Порекло презимена, село Горње Врточе (Дрвар)

1. септембра 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Горње Врточе, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.

 

И Горње Врточе заузима најпре један део Жупе, а затим по један део свију положаја што опкољују Жупу и дижу се све навише до крајњих планинских повијараца. Према томе и Врточе је пола жупно, пола планинско село. Природних граница нема него само планине до истока и до запада.

Оранице носе називе: Крстаче, Давогузова Долина, Криве Долине, Разбојине, Котлин До, Увале, Груборове Пољане, Криваљуше, Блатина, Брегови, Дуге Њиве, Луке, Гредице.

Ливаде: Метла, Ваганац, Солдатске Долине, Сплитвине, Шарена Греда, Посрталица, Увале, Дражица, Баре, Зимоњино Брдо, Гајеви, Пасјак, Црвљивица, Шљемена, Оташевац.

Пашњаци: Крш, Пољнце, Брина, Каракашева Драга, Власуље, Бакина Главица, Пасјак.

Шуме: Рацин Врх, Тичарица, Шобатски Гај, Горана, Крмарева Коса, Типсови Врх, Међеђа Долина, Увале.

Воде: Унац, Кривошинац, Блатина, Пећанска Драга, Нениновац, Горана.

Безводни крајеви на Каменици н на Подовима служе се водом из бунара. Сада већ има доста бунара направљених с цементом.

Колиба има: под Пасјаком 3, у Црвљивици 2, у Бобари 1. Служе као летишта за стоку.

Село је разбијеног типа. Дели се на осам крајева: Каменица, Жупа, Подбрина, Заселак, Гредице, Пасјак, Црвљивица, Оташевац. У крајевима су куће разређене по групама.

Гробље је заправо само једно на земљишту овог села. То је Спасовина, врло старо и пространо гробље. Гробља Дочић и Лице су на земљишту Дрвара, Бабића Долина на земљишту Д. Врточа. Стара су гробља на Башића Доловима и Под Брином.

Село има свега 168 кућа. О имену села и крајева нема никаквих прича у народу. Од старина већ су споменута у општем делу три римска мрамора-миљаша.

 

Порекло породица.

Овде су најстарије породице Боснићи и Роквићи. О њиховом пореклу говорено је у општем делу.

Боснићи (33 к.) славе Јовањдан. Куће су им овде на пет засебних места.

Роквићи (15 к.) славе Стевањдан. Живе овде на два места.

Башићи (6 к.) славе Јовањдан. Доселили пре 90 г. из Видова Села. Онде били јако „озгодили”, трипута хиљадили овце.

Родићи (12 к.) славе Аранђеловдан. Доселили из Плавна пре 80 г. Били најпре у Жупи па после изишли на Каменицу.

Баровница (1 к.) слави Ђурђевдан. Доселно пре 100 г. из Далмације.

Бачкоње (4 к.) славе Ђурђевдан. Дошли из Стрмице. Пре 70 г. приведен један у кућу Трњинића.

Крајић (1 к.) славн Василијевдан. Приведен пред буну с Осредака у кућу Боканову.

Трњинићи (9 к.) славе Стевањдан. Прешли с Трњинића Бријега. Заменили земљу са Сабљићима.

Перкићи (5 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Радучића пре 100 г. Отуда им дед утекао од војске. Био најпре у најму, после се окућио у Жупи. Доцније једни изишли на Каменицу.

Бурсаћи (6 к.) славе Ђурђевдан. Доселили по окупацијн из Калдрме (Лика). Купили земљу од Шобата и Боснића.

Шобати (12 к.) славе Дмитровдан. Пре 100 г. прешли из Бастаха. Бег презвао отуда Лазу Шобата. Био овај вредан и згодан а бегови се отимали о такве кметове.

Додизи (2 к.) славе Ђурђевдан. Прешли овамо из оближњег Прњавора после окупације.

Бојанићи (7 к.) славе Јовањдан. Доселили из Плавна нре 70 г.

Грубори (2 к.) славе Ђурђевдан. Прешли из Бастаха пре 70 г.

Аћићи (2 к.) славе Никољдан.

Аћић (1 к.) слави Јовањдан. Овај се звао Ковљенић, а приведен је у Аћиће.

Црномуди (2 к.) славе Петровдан. Прешли из Бастаха ире 70 г.

Торбица (1 к.) слави Стевањдан. Прешао овамо из Д. Врточа као уљез.

Вјештица (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао из Тишковца пре 30 г. као уљез у кућу Родића. У Тишковац Вјештице доселили из Зрмање.

Русићи (2 к.) славе Аранђеловдан. Доселили из Плавна пре 80 г.

Келечевићи (6 к.) славе Јовањдан. Доселили пре 150, или још и више, година из Пљеве у Далмацији. Најпре се настанили нод Мисијама, ире 80 г. преместили се у Г. Врточе.

Селићи (2 к.) славе Мратиндан. Доселили пре буне с Осредака. Спрва ходали по најму, мало после се закућили.

Буловани (2 к.) славе Ђурђевдан. Дошли пре 80 г. из Тишковца.

Грубиша (1 к.) слави Ђур- ђевдан. Дошао по окупацији из Срба као ковач.

Пухача (1 к.) слави Никољдан. Дошао из Далмације пре буне на 20 г. Утекао отуда од војске.

Пећанци (3 к.) славе Јовањдан. Прешли из Д. Врточа пре буне на 20 г. Дошли да чувају бегов чардак.

Бокани (6 к.) славе Ннкољдан. Пре 100 г. дигао се Дмитар Бокан с Осредака тражећн где је пространије и овде се зауставио.

Грујићи (8 к.) славе Јовањдан. Не знају ништа о својој старини.

Шево (1 к.) слави Лучиндан. Доселио из Тишковца по окупацији у Бастахе, нешто после овамо.

Зрилићи (3 к.) славе Василијевдан. Доселили по окупацији с Осредака. Право им презнме Павковићи.

Граховац (1 к.) слави Никољдан. Прешао пре 50 г. из Бастаха. Дошао овде сестри и добио део земље.

Карановић (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао с Бобољусака. Приженио се овде у кућу Петковића.

Дамјановић (1 к.) слави Јовањдан. Доселио по окупацији из Срба.

— Тањге (3 к.) славе Ђурђевдан. Дошли по окупацији из Оћестова у Далмацији.

Петковићи (4 к.) славе Стевањдан. Доселили по окупацији с Попине у Лици.

Тадић (1 к.) слави Стевањдан. Привела га мати из Шиповљана у кућу Бојанића.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.