Марићи, Пантелићи, Ђорђевићи, Петровићи и Димитријевићи.

Тадићи су из Брајковца, Јовањдан.

Ћелешевићи и Јовановићи су из Даросаве, славе Св. Гаврило (Благовести), 26 марта по старом календару.

Милановићи не знају за своју старину, Ђурђевдан.

Ђурђевићи су род Гајићима у Прогореоцима, а даља старина им је из Добриње код ужичке Пожеге, славе Ђурђевдан.

Минићи су из Срема, Ђурђиц.

Јанићијевићи су посрбљени Цигани ковачи, који су се доселили из Лугавчине код Смедерева 1906. године, Лучиндан.

Тешићи су из Даросаве, Никољдан.

Марковић је нађен као бачено дете у Рудовцима, слави Никољдан.

Живановићи су из Рудоваца, Јовањдан.

Јеремићи су из Рудоваца, Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Nikola

    Sve na sajtu izgleda u redu oaim jedne stvari.
    Markovic koji je bacen kao dete nije Markovic, nego Mirkovic.
    Ime mu je Nenad Mirkovic, koji je ozenio zenu od Acimovica, tako da su oni rod. Inace Nenad Mirkovic je moj cukun deda, ja sam mu cukun unuk Nikola Mirkovic.