Порекло презимена, село Мали Цвјетнић (Дрвар) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мали Цвјетнић, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.   Мали Цвјетнић лежи јужно од Великог Порекло становништва села Мали Цвјетнић, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.   Мали Цвјетнић лежи јужно од Великог Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мали Цвјетнић (Дрвар)

Порекло презимена, село Мали Цвјетнић (Дрвар)

Порекло становништва села Мали Цвјетнић, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.

 

Мали Цвјетнић лежи јужно од Великог и дели их само поток Ћелије, који је М. Цвјетнићу граница до севера. Према западу је граница корито Крке и Кордина Драга, према југу планина Вучијак, а на источну страну простор села се успиње и на висораван Хрњади. Главни део села је прилично раван, али су радне земље прошаране на више места кршевитим камењарем.

Оранице се називају: Кућерине, За Кршом, Ограде, Поље, Кућиште, Беглуци, Ражовнште, Кетеништа, Стевића Кетеништа.

Ливаде: Долови, Стране, Хрњади, Бобара, Тичарица, За Врхом, Таванак.

Пашњаци: Вучијак, Гробари, Ледине, Камберовица, Крчка Брина.

Шуме: Вучијак, Долови, Осоје, Јеларак.

Воде: Крка, Поток (Ћелије). То су једине живе воде, које заправо и нису у селу него му служе као граница. Народ се углавном служи водом из бунара. То су већином сувозидни бунари. Има их повише који служе читавом делу села, такви су: Милошевац, Под Вучијаком, У Прогону. За напој стоке има локава. Када пресуше бунари и локве, догони се вода за кућу с Потока н с Крке, како је коме ближе. И стока се у то доба тамо напаја. Млини су на Потоку (1) и на Крци (2). На великој суши меље се и код Намастира.

Колиба има на Хрњадима.

Село је разбијеног типа. Састоји се из пет крајева: Кожиловац, Гај, Главица, Кућиште, Крушкове Пољане. Крајеви се опет као и у другим селима распадају у више група. Свега је у селу 59 кућа.

Гробља су три: Широка Њива, Зекановица, Оградица.

О имену села не чују се никаква тумачења. Од старина има Градина више Потока, Црквина у Кршу и мноштво громила по њивама и пашњацима. Но највећу пажњу привлаче на се Ћелије у потоку истог имена. Долина потока је на километар пред ушће му дубоко усечена у стеновито подножје и прави у томе делу клисуру. У стенама те клисуре с обе стране има природних пећина, уздигнутих изнад корита по 20—30 метара. Улази у те пећине зазидани су кречним зидом, отприлике за један метар висине, тако да изнад тога зида остаје још отвора. Судећи по самом називу „Ћелије“ највероватније да су то биле испосничке пећине. Ту је недалеко манастир Рмањ, где је увек, с малим прекидима, било калуђера. А није далеко од вероватности ни слутња да се је на месту где је данашња цвјетничка црква налазио некада манастир или бар метох.

 

Порекло породица.

Овде је, могло би се рећи, свега само једна породица. То су Кнежевићи (49 к.). Славе Никољдан. Њихово породично предање већ смо изнели у општем делу. Разгранали су се у више огранака и добили предевке по даљим прецима. Тако се зову: Пешевићи, Ђукићи, Павловићи, Бибићи, Маркићевићи. Пеш био мален као пеште стога тако назван. Од Пешевића отселили су једни још пре буне у Пишталине (срез крупски), једни у Бјелај по окупацији.

Грбићи (3 к.) славе Срђевдан. Доселили из Далмације мало после Кнежевића.

Грубјешићи (3 к.) славе Ђурђевдан. Доселио овамо пре 100—120 г. с Попине Вид Грубјешић. Утекао отуда од војске. Био ковач, а доцније тако исто н синови му Стеван и Голуб. Куленовићи их добро држали као мајсторе и дали им доста земље, али су је ови временом испустили и преузели је од њих други, а они данас на малој земљи.

Родићи (4 к.) славе Аранђеловдан. Доселили пре буне.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top