Порекло презимена, село Јунковац (Лазаревац)

Порекло становништва села Јунковац, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

Јунковац је на побрђу у долини средњег тока Турије. Куће су по странама коса са леве стране Турије, груписане по родовима. Прираштајем становнишштва групе породичних кућа су се саставиле тако да чине насеље мање разређеног типа. Село се дели на крајеве: Горњи или Брђански Крај или Стублина, Доњи Крај, Гај и Луг. Средина села звала се Бурово, а сада је друмско насеље. Гај и речица Сајковац деле Јунковац од Араповца, њиве на месту Оградама су према Миросаљцима а место Брда су према Стрмову и Барошевцу. Сеоски пут и њиве у Крушику деле Јунковац од Сакуље; њиве у месту Љубичици су на граници према Медошевцу, до Великих Црљена је потес Вирови, до Соколове је речица Сеона а до Арнајева је Јунковачко Поље.

Воде.

Јунковац обилује здравом водом. Најбољи су извори Кленовац у Горњем Крају и Студена Стублина, којим се служе Радовановићи (она је мало кисела). Реке су Турија и Сеона а остале воде су потоци, који лети пресушују: Стублина, Мршинац, Мала Сакуља, Дреновити Поток, Оскорушни Поток, Волујак, Витњачки Поток у Гају и Долински Поток. Само Турија плави и штети њиве после већих киша и отапања снега.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима која се називају: Маринац, Брда, Баре, Ограде, Алуге, Ливадица, Лука, Чиста Бара, Божина Бара, Јаруге, Крушик и Доља.

Шуме и ливаде су у Гају и на Волујаку.

Старине у селу.

1. У Маринцу, у Горњем Крају, била је нека стара варош, по предању, из времена кнеза Лазара. Ту се познају темељи од цркве и других грађевина. У народу се још и данас одржава предање, да је ова варош била на граници држава браће Немањића. Један брат је признавао грчку а други маџарску власт. На овом месту Грци потуку Маџаре и поруше варош. По свој прилици се ово предање односи на краљеве Милутина и Драгутина, који је једно време држао Мачву са Београдом.

2. У Дреновитом Потоку има старо Сватовско гробље, а друго Сватовско гробље је у Гају код Мемедове Баре.

3. Старо „маџарско“ гробље је у селу, а старо Ерско Гробље је у Приливку, у долини Сеоне.

4. На Турији је била стара камена „ћуприја“, коју је порушио Кнез Сима Марковић, да не би Турци прелазили у село у пљачкали га.

5. У Дреновитом Потоку су налазили стари бакарни новац.

Подаци о селу.

Данашња црква, у друмском насељу, подигнута је 1866. године и посвећена Св. Тројици. Гробље је у Брђанском Крају. Крста се носе на Први дан Тројица.

Јунковац је унет у Ебшелвицову карту, па се помиње, по архивским подацима тек 1811. године. У њему је 1818. године било 26 кућа. Данас Јунковац има 44 рода са 178 кућа и 1 цигански род са 3 куће.

Данашње насеље је засновано у 17. веку на месту Маринцу, у Горњем Крају.

 

Порекло становништва.

У овом селу има четири стариначка рода:

–Станишићи, Петровићи, Стаковићи, славе Аранђеловдан.

–Вретићи, Милићи и Ђорђевићи, славе Никољдан.

–Јовановићи, славе Јовањдан.

–Ивановићи и Илићи, славе Ђурђиц.

Пре Карађорђевог устанка доселило се пет родова:

–Комненовићи или Крџалићи (Јаковљевићи, Марковићи и Мијатовићи), затим, Даријевићи (Драгићевићи) су један род, старином су од Сјенице, а овде су дошли из Баната, славе Ђурђевдан.

–Белаћевићи (Јовичићи, Новаковићи, Јовановићи Ниџићи или Пауновићи, Катићи и Милошевићи): Предак Бели Ђорђе доселио се из Дубнице код Сјенице, учествовао је у некој буни*. Оженио се свастиком претка данашњих Станишића и погинуо од хајдука у својој башти, где му стоји и данас надгробни камени споменик са ознаком погибије 1772. године. Славе Јовањдан.

*По предању у Хаџи-Продановој буни, али се то, по запису на надгробном споменику, показало као нетачно.

У старије досељенике по свој прилици треба убројати и ове родове, који не знају за своју старину:

–Матковићи и Маринковићи, славе Ђурђевдан.

–Јовановићи, славе Никољдан.

–Крекићи (Гајићи, Милосављевићи и Марковићи), славе Лучиндан.

У прошлом веку доселило се седамнаест родова:

–Урошевићи су из Баната; по прабаби род су Даријевићима, Ђурђиц.

–Зековићи су из Војке у Срему, Мратиндан.

–Радовановићи (Васиљевићи, Благојевићи, Николићи, Радосављевићи, Лукићи и Јовановићи) су један род; доселили су се из Гукоша у Качеру, Ђурђевдан.

–Старчевићи су из Орашца у Тамнави, Св. Петка Параскева.

–Николићи други су пореклом Ужичани, Јовањдан.

–Топџићи су из Шопића, Ђурђиц.

–Јелисавчићи су из Драгачева, Јовањдан.

–Стевановићи су из Јунковаца у Лепеници, Усековање Св. Јована Крститеља.

–Радовановићи су из Прељине код Чачка, Никољдан.

–Пауновићи други, дед дошао из Дрена, Ђурђиц.

–Павловићи су из Араповца, Митровдан.

–Лазаревићи су из Малих Црљенаца, Лазаревдан.

–Марковићи су из Дрена, Ђурђевдан.

–Ранковићи други су из Маслошева у Горњој Јасеници; они су род Ранковићима у Араповцу, Ђурђевдан.

–Стојановићи су се доселили 1900. године из Баната, Аранђеловдан.

–Божићи су старином из Босута у Качеру а овамо су дошли из Барошевца, славили Никољдан а сада славе Стевањдан.

–Живојиновићи су Цигани ковачи из Баната, Ђурђевдан.

–Јовановићи су од Јовановића у Баричу, Никољдан.

–Марковићи други су из Бељине у Космају, Лучиндан.

–Цветковићи (Петровићи), отац се доселио из околине Лесковца, Аранђеловдан.

–Васиљевићи су од Белаћевића у Арнајеву, Јовањдан.

–Вукосављевићи су из Араповца, Никољдан.

–Марковић трећи, ковач, доселио се из Бељине у Космају, Стевањдан.

–Жујовићи су из Араповца а старином је од Пипера у Црној Гори, Аранђеловдан.

–Ђуричићи су из Рожанаца у Космају, Ђурђевдан.

–Јовановићи други су из Малих Црљенаца, Јовањдан.

–Милошевић, као циглар је дошао из околине Пирота, Никољдан.

–Ђурђевићи су из Тулежа, Ђурђевдан.

–Рајковићи су из Сакуља, Св. Јоаким и Ана.

–Јанковићи су из Баћевца, Трифундан.

–Илићи други су из Бељине у Космају, Лучиндан.

–Радовановић, кафеџија, је из Медошевца, Ђурђевдан.

–Митровић је из Медошевца, Митровдан.

–Јовановић, гостионичар, је из Стрмова, Никољдан.

–Тодоровићи су из Неменикућа под Космајем, Видовдан.

 

ИЗВОР: „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.